Štrajk upozorenja na Filozofskom fakultetu: Sindikat traži da Senat ponovo glasa za reizbor Vladimira Mihića

Zbog političkog opredeljenja, delovanja i ukazivanja na lopove i mafiju na vlasti je protivzakonito bilo kome dati otkaz. Zbog istine se ne daje otkaz. Sam Isus Hristos je ISTI NA, put i život. Hristos vaskrse radosti moja poštena omladino moja! Srbija pobeđuje samo ako STUDENTI i OPOZICIJA ZAJEDNO pobede!

Otkaz blokaderima i neradnici a,nema plata za šetnju ulicama

Zatvoriti tzv fakultet i svima otkaz pa radite privatno.

Вечити лузери се сада само копрцају у ропцу.

Nije tačno. Senat glasa ZA izveštaj. Ukoliko ne izglasa, konstatuje da nije usvojen. Glasa se za odbacivanje samo kad su u pitanju primedbe. Izveštaj se samo usvaja. Dakle, to je završeno. Aneks ugovora može odrediti fakultet do okončanja postupka pred Senatom, to jest dok drugostepeno telo ne donese konačnu odluku. U ovom slučaju to nije potrebno, jer profesor još uvek ima važeći ugovor o radu. Posle toga, ako podnese primedbu drugostepenom organu, fakultet može sa njim zaključiti aneks ugovora do završetka postupka. Ako i druga odluka bude ista kao ova, može da uloži žalbu sudu, ali fakultet više ne može da sa njim zaključuje ugovor. Filozofski fakultet je u prethodnom slučaju tražio od suda da uvede privremenu meru i odobri zaključavanje aneksa ugovora o radu, ali je sud to odbio, pa nema osnova da verujemo da će sada biti drugačije. U slučaju da drugostepeni organ prihvati žalbu i odluči da se ponovi postupak, aneks ugovora se može zaključiti do okončanja tog postupka. Ali, ako Senat odluči da poništi ceo konkurs, profesor više neće imati nikakav ugovor.

Profesor po Zakonu o visokom obrazovanju ima pravo na aneks do okončanja postupka.
Čitajte zakone, statute i pravilnike. Senat nije neka neformalna grupa, iako se može nekom učiniti da je to nečiji lični klub obožavalaca, ipak ne može da se glasa kako kome odgovara. Ako predlog da se izveštaj usvoji ne dobije većinu, tada se na glasanje stavlja predlog da se izveštaj odbije. To je izostalo. Ako ni taj predlog ne bi imao većinu, senat bi morao da formira zaključak da traži dodatne informacije. Dakle procedura glasanja senata nije obavljena prema pravilniku i nije završena. Neobuzdana volja pojedinca da se udari šakom o sto, da se s nipodaštavanjem obraća pravnicima kad se usude da ga opomenu i želja da se sve lomi preko kolena, pa da se ljudi silom izbacuju, zahtevala bi i drugačije pravilnike ili ukidanje postojećih za šta izgleda takođe ne postoji većina u Senatu.

Pročitajte Statut UNS i Pravilnik o radu Senata, javno su dostupni na sajtu Univerziteta.
Rad Senata je uređen i svaka odluka da bi bila pravovaljana mora imati većinu. Kad nema većine nema ni odluke.
Sve ostalo je gola sila i lov u mutnom. A kad se takav obrazac ponavlja, onda je reč o organizovanom poduhvatu u kome su možda svi pristali da učestvuju, ali ga to ne čini ispravnim, a ni zakonitim.

Komentatori su u pravu da dekan nije prava adresa, ali gube iz vida da sindikati u visokoškolskom obrazovanju drugu adresu osim dekana i nemaju. Štrajk se može proglasiti kod poslodavca, a pošto Univerzitet (što je instanca koja je ovde sporna u smislu procedure) nije poslodavac nikome od više hiljada profesora zaposlenih na Univerzitetu, ispada da se protiv ovakvog nepoštovanja procedure ne može ni buniti – to nije slučajno, jer je sistem VŠ obrazovanja u Srbiji upravo tako i postavljen da svaki vid organizovanja na radnom mestu čini besmislenim i svodi ga na popuste i plaćanje na rate, što je neophodno, ali ne i dovoljno za smislenu borbu za radna prava.

Evo objašnjenja za one koji se ovde raspravljaju, a pojma nemaju:
1. Senat je doneo konačnu odluku. Da bi se izveštaj usvojio, potrebno je da većina glasa ZA. To se nije desilo i izveštaj je odbijen.
2. Na ovo postoji pravo žalbe višem organu, u ovom slučaju Senatu u proširenom sastavu. Ako on odbaci žalbu, moguća je tužba sudu.
3. Ovaj profesor još radi jer mu ugovor nije istekao. Kada se to desi, niko više ne može da ga vrati na posao. Sud neće prihvatiti da traži aneks ugovora, jer je to u suprotnosti sa zakonom. Tako je bilo i u slučaju one druge profesorke sa istog fakulteta.
4. Sud bi možda mogao naložiti da se ponovi cela procedura i raspiše novi konkurs. Ali nikako ne može naterati Senat da izabere baš ovog kandidata, jer to je suštinska povreda autonomije univerziteta.
Nadam se da sam malo pomogla razumevanju situacije.

Pročitajte zakon. Aneks važi do okončanja postupka. Postupak nije okončan, Senat nije doneo odluku koja ima većinu ni da se prihvati ni da se odbije izveštaj. Sudski postupak nije ni započet, jer odluka nije doneta. Razumete? Nije jako teško, ko hoće da razume.

Ne razumem kakve veze ima sudski proces??

Podrska za sindikat Filozofskog fakulteta, istrajte u borbi!

A sta je cilj, da ih zasmejavate?

Koga upozoravate?!

Dekan je pogrešna adresa. Jedino šta može da uradi je da obavesti Senat, Senat da odluči da li će se glasanje ponoviti, i da li će izuzeti Drida. Oni od dekana traže nemoguće, da prekrši Zakon i Mihiću da aneks dok traje sudski proces. Aneks mu može dati jedino ako sud donese privremenu meru do okončanja postupka pred sudom.

Ovo je ona situacija kada nemaš hrabrosti da stisneš petlju, pa kao štrajk upozorenja, sa slučajno se ne prekrši neki zakon pa da nekonostan bez posla? Kao o BioSens. 48 štrajkova upozorenja i uspeli tačno šta pošto vidim da su odustali

Kakve veze ima dekan? Neko drugo telo je glasalo...

I ova saga je završena. Vidimo se drugi put.

Tanja Đurin, Nataša Polovina i Veljko Jovanović su tri divne osobe, ako je dekanu ostalo barem malo časti i poštenja, prihvatiće dobronamerne i pravične predloge ovih troje profesora. Velika šteta i nepravda je već učinjena, ali je treba što pre poništiti. Zato, dekane, poslušajte ovo troje kolega.