Neka od pitanja koja se postavljaju su šta je dosadašnji samodoprinos konkretno doneo, koliko je novca prikupljeno i na šta je tačno potrošen. Odgovor na poslednje pitanje, kako stvari sada stoje, nije lako pronaći.
Kako prenosi
Webinfo.rs, njihovi novinari su pregledali referendumske materijale, budžetsku dokumentaciju i internet stranice Opštine Ada i mesnih zajednica, ali među javno dostupnim dokumentima nisu našli objedinjeni pregled koji bi na jednom mestu pokazao koliko je tokom važećeg ciklusa prikupljeno i kako je utrošeno. To ne znači da takvi podaci ne postoje, već da ih u trenutku pripreme ovog teksta nije bilo moguće pronaći među dokumentima dostupnim javnosti.
Koliko novca je u pitanju?
Prema budžetu opštine Ada za 2024. godinu, prihodi od samodoprinosa planirani su u iznosu od 108,01 milion dinara, od čega se najveći deo od 86,62 miliona odnosi na samodoprinos prema zaradama zaposlenih. U budžetu za 2025. godinu planirani su na nešto nižem nivou, 96 miliona dinara. Za dve godine, planiran je ukupan prihod od oko 204 miliona dinara.
Najveći deo tog iznosa izdvajaju zaposleni iz svojih plata, a ostatak poljoprivrednici, preduzetnici i vlasnici imovine. Zakon je jasan: ta sredstva su strogo namenskog karaktera.
Iako se aktuelni ciklus oslanja na referendum iz 2020. godine, samodoprinos u opštini Ada postoji znatno duže. Na sajtu opštine nalazi se odluka o uvođenju samodoprinosa za Mesnu zajednicu Mol, doneta posle izjašnjavanja građana održanog od 13. do 26. novembra 2006. godine. Dokument se poziva na Predlog odluke objavljen u Službenom listu opštine Ada broj 16/2006. Dakle, samodoprinos u Adi sigurno postoji najmanje od 2006. godine.
Novi referendum pre isteka važeće odluke
Odluka doneta posle referenduma 2020. godine važi za period od 1. januara 2021. do 31. decembra 2028. Novo izjašnjavanje, međutim, zakazano je već za 7. jun 2026. godine, tačnije dve i po godine pre isteka važeće odluke, a predložena odluka predviđa nastavak samodoprinosa do 31. decembra 2038. Webinfo.rs među javno dostupnim dokumentima nije pronašao obrazloženje zašto se referendum organizuje ranije. Pitanje je upućeno Opštini Ada.
O čemu građani odlučuju?
Prema informaciji objavljenoj uz referendum, zaposleni bi izdvajali tri odsto zarade, dok bi se za poljoprivredno zemljište obaveza određivala po katastarskom hektaru u protivvrednosti 20 kilograma pšenice. Penzioneri nisu obveznici samodoprinosa. Pravo glasa na referendumu ima 14.926 birača.
U objavljenom materijalu navedeni su obveznici samodoprinosa, način obračuna i planirane namene sredstava, od revitalizacije vodovodnih cevi i kanalizacije, preko održavanja puteva, trotoara i ulične rasvete, do pomoći obrazovnim ustanovama, sportskim klubovima i ugroženim porodicama. Ono čega u javno dostupnom materijalu nema jeste pregled koliko je od prethodno prikupljenog novca otišlo na koju od tih namena.
Šta propisuje zakon?
Zakon o finansiranju lokalne samouprave propisuje da odluka o samodoprinosu mora da sadrži namenu sredstava, način ostvarivanja nadzora građana nad njihovim namenskim korišćenjem, kao i način vraćanja sredstava koja eventualno budu ostvarena iznad iznosa predviđenog odlukom.
Važeća odluka o samodoprinosu u opštini Ada predviđa vođenje posebne evidencije o naplaćenim i utrošenim sredstvima, kao i informisanje građana o realizaciji programa i namenskom korišćenju prikupljenih sredstava. Drugim rečima, obaveza transparentnosti postoji i u zakonu i u samoj odluci, pa je utoliko opravdano očekivati da takav pregled bude dostupan građanima pre nego što ponovo odlučuju.
Samodoprinos nije jedini model
Samodoprinos danas nije česta pojava u Srbiji. U pojedinim opštinama zadržan je decenijama. U Malom Iđošu zaposleni izdvajaju 2,5 odsto zarade, penzioneri 1 odsto, a poljoprivrednici 45 kg žita po hektaru, dok se sredstva troše za roditeljski dodatak, studentske stipendije i pomoć teško obolelima. U gradu Zrenjaninu samodoprinos postoji u samo četiri od 36 mesnih zajednica. U opštini Bačka Topola građani su ga na referendumu pre dve godine u jednoj mesnoj zajednici odbili, a u dve manje prihvatili. U opštini Nova Crnja prestao je da važi u više mesta.
Zbog toga se pitanje nastavka samodoprinosa u Adi ne svodi samo na visinu izdvajanja, već i na procenu rezultata koje je ovaj model finansiranja dao tokom prethodnih godina.
Tokom pripreme ovog teksta Webinfo.rs je Opštini Ada uputio pitanja o realizaciji važećeg programa samodoprinosa, uključujući podatke o ukupno prikupljenim i utrošenim sredstvima od početka 2021. godine, stepenu realizacije planiranih aktivnosti, kao i razlozima zbog kojih se novi referendum organizuje pre isteka važeće odluke koja traje do kraja 2028. godine.
Pitanja se odnose i na način informisanja građana o rezultatima dosadašnjeg ciklusa samodoprinosa i dostupnost objedinjenih podataka o njegovoj realizaciji. Redakcija Webinfo.rs će odgovore objaviti po prijemu.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar