Stručnjak o posledicama nevremena u Novom Sadu: Zašto je neko drveće pretrpelo više štete?

Autor: Klima 101

Novi Sad

13.08.2023.

17:55 > 18:44

Tokom nedavnih vremenskih nepogoda koje su pogodile zemlje regiona i Srbiju, u Novom Sadu je bolje sačuvano drveće koje je orezano i redovno održavano.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Stručnjak o posledicama nevremena u Novom Sadu: Zašto je neko drveće pretrpelo više štete?

Foto: 021.rs

Loše su prolazila stabla sa razgranatim krošnjama, piše u svom autorskom tekstu za portal Klima 101, Dejan Stojanović, pomoćnik direktora Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu.

Ističe da je održavanje gradskog zelenila je veoma zahtevan posao, ali se tokom oluje u Novom Sadu pokazalo da je to veoma važno za spas gradskog drveća.

Pregledom terena utvrđeno je da su u Novom Sadu bila ugroženija stabla u zapadnom delu grada sa strane odakle su dolazili olujni vetrovi, bez obzira na vrstu drveća i starost, dok su u gradu su češće bila oštećena i padala visoka stabla sa razgranatim krošnjama.

Intenzivnije mere održavanja - dugoročni pozitivni efekti

Međutim, u situacijama gde su se u drvoredima u istim ulicama nalazila i skorije orezana i neorezana stabla, očigledno je bilo da je manje lomova i izvala kod orezanih stabala, što govori u prilog tome da intenzivnije mere održavanja mogu imati dugoročne pozitivne efekte.

Nakon vremenskih nepogoda koje su nas pogodile ovog leta, možemo da izvučemo slične zaključke, doduše na mikro-planu – za to je dovoljno da ste posle nevremena prošli Futoškim putem, navodi Stojanović.

"Ovu novosadsku ulicu karakteriše raskošan drvored platana. Pre oluje koja se odigrala krajem proteklog meseca, nadležne službe su orezale stabla sa jedne strane Futoškog puta, ali nisu stigle da urade isto i sa druge. Rezultat? Orezano drveće pretrpelo je znatno manje štete", objašnjava.

Građani ne vole da vide radnike sa motornim testerama

Građani ne vole da vide komunalne radnike sa motornim testerama u svom kraju, pogotovo kada se stabla ruše i uklanjaju. I to je sasvim razumljivo, oni ne mogu da znaju da li to znači da uskoro u komšiluku mogu da očekuju neku novu zgradu ili se drveće seče iz opravdanih razloga.

Ipak, potrebno je i više poverenja u stručne ljude. Za stručne ljude, kako Stojanović navodi, opravdanost seče stabala leži pre svega u bezbednosti.

"A kada se u vašem okruženju nalazi džinovsko drvo koje je prestarilo, pitanje je trenutka kada će se neka grana odlomiti ili celo stablo pasti. Rizici su veliki s obzirom na to da smo imali više ljudskih žrtava u protekloj deceniji", dodaje se u tekstu.

Aktivisti za zaštitu životne sredine bore se protiv seče starog drveća sa vrlo konkretnim argumentom: da su ona centar biodiverziteta, kao i da skladište značajne količine ugljen-dioksida, što je bitno u borbi protiv globalnog zagrevanja.

"Bilans olujnog vremena ne uključuje samo panjeve ostale nakon seče dugovečnih stabala – u parkovima i na drugim zelenim površinama u svojim gradovima sigurno ste zatekli i uništeno mlado drveće. To nam ukazuje na kompleksnost situacije. Vetrovi nisu lomili i rušili isključivo drveće koje postoji od pamtiveka, već i ono znatno mlađe – potencijalno zdravije i vitalnije", navodi Stojanović u tekstu za Klima 101.

Osetljivosti takvih sadnica leži i u slabijem i manje razgranatom korenovom sistemu. U prve tri godine drveću je potrebna posebna nega – obogaćivanje zemljišta humusom, redovno zalivanje, malčiranje kojim se čuva vlažnost i sprečava rast korova, itd.

Osim seče, građani su nepoverljivi i prema orezivanju

"Veliki je pritisak javnosti da se stabla ne diraju bez obzira na njihovu starost", kaže Stojanović.

Stanovništvo nije sigurno da li se gradski drvoredi uklanjaju planski, da li se uklanja oštećeno i bolesno drveće i da li će na njihovo mesto doći nove sadnice.

U Insitutu za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u tom procesu koristi se i specijalni elektronski uređaj, rezistograf, kojim se utvrđuje stepen truleži u stablu te se na osnovu toga odlučuje o njegovom eventualnom uklanjanju.

Stručnjaci se neće susreti sa otporom tek pri tom poslednjem koraku: seči drveta. Predmet sumnji je i orezivanje.

Uprkos tome što efikasnost ove prakse javnost dovodi u pitanje, ona je sasvim normalna, uobičajena i štaviše – poželjna, procenjuje se da se oko 60 odsto aktivnosti u urbanom šumarstvu u toku dana svodi na odstranjivanje suvišnih delova vegetacije.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

oluja nevreme

Komentari 16

Hronološki Najpopularniji

Ljiljana

20.08.2023 • 06:39

Seca korenja

Gde god je Telekom postavljao optiku tu je ostetio drvece.U M.Gorkog je isao uz drvece i dobrano isekao zile,a imali su prostor uz asfaltiranu stazu.Veci broj stabala se ili osusio,ili pao.

0 0 0
Maja

14.08.2023 • 23:07

Ima i druga strana…

Niko nije primetio jednu stvar: orezano drveće na vetrometini između visokih limanskih zgrada je vrlo lepo popadalo - zato što je previsoko i preuzano za vrtložne struje koje se tu stvaraju!

0 5 -5
Johnny

14.08.2023 • 08:31

Naravno da smo nepoverljivi, znamo svi kako se ovde ophodi prema zelenilu. Novi Sad je postao betonska džungla, seče se i što treba, i što ne treba, sve ostalo se skoro ni ne održava, a kad se orezuje, orezuje se tako da slučajno ne bude naporno, nego oreži komplet krošnju, pa ako nikne nešto novo na njoj, nikne, ako ne, vadi drvo, biće mesta za parking... ili zgradu.

11 12 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.