Možda vam izgleda bezopasno da bacite stari televizor ili računar u kontejner ispred kuće, ali elektronski i električni otpad sadrži između 600 i 1.000 štetnih hemijskih supstanci.
Ove supstance, poput PVC plastike, olova, hroma, polihlorin bifenila, žive, barijuma i kadmijuma mogu da budu izuzetno štetne po životnu sredinu, pa samim tim i po javno zdravlje.
Nagle promene u tehnologiji i opadanje cena elektronskih i električnih uređaja dovele su do toga da ova vrsta otpada ima najveću tendenciju rasta na godišnjem nivou. Prema procenama Eurostata, u Evropskoj uniji je 2016. godine bilo 25 odsto više elektronskog i električnog otpada nego pet godina ranije. Ukupna količina otpadne elektronske i električne opreme u EU, kreće se između 1,6 i 16,5 kilograma po stanovniku.
Prema procenama, više od polovine ukupne otpadne opreme ove vrste pripisuje se velikim uređajima za domaćinstvo, kao što su frižideri i šporeti.
Među glavnim proizvođačima ove vrste otpada su preduzeća i institucije, ali i pojedinci i domaćinstva. Pojedinci se najčešće odlučuju na kupovinu novih proizvoda umesto opravku starih zato što za starije uređaje ne postoje zamenski delovi, a i zato što je ovakav tip opreme znatno pristupačniji nego ranije. Tako se pravi otpad koji se često neodgovorno odlaže. Mnogi televizori, frižideri i računari tako se nađu među komunalnim otpadom.
U zavisnosti od godine proizvodnje, stariji frižideri i zamrzivači, mogu da sadrže freon, gas koji stvara efekat staklene bašte i koji trajno oštećuje ozonski omotač. Prema nekim procenama, frižider koji završi na deponiji sa komunalnim otpadom ili na nekom drugom mestu koje nije predviđeno za to, može da ima isti uticaj na životnu sredinu kao vožnja automobila duga 7.500 kilometara.
Šta raditi sa starom opremom koja vam više nije potrebna?
Elektronski i električni uređaji mogu da se recikliraju. U zavisnosti od uređaja, reciklažom se dobijaju različiti materijali, kao što su plastika, aluminijum, bakar, gvožđe, izolacioni materijali, staklo, i drugi. Za proces reciklaže neophodna je visoka tehnologija koja dozvoljava izdvajanje opasnih materija i pravilno skladištenje. Iz rashladnog uređaja, na primer, mora da se izdvoji freon, prevede iz gasovitog u tečno stanje i skladišti u namenske sudove koji mogu da se koriste i za bezbedan transport. Freon se transportuje u postrojenje za trajno zbrinjavanje kako bi se zatvorio ciklus života jedne mašine i dobio novi proizvod koji može bezbedno da se upotrebi za nove proizvode.
Ostali delovi proizvoda se takođe tretiraju u postrojenju i plasiraju se na tržište gde dobijaju nove uloge. Zbog ovog kompleksnog procesa reciklaža mora da se prepusti profesionalcima. Da biste bili odgovorni i pomogli u očuvanju planete, na vama je samo da obavite telefonski poziv i javite se ljudima koji će doći na vašu adresu u dogovoreno vreme i preuzeti od vas stare frižidere, zamrzivače, klima uređaje, televizore, računare, i slično.
Transport, skladištenje i recikliranje obavljaju iskusni ljudi iz "E-Reciklaže" koja godišnje reciklira oko 15.000 tona električnog i elektronskog otpada.
Na ovaj način, uređaji koji posle upotrebe postaju opasan otpad biće adekvatno zbrinuti i neće uticati negativno na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Kategorije elektronskog i električnog (EE) otpada: Šta se može reciklirati?
Sve informacije o tome da li je vaš uređaj podoban za reciklažu dobićete u razgovoru sa korisničkim centrom "E-Reciklaže". Ipak, treba da znate da postoji više kategorija EE otpada.
1. Veliki kućni aparati: Zamrzivači, frižideri, mašine za pranje i sušenje veša, mikrotalasne peći, mašine za pranje posuđa, klima uređaji, aparati za grejanje i bojleri. Treba da znate da se svi rashladni uređaji drugačije tretiraju zbog freona.
2. Mali kućni aparati: Friteze, usisivači, pegle, tosteri, friteze i drugi.
3. Oprema za informatičke tehnologije (IT) i telekomunikacije: Računari, monitori, štampači, skeneri, faks uređaji...
4. Oprema široke potrošnje za razonodu: Televizijski aparati, radio aparati, video rekorderi...
Za krupnije uređaje: frižidere, zamrzivače, klima uređaje, veš mašine, šporete, sudomašine, crt televizore i monitore, računare, kopir aparate prilikom odnošenja možete dobiti vrednosne vaučere. Vrednost vaučera zavisi od tipa uređaja.
Kako kontaktirati "E-Reciklažu"?
Na području Novog Sada i okoline svoj elektronski i električni otpad možete prijaviti na kontakt telefone: 021/6-313-714 ili 069/635-813 ili putem e-mail adrese: novisad@ereciklaza.com.
Za ostale delove Srbije, zahtev za odvoz otpada možete popuniti onlajn na sajtu: www.ereciklaza.com, ili besplatnim pozivom kol centra na broj telefona 0800-085-085.
Na navedene načine, zaposleni u kompaniji "E-Reciklaža" mogu da vam pružiti sve potrebne informacije vezano za elektronski i električni otpad.
Savetovalište razvojne pedijatrije Doma zdravlja svakog meseca organizuje besplatne edukacije roditelja i staratelja o negativnom uticaju ekrana na razvoj deteta i sprečavanje razvoja zavisnosti.
Dvadeset meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu konačno je potvrđena prva optužnica u krivičnim postupcima koji se direktno ili indirektno bave utvrđivanjem odgovornih za nesreću u kojoj je život izgubilo 16 osoba.
Grupa sudija i tužilaca "Odbrana struke" reagovala je povodom izjave predsednika Aleksandra Vučića da je odluka Apelacionog suda u Novom Sadu doneta "iz čiste bahatosti i bez argumentacije".
Aleksandar Vučić ocenio je da je odluka Apelacionog suda u Novom Sadu da potvrdi optužnicu protiv Gorana Vesića i drugih osumnjičenih u slučaju pada nadstrešnice doneta iz "čiste bahatosti i bez ikakve argumentacije".
Nakon što je prošireni Senat Univerziteta u Novom Sadu tajnim glasanjem odbio prigovor profesora Vladimira Mihića, Slobodan univerzitet ocenio je je da je "još jedan partijski zadatak završen na UNS".
Prošireni Senat Univerziteta u Novom Sadu odbio je prigovor profesora Vladimira Mihića, a dekan Filozofskog fakulteta Milivoj Alanović rekao je da tu odluku ne podržava.
Prošireni Senat Univerziteta u Novom Sadu tajnim glasanjem odbio je prigovor profesora Vladimira Mihića na to što ga prvobitno Senat nije izabrao u zvanje.
U zgradi Rektorata održava se ponovljena sednica proširenog Senata Univerziteta o primedbi profesora Vladimira Mihića, dok se ispred nalaze njegove kolege, studenti i građani koji mu pružaju podršku.
Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije dodelila je firmi "Šidprojekt" posao stručnog nadzora nad uređenjem dela gradskog jezgra Novog Sada.
.jpg "Bazeni u Futogu prestaju sa radom u četvrtak: Biće zatvoreni do kraja avgusta")
.JPG "Učestali prekidi snabdevanja strujom u više delova Novog Sada")
.jpg "Sutra u Novom Sadu do 33 stepena i moguća je kiša")
