Profesor Valjarević: Ako se nastavi trend - Srbiji prete temperature od 50 stepeni 2050.
Balkan će biti jedan od najpogođenijih regiona klimatskim promenama, pokazuju podaci iz poslednjih 90 godina od kada je prosečna temperatura porasla 3,8 Celzijusovih stepeni, a lokalno i više.
Foto: Pixabay
To je rekao profesor Geografskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Valjarević.
On je za Betu rekao da će, ako se nastavi takav trend, u Srbiji 2050. godine u junu i septembru prosečna temperatura biti oko 40 stepeni, a u julu i avgustu 50 stepeni.
"Sa mađarskim, slovačkim i češkim naučnicima sam pre sedam godina napisao rad u kome tvrdimo da će Balkan da bude 'žarište' zato što se prosečna temperatura u poslednjih 90 godina povećala za 3,8 stepeni Celzijusa, a lokalno može da bude i mnogo viša", rekao je Valjarević, koji je od ove godine na prestižnoj Stanfordovoj listi, na kojoj je dva odsto najuticajnijih naučnika na svetu.
Dodao je da američki predsednik Donald Tramp ne priznaje postojanje klimatskih promena jer je prosečna temperatura za 90 godina u SAD porasla 0,5 stepeni. Razlog za manji rast temperature u Americi je, kako je naveo, njen položaj između dva okeana, a ima i veću nadmorsku visinu od Balkana.
Balkan, prema njegovim rečima, ima nižu nadmorsku visinu, manje je pošumljen i nema tako velik akvatorij koji bi mogao da amortizuje sunčevo zračenje i radijaciju.
Istakao je da je Srbija u poslednjih 90 godina smanjila procenat šuma sa 57 na 48 odsto, a i dalje se besumočno seče.
Valjarević je naglasio da svi ti faktori utiču na pojavu klimatskih ekstrema i zbog toga je Balkan četvrto "žarište" u svetu po visokim temperaturama u poslednjih 90 godina.
"Najviše su ugrožene Španija, Grčka, Meksiko i na četvrtom mestu je Balkan na kome su 'najužareniji" Bosna i Hercegovina, pa zatim Srbija, a u Srbiji 'najvrelija' tačka se nalazi imeđu Ćuprije i Paraćina", naveo je Valjarević.
Na velikom naučnom skupu u Australiji i na Novom Zelandu, koji će biti održan 2030, posebna pažnja će, kako je rekao, biti posvećena dugoročnim klimatskim promenama, njihovim posledicama i mogućim scenarijima u narednim decenijama.
Prema njegovim rečima 2030. godina je posebno interesantna jer se tada navršava 300 godina merenja temperature na kopnenom delu planete, a svega 60 godina temperature okeana.
"Treba utvrditi da li će se 2030. nastaviti trend rasta temperature ili će zemlja početi da je 'amortizuje'. Ne treba da se oslonimo na prirodne faktore koji će po Milankovićevoj (Milutin) teoriji, koja je besprekorna, ledeno doba nastupiti za 30.000 godina. Ne možemo da čekamo to vreme da planeta zaceli sama svoje rane, već moramo nešto preduzeti", rekao je Valjarević.
Ako temperatura nastavi da raste, Srbija će, kako je rekao, izgubiti umereno kontinentalnu i kontinentalnu klimu i dobiće modifikovanu kontinentalnu klimu sa prodorima mediterana na jugu i istoku Srbije, polupustinjsku u severnoj Bačkoj, delu Banata i istoka Srbije i subtropsku u nekim delovima.
Naglasio je da je situacija alarmantna i sve države u regionu pokušavaju da naprave strategiju za očuvanje voda i adaptibilnu poljoprivredu.
"U istraživanju, objavljenom 2026. u časopisu 'ISPRS International Journal of Geo-Information' pokazali smo da su železnička infrastruktira i stanice u južnoj i istočnoj Srbiji posebno ranjive na klimatske ekstreme", rekao je Valjarević.
Zbog toga, kako je naglasio, prilagođavanje klimatskim promenama mora obuhvatiti saobraćaj, infrastrukturu i bezbednost stanovništva, a ne samo poljoprivredu i vodoprivredu.
"Moje istraživanje objavljeno u časopisu 'Journal of Urban Management' pokazuje da bi do 2050. godine oko 680 ruralnih naselja u Srbiji moglo biti zahvaćeno procesom demografskog i prostornog gašenja prema primenjenom modelu. Klimatski ekstremi i demografsko pražnjenje zajedno ugrožavaju i budućnost sela u Srbiji", rekao je Valjarević.
Naveo je da najnovije istraživanje, objavljeno u časopisu "Physics and Chemistry of the Earth" pokazuje da će južna i istočna Srbija biti posebno izložena kombinovanim klimatskim i demografskim rizicima do kraja 21. veka.
Prema analiziranom scenariju, broj stanovnika ruralnih područja će, kako je naveo, biti smanjen sa oko 2,1 miliona u 2022. godini na približno 1,44 miliona 2050, a do 2.100 na oko 730.000. Te projekcije, prema njegovim rečima, upozoravaju da je potrebno pravoremeno delovati.
Pročitaj još
"Mislim da sledeća vlada u Srbiji mora da uradi strategiju i plan na koji način da sačuva vode, kakve su podzemne rezerve i koje useve sejati. U Vojvodini je ove godine nivo vode u bunarima bio 20 odsto, a u centralnoj Srbiji 60 odsto. Doći će vreme kada će gradovi morati da sakupljaju kišnicu. Ne može u suši da se pitkom vodom zaliva beton i peru automobili, već mora da se pod hitno klasira na pijaću i tehničku, kao što su uradili u Japanu i Južnoj Koreji", rekao je Valjarević.
Dodao je da je Srbija solidno bogata vodom, ali su neka izvorišta privatizovana, a da njihov raspored niije dobar. I ovog leta restrikciju u korišćenju vode su imali Milanovac, Leskovac, Vlasotince, pa bi vodne potencijale trebalo rasporediti na celoj teritoriji.
"Mora da se napravi plan koliko vode ima svako selo, koliko je dostupna i kolika je potrošnja", rekao je Valjarević.
Naveo je da je jedno istraživanje naučnika Severne Makedonije, Grčke i drugih mediteranskih zemalja pokazalo da se količina padavina nije promenila, ali jeste način i intezitet kiša, pa sada padaju jaki pljuskovi i sem što spiraju zemlju i humus u betoniziranim gradovima gde nema zelenila, voda se ne zadržava u zemlji već odmah odlazi u reke.
Urbanizam, kako je naglasio, mora da prati klimatske promene, potrebna je vertikalna vegetacija, linijski parkovi, retenciona jezera kako bi se sakupila kiša i kasnije, za vreme suše, koristila.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Sociolog Simović: Paralelni predizborni štandovi su borba oko simboličke moći nad javnim prostorom
20.10.2026.•
0
Sociolog Vladimir Simović smatra da je borba koja se trenutno vodi oko političkih štandova i javnih okupljanja ujedno i borba za simboličku moć nad javnim prostorom.
Mujanović: EU toleriše Vučića, da su izbori fer i slobodni - studenti bi pobedili
20.10.2026.•
1
Politikolog Jasmin Mujanović sumnja da će podrška koju su srpski studenti obezbedili kroz proteste moći da se pretoči u izbornu pobedu.
Fondacija Ana i Vlade Divac upozorila na pokušaje prevare
20.10.2026.•
0
Fondacija Ana i Vlade Divac upozorila je na pokušaje prevare u kojima se nepoznate osobe telefonom lažno izdaju za predstavnike Fondacije i nude humanitarnu pomoć u zamenu za prethodnu uplatu novca.
Dugo najavljivan, ali od njega još ništa: Srbija i dalje bez jedinstvenog broja 112 za hitne slučajeve
20.10.2026.•
1
Jedinstveni evropski broj za hitne slučajeve 112 trebalo bi da omogući građanima Srbije da jednim pozivom zatraže pomoć policije, hitne pomoći ili vatrogasaca.
Dačić uporedio članove koji napuštaju SPS sa komarcima: Koliko odlasci štete partiji?
20.10.2026.•
1
Potpredsednik i dugogodišnji funkcioner Branko Ružić pre mesec i po dana je isključen iz SPS-a, nakon čega je najavio formiranje svoje stranke.
Ko koga podržava i koliko to utiče na birače?
19.10.2026.•
3
Podrške iz inostranstva koje stižu ovih dana pred vanredne parlamentarne izbore na adrese učesnika u kampanji ne mogu presudno da utiču na birače, ali mogu predstavljati dodatni začin koji bi ih motivisao da glasaju.
Aleksandar Đorđević: Pobedili smo košem za 3 poena, 3 sekunde pre kraja
19.10.2026.•
12
Proslavljeni košarkaš i bivši selektor Srbije Aleksandar Đorđević uputio je poruku podrške Studentskoj listi.
Zdravstvene zadruge u Srbiji: Rešenje za jaz između privatnog i javnog sektora?
19.10.2026.•
0
Srbija je pre jednog veka imala razvijeno zadrugarstvo u zdravstvu, a danas takvi oblici udruživanja praktično ne postoje, iako bi ono moglo biti važna podrška zdravstvenom sistemu.
Redakcija N1 odbila da Vučić bude gost pre izbora, Brnabić ih optužila da "koriste nacističke metode"
19.10.2026.•
15
Televizija N1 saopštila je da je redakcija odbila da nosilac liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić bude gost na toj televiziji u okviru predizbornog predstavljanja izbornih lista.
Naprednjaci u četvrtak organizuju skup u hali sportova na Novom Beogradu
19.10.2026.•
11
Nedeljnik "Vreme" piše da će Srpska napredna stranka u četvrtak, 22. oktobra, održati skup u Hali sportova "Ranko Žeravica" na Novom Beogradu, istog dana kada je na Slaviji zakazan završni skup Studentske liste.
Objavljeno pismo učesnika operacije "Konjuh" Macutu: Otkrili pet tona marihuane, pa usledili pritisci
19.10.2026.•
10
Nakon istorijske zaplene pet tona marihuane u selu Konjuh kod Kruševca, čak 15 rukovodilaca Službe za borbu protiv droga UKP-a je sklonjeno iz ove službe.
Studenti objavili instrukcije kako glasati ukoliko je birač ucenjen ili pod pritiskom
19.10.2026.•
22
Studenti u blokadi objavili su danas uputstvo kako da 25. oktobra glasaju birači koji su ucenjeni ili pod pritiskom.
Zahtev za ostvarivanje statusa roditelj-negovatelj podnelo oko 6.500 osoba
19.10.2026.•
0
Od 1. oktobra kada je počela primena Zakona o roditeljima-negovateljima, zahtev za ostvarivanje prava na taj status podnelo je oko 6.500 osoba.
Tužilaštvo odbacilo krivične prijave protiv Đurića, Kozareva i 10 ambasadora
19.10.2026.•
2
Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivične prijave podnete zbog odluka o glasanju u inostranstvu, saznaje Tanjug.
Zaposleni na Filozofskom u Nišu tri meseca bez plate, 16 predavača prešlo na Fakultet srpskih studija
19.10.2026.•
0
Sutra se navršavaju tri meseca otkakako zaposleni na Filozofskom fakultetu u Nišu nisu primili platu, pošto su poslednju uplatu dobili 20. jula kada im je isplaćen drugi deo junske plate.
.jpg "Ambasada predlagala četiri biračka mesta u Australiji, otvaraju se samo dva")
Ambasada predlagala četiri biračka mesta u Australiji, otvaraju se samo dva
19.10.2026.•
2
Srpski ambasador u Australiji rekao je da su predložili otvaranje četiri biračka mesta u Australiji i jedno na Novom Zelandu, ali da su ipak za predstojeće izbore otvorena samo dva mesta.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar