Decenija i po od prodaje NIS-a: Profit u jednoj godini dva puta veći od cene po kojoj je prodat
Prodaja Naftne industrije Srbije (NIS) predstavljena je kao posao veka, a od početka se znalo da ovo nije samo ekonomsko pitanje, već deo šireg energetskog sporazuma između Rusije i Srbije.
Foto: 021.rs
Sporazum su 24. decembra 2008. godine potpisali Dimitri Medvedev i Boris Tadić.
U paketu je dogovorena i izgradnja Južnog toka kroz Srbiju, koja se kasnije izjalovila, kao i izgradnja skladišta gasa u Banatskom dvoru.
Politička pozadina ove prodaje, podseća novinar N1 Vojislav Stevanović, jasna je – u vezi je sa tadašnjom, a i današnjom situacijom na Kosovu i potrebnom podrškom Rusije politici Srbije.
Većinski paket akcija NIS-a je prodat za oko 400 miliona evra, otprilike u isto vreme kada i Robne kuće Beograd.
Ove dve prodaje su se vrlo često poredile, s obzirom na to da su RKB "otišle" za nešto više od 360 miliona evra.
Cena akcija NIS-a je stoga otpočetka kritikovana, jer su sve procene vrednosti bile mnogo veće – govorilo se čak i do nekoliko milijardi evra.
Tada su prodate i zgrade NIS-a u Beogradu i Novom Sadu, rafinerija u Pančevu, Novom Sadu, Elmiru, oko 500 stotina benziskih pumpi, 1.600 internih stanica, 44 stovarišta za snabdevanje kerozinom, brojne cisterne, akcije u kompanijama, pravo na korišćenje zaliha, nalazišta nafte u Vojvodini i koncesije na nalazišta nafte u inostranstvu, npr. u Angoli.
Naročito sporna u ovom dogovoru bila je rudna renta – ostala je na oko tri odsto, iako je po zakonu trebalo da bude sedam odsto. To je tumačeno kao još jedan ustupak ruskoj strani, ali i to da NIS ima zeleno svetlo da koristi sve rezerve Srbije koje su procenjene na milijarde evra.
Brojne kontroverze su pratile tu prodaju, ali broker Nenad Gujaničić smatra da ipak ima i dobrih strana.
"Jasno je da je privatizacija bila netransparentna. Kada se prave političko-ekonomski aranžamni, jasno je da to nije dobro. Ono što jeste dobro je kako NIS danas izgleda, a možemo zamisliti kako bi izgledao da ga vode politički predstavnici", kaže Gujaničić.
To se, dodaje, vidi golim okom: "Svaki korisnik usluga vidi kako izgledaju te benziske pumpe, finansijski rezultati su mnogo bolji, to je visoko profitabilna kompanija i izgleda dobro, naročito u poređenju sa drugim preduzećima pod kontrolom države".
U odnosu na regionalne kompanije, NIS, prema njegovom mišljenju, stoji bolje nego INA koja je, kako objašnjava, podeljena između Hrvatske i mađarskog Mola i nije dugo imala investiranja, a to je najvažnije u naftnom biznisu.
"Možemo da zamišljamo šta bi bilo da nije privatizovan. U idealnoj situaciji, naše kompanije bi vodili najstručniji domaći ljudi, to sve super funkcioniše, država ubira dividende… To se nikada na ovim prostorima nije desilo. Najvažnija je kontrola kompanija", istakao je on.
Tržišna vrednost NIS-a na berzi je oko 40 odsto je veća, oko 1,2 milijarde, kazao je.
"Međutim, kada bi se NIS hipotetički prodavao, izvesno je da ta cena ne bi bila manja od tri, četiri milijarde evra i da je to naša najvrednija kompanija. Vrednosti drugih ne znamo jer nisu na berzi", pojasnio je broker.
Urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk podseća da su Gujaničić i on tada radili u magazinu "Ekonomist", koji je bio jedan od retkih medija koji su se protivili tom aranžmanu.
"Netransparentnost i direktna pogodba su bili najveća zamerka. Tadašnji ruski ambasador je tražio da dođe u redakciju Ekonomista, da nam objasni ‘kako stvari stoje’ i rekao da NIS ne vredi ni kopejku više. Pitao sam da, ako je tako, zašto se onda ne ide na međunarodni tender i bira najbolji kupac, nego je sve urađeno unutar i serviran nam je kao šergarepa novi gasovod koga nikada nije bilo – a koji je trebalo da nam nadomesti tu malu cenu od 400 miliona evra", podsetio je.
Poređanja radi, kaže Ćulibrk, neto profit NIS-a samo je prošle i pretpošle godine bio tri puta veći od te cene.
"Ključni problem je bila poslednja godina pre privatizacije kada je, za divno čudo, NIS iskazao neto gubitak. Jedna takva kompanija je pre svetske ekonomske krize iskazivala neto gubitak", podvukao je on za N1.
Kada je urađena revizija poslovanja, videlo se da je NIS funkcionisao kao većina drugih državnih kompanija, podsetio je.
"Pitanje je šta bi bilo sa NIS-om da ga nisu kontrolisali Rusi, već neki Mića Grčić broj 2 ili tome sličan. Šta bi se onda desilo tokom energetske krize", pita Ćulibrk.
Ne diraj me, ne diram te
Upitani kako se država ponaša kao jedan od vlasnika, Gujaničić kaže da je to druga najspornija stvar.
"NIS bi verovatno mnogo više vredeo da je država ovde aktivan akcionar i da postoji čist tržišni odnos. Najveći problem su ad hok neplanirani odnosi – država kaže ‘nećemo vam povećati rudnu rentu, a vi učestvujte u privatizaciji Petrohemije’. Ili država kaže ‘nećemo vam staviti porez na ekstra profit, ali nam uplatiti donaciju u budžet od 60 miliona evra‘. To su ‘ne diraj me, ne diram te’ odnosi, a prave kontrole poslovanja tu nema", ocenjuje on.
Na pitanje je li bilo moguće onda raspisati tender, jer se tada govorilo da NIS želi da nastavi proizvodnju i ulaže u rafineriju, a da druge kompanije nisu bile zainteresovane za to, Gujaničić kaže da su to svakako rizici.
"Vidimo i po privatizaciji INA da, ako se to ne uradi kako treba, može da se desi mnogo toga. Međutim, kada odete na tender vi možete da postavite uslove, pa da kontrolišete privatizaciju. Pitanje je ko je kontrolisao privatizaciju NIS-a. Tu su zaista bila ogromna ulaganja, ali pitanje je da li ih je dao direktno Gasprom ili ih je NIS vraćao iz svog poslovanja. Verujem da to niko nije kontrolisao", rekao je on.
Rudna renta
Od samog početka bilo je postavljeno pitanje visine rudne rente. Tada je odlučeno da za "NIS važe uslovi oporezivanja koji su Srbiji bili na snazi u momentu potpisivanja sporazuma Srbije i Rusije i kompanija ne podleže bilo kakvom pogoršavanju uslova oporezivanja, do momenta ‘dostizanja isplativosti’ projekata koji su dogovoreni sporazumom".
"Kako nije isplativa, ako je u jednoj godini profit bio dva puta veći od cene prodaje", pita Ćulibrk.
"Obično za povrat investicije treba između osam i 15 godina. Ovde je povrat ostvaren za pola godine, a rudna renta je ostala. Da budemo jasni, ja ovde ništa ne zameram Rusima, oni gledaju svoje interese. Njima je interes da rudna renta bude nula – ko je to dozvolio, naša država. Tadašnja i sadašnja. I niko nije prstom mrdnuo da se to promeni. Inače, rudna renta je u Rusiji mnogo veća, oko 20 i nešto odsto“, rekao je on.
Podseća da NIS nije jedini problem.
"Kolika je rudna renta za Ziđin? Kolika je za bilo koga? Kolika bi bila renta za projekta stoleća Rio Tinto? A ovde pričamo o milijardama. Tačno je, ali one završe na računima vlasnika – to su sada ruski Gazprom, kineski Ziđin, a sutra možda australijsko-kineska kompanija Rio Tinto", kazao je Ćulibrk.
Pročitaj još
Na pitanje o rezervama nafte i da li su one možda eksploatisane i više nego što je dogovoreno upravo zbog niske rudne rente, Gujaničić kaže da je i zbog nove tehnologije koju je doneo Gazprom proizvodnja u samom početku povećana.
"Do tih zaliha mi nismo mogli da dođemo zbog tehnologije koju smo tada imali. I vi videte da je ta proizvodnja nafte iz domaćih izvora rasla do 2012, 2013. godine, a onda je i krenula naftna kriza. Otada se proizvodnja smanjuje, što nam govori da tih nalazišta više i nema toliko. NIS ima ulaganja i u Bosni, i u Rumuniji da nađe nova nalazišta, ali njih više nema toliko. Prerada u Rafineriji Pančevo je na oko 20 odsto iz domaće proizvodnja, veći deo sirove nafte se uvozi", objasnio je on.
"Još jedan problem je što je pre privatiazcije udeo iz domaćih izvora bio oko 15 odsto u ukupno prerađenim količinama u Srbiji. A onda je taj udeo išao i do 40 odsto. Korišćeni su domaći resursi nafte, a ta nafta je procenjena na oko 20, 23 dolara po barelu, dok je u svetu oko 80 – dakle četiri puta jeftinije. Ali se ta nafta na pumpama nama računala kao da je sve kupljeno na svetskom tržištu. I u tome jeste problem. Odatle taj ekstra profit", objasnio je Ćulibrk.
To je problem za državu, ali kako Ćulibrk kaže, ne čudi što se ona tim problemom na bavi kada se vidi ko su predstavnici države u upravnom odboru.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Iz saobraćaja u Južnoj Bačkoj isključeno 30 vozača, dvojica zadržani jer su bili pijani
17.12.2025.•
0
U prethodna 24 časa je iz saobraćaja u Južnobačkom okrugu isključeno 30 vozača i osam vozila, a dva vozača su zadržana zbog vožnje u alkoholisanom stanju.
Novosađani, spremite se za četvrtak: Evo šta vas očekuje
17.12.2025.•
0
Četvrtak u Novi Sad donosi više temperature i sunčanije vreme.
Volonteri za prirodu - zeleni razgovori u četvrtak 18. decembra u Radio kafeu
17.12.2025.•
0
Šta će biti sa snabdevanjem vodom u Novom Sadu i da li će se ponavljati višečasovne restrikcije koje smo imali ove godine?
Poslanici Skupštine Vojvodine o budžetu - opozicija tvrdi da je efikasan, ali samo za lojaliste
17.12.2025.•
0
Poslanici Skupštine Vojvodine danas zasedaju u velikoj sali Pokrajinske vlade i odlučuju o 24 tačaka dnevnog reda.
Sutra u Novom Sadu sunčano i toplije, sledeće nedelje ponovo hladna košava
17.12.2025.•
0
Četvrtak će u Novom Sadu biti pretežno sunčan i topliji.
Roditelji: Đaci Jovine gimnazije na nastavi i po 12 sati dnevno, poslednji čas im se završava u 21h
17.12.2025.•
15
Školovanje učenika Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" se već tri i po meseca odvija u nemogućim uslovima, na granici izdržljivosti učenika, ocenjuju roditelji Jovinih đaka.
Šta piše u optužnici u slučaju "nadstrešnica-korupcija"?
17.12.2025.•
8
Pred Višim sudom u Beogradu vodi se postupak protiv menadžerke "Infrastruktura Železnice Srbije" i članova Komisije za tehničke preglede Železničke stanice u Novom Sadu.
Mićin najavio nova ulaganja sa "najvećim budžetom u istoriji grada" - opozicija tvrdi da je budžet lažan
17.12.2025.•
20
Budžet Novog Sada za 2026. godinu iznosi 48,1 milijardi dinara i najveći je u istoriji, rekao je gradonačelnik Žarko Mićin na sednici Skupštine grada, dok iz opozicije poručuju da je budžet "lažan" i da ga neće podržati.
FOTO: Kakve kuće se izdaju u Novom Sadu - i za radnike i za porodice
17.12.2025.•
0
Ukoliko tragate za domom ili investicijom, kuće mogu da budu dobra prilika.
U Novom Sadu za jedan dan rođene 23 bebe
17.12.2025.•
0
U Novom Sadu su u protekla 24 časa rođene 23 bebe.
Jutro u Novom Sadu maglovito i ledeno, tokom dana malo vedrije
17.12.2025.•
0
U Novom Sadu će danas biti umereno oblačno.
Štrajk zaposlenih Instituta BioSens i ove srede
16.12.2025.•
1
Zaposleni u Institutu BioSens održaće u sredu, 17. decembra novi jednočasovni štrajk upozorenja od 13 do 14 časova u prstorijama te institucije.
Stara zgrada ambulante u centru Novog Sada imaće novu namenu - "ugostiće" neku od gradskih službi
16.12.2025.•
12
Zgrada bivšeg Doma zdravlja na raskrsnici Njegoševe i Jovana Subotića postaće dom za jednu od gradskih ili pokrajinskih službi, nakon više od decenije napuštenosti.
_da_li_se_novinari_osecaju_bezbedno_u_novom_sadu.jpg "Napadi na novinare u Srbiji: Pod pritiskom predatorske vlasti")
Napadi na novinare u Srbiji: Pod pritiskom predatorske vlasti
16.12.2025.•
2
U Srbiji je ove godine, prema godišnjem izveštaju međunarodne organizacije Reporteri bez granica (RSF), bilo 91 potvrđenih fizičkih napada na novinare i novinarke.
Sutra u Novom Sadu malo vedrije, ali i dalje ledeno
16.12.2025.•
0
Sreda će u Novom Sadu biti vedrija, ali ledena.
UNS: Imenovanje Vuka Raonića na javnu funkciju, uprkos napadu na snimatelja, urušava institucije
16.12.2025.•
5
Udruženje novinara Srbije neprijatno je iznenađeno odlukom da Vuk Raonić bude izabran za pomoćnika gradonačelnika Novog Sada.
FOTO: Salajčani umesto trga imaju divlji parking, grad ne reaguje
16.12.2025.•
21
U Planu detaljne regulacije dela Salajke u Novom Sadu predviđeno je da na uglu ulica Koste Šokice i Karađorđeve bude trg. Danas, umesto trga, ovde je "divlji" parking.
Nove presude za naknadu štete porodici nastradalih u padu nadstrešnice Železničke stanice
16.12.2025.•
1
Viši sud u Novom Sadu doneo je presudu kojom su "Infrastruktura železnice Srbije" i Republika Srbija obavezani da nadoknade 9,5 miliona dinara porodici nastradalih u padu nadstrešnice Železničke stanice.
Besplatna vakcinacija dece i mladih protiv HPV-a u subotu u Zmaj Ognjena Vuka
16.12.2025.•
0
Otvorena vrata za vakcinaciju HPV vakcinom biće organizovana u subotu, 20. decembra u Savetovalištu u Zmaj Ognjena Vuka.
Sednica Skupštine Novog Sada u sredu: Donose odluke u vaše ime
16.12.2025.•
5
Trinaesta sednica Skupštine Grada Novog Sada održava se u sredu, 17. decembra.
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 16 beba
16.12.2025.•
1
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 16 beba.
Komentari 22
Lala
Radnik
Ljudi koji pokreću celu proizvodnju nafte dobijaju najmanje zarade.
Najgori poslodavac...
Пустињски бандераш
Гасовод је, колико знам, изграђен. Европа нам неће рећи хвала.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar