Šume u Vojvodini najviše stradale od supećelijske oluje, za obnovu će biti potrebne - decenije

Autor: Euronews Srbija

Info

02.09.2023.

09:20 > 09:23

Superćelijske oluje koje su u više naleta pogodile region tokom ovog leta nanele su ogromnu štetu, a najviše su stradale vojvođanske šume.

Šume u Vojvodini najviše stradale od supećelijske oluje, za obnovu će biti potrebne - decenije

Foto: 021.rs

Stručnjaci navode da će za obnovu i vraćanje funkcije šumskog ekosistema biti potrebne decenije.

Stabla koja nije vetar uspeo da polomi, savijao je do zemlje, pa će u oba slučaja, uništeno drveće morati da ide na prevremenu seču. Ukupno 1.300 hektara pod topolama, odnosno blizu pola miliona stabala u Južnoj Bačkoj i oko 100.000 kubika hrastove šume u Sremu, što će "Vojvodinašume" koštati oko 16 miliona evra.

Obnova devastiranih površina će, prema rečima stručnjaka, trajati decenijama. Izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj "Vojvodinašuma" Marko Marinković za Euronews Srbija kaže da će sanacija šuma biti sprovođena u dva dela.

"U prvoj fazi ćemo da iskoristimo drvnu zapreminu da ne propadne u šumi i da ne proizvede neke nove bolesti, jer je to štetno za šumu i u ekoloskom i u ekonomskom smislu, to je prvi deo sanacije. Drugi deo sanacije je pošumljavanje površina. Taj operativni deo sanacije će da traje tri do četiri godine, a što se tiče šume u pravom smislu za topolu je potrebno 15 do 20 godina, a za hrast i mnogo više jer on živi i do 200 godina", kaže Marinković.

Asistentkinja na Geografskom fakultetu Tijana Jakovljević za Euronews Srbija pojašnjava da je iznošenje stabala koja su oborena važno sprovesti što pre zbog razvoja patogenih organizama.

"Ona stabla koja su doživela stres podložnija su napadu patogena, tako da je potrebno pogledati i ona stabla koja i dalje stoje, ali ih je možda potrebno ukloniti da ne bi bilo izloženo patogenu", kaže ona.

Dodaje i da šume topole, posebno brzorastućih vrsta, mogu da porastu i za pet, šest godina, ali da je hrastu potrebno više vremena i da se tu govori o decenijama.

Superćelijske oluje ugrozile i živi svet u šumama

Polomljena i počupana stabla samo su jedna strana priče. Na devastiranim područjima može se uočiti da su naleti vetra tokom superćelijske oluje ugrozili i živi svet, a tokom nevremena najviše su stradale ptice.

Zvanično je prijavljeno stradanje pedesetak jedinki strogo zaštićenih vrsta od kojih su polovina rode. Zbog nepristupačnosti terena koji nastanjuju, pravi brojevi stradalih životinja nisu poznati.

"Uništeno je stanište. Mi smo ovde imali kolonije čaplji i kolonije malog i velikog vranca koje su kompletno uništene, znači te ptice više nemaju gde da se gnezde. Kao što je rekao kolega iz Vojvodinašuma, nije problem podići mladu sumu, problem je formirati šumu koja ima funkciju staništa divljih vrsta. Imali smo stradanje orla belorepana, to je ptica koja ima raspon krila gotovo dva metra i to je ptica koja ne može da se gnezdi na stablu debljine čačkalice", kaže Alen Kiš iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Tijana Jakovljević napominje da vraćanje funkcije ekosistema zahteva mnogo više napora.

"Vratiti stanište pticama je nešto što je dosta kompleksnije i u tom smislu potrebno je više decenija. Intervencija čoveka tu dosta može da ubrza sam proces", navodi Jakovljević.

Oluje, koje su lomile čak i armirane betonske bandere, jos veću štetu nanele su susednoj Hrvatskoj. Zajednička nevolja približila je dve strane u radu na pripremi projekta kojim će se utvrditi prioriteti za sanaciju šumskih površina u naredne tri godine.

Srbija je donela i strategiju, koja predviđa da do 2050. godine pod šumom imamo 40 odsto teritorije, odnosno da se pošumi još milion hektara. Jakovljević ističe da to jeste izazov, ali da je izvodljivo, uprkos tome što su neki vremenski okviri već pomerani jer nismo uspeli da ostvarimo taj cilj.

"Uz adekvatan rad, ulaganje dvoljno resursa, konsultovanje stručnjaka to se može postići", ističe ona.

Asistentkinja na Geografskom fakultetu kaže da su šume važne u borbi protiv klimatskih promena zbog skladištenja ugljendioksida i prečišćavanja vazduha, ali da su posebno bitne u kontekstu ekstremnih vremenskih uslova.

"Usled ovih toplotnih talasa koje smo imali šumski ekosistemi stvaraju neku vrstu mikroklimatskih uslova i uvek nam je u šumi prijatnije. Dobar primer za to je subsaharska Afrika gde se pošumljavanjem sprečava dalje širenje Sahare ka jugu. Pošumljavanjem do te mere menjaju klimatske uslove i vlažnost da omogućavaju u tom prostoru čak i poljoprivredne aktivnosti", objašnjava ona.

Tekst u celosti čitajte na portalu Euronews Srbija.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

nevreme Superćelijska oluja

Komentari 19

Hronološki Najpopularniji

Liman

03.09.2023 • 08:09

Šume će e same oporaviti od prirodnih nepogoda, ali neće od intenzivne seče koja se sprovodi. Fruška gora će uskoro, ako se nastavi seča, "biti ravna ko dlan", kako reče Obelisk u stripu "Asperiks u Švajcarskoj".

12 11 +1
Rups

02.09.2023 • 16:43

I

Kako prikriti neplansko namernu seču i uniŝtavanje.

28 25 +3
Zovem se Stevo

02.09.2023 • 14:56

INAČE

Vojvodina Šume ukinuti, a to preuzima Srbija Šume.

15 28 -13

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.