Decenija i po od prodaje NIS-a: Profit u jednoj godini dva puta veći od cene po kojoj je prodat
Prodaja Naftne industrije Srbije (NIS) predstavljena je kao posao veka, a od početka se znalo da ovo nije samo ekonomsko pitanje, već deo šireg energetskog sporazuma između Rusije i Srbije.
Foto: 021.rs
Sporazum su 24. decembra 2008. godine potpisali Dimitri Medvedev i Boris Tadić.
U paketu je dogovorena i izgradnja Južnog toka kroz Srbiju, koja se kasnije izjalovila, kao i izgradnja skladišta gasa u Banatskom dvoru.
Politička pozadina ove prodaje, podseća novinar N1 Vojislav Stevanović, jasna je – u vezi je sa tadašnjom, a i današnjom situacijom na Kosovu i potrebnom podrškom Rusije politici Srbije.
Većinski paket akcija NIS-a je prodat za oko 400 miliona evra, otprilike u isto vreme kada i Robne kuće Beograd.
Ove dve prodaje su se vrlo često poredile, s obzirom na to da su RKB "otišle" za nešto više od 360 miliona evra.
Cena akcija NIS-a je stoga otpočetka kritikovana, jer su sve procene vrednosti bile mnogo veće – govorilo se čak i do nekoliko milijardi evra.
Tada su prodate i zgrade NIS-a u Beogradu i Novom Sadu, rafinerija u Pančevu, Novom Sadu, Elmiru, oko 500 stotina benziskih pumpi, 1.600 internih stanica, 44 stovarišta za snabdevanje kerozinom, brojne cisterne, akcije u kompanijama, pravo na korišćenje zaliha, nalazišta nafte u Vojvodini i koncesije na nalazišta nafte u inostranstvu, npr. u Angoli.
Naročito sporna u ovom dogovoru bila je rudna renta – ostala je na oko tri odsto, iako je po zakonu trebalo da bude sedam odsto. To je tumačeno kao još jedan ustupak ruskoj strani, ali i to da NIS ima zeleno svetlo da koristi sve rezerve Srbije koje su procenjene na milijarde evra.
Brojne kontroverze su pratile tu prodaju, ali broker Nenad Gujaničić smatra da ipak ima i dobrih strana.
"Jasno je da je privatizacija bila netransparentna. Kada se prave političko-ekonomski aranžamni, jasno je da to nije dobro. Ono što jeste dobro je kako NIS danas izgleda, a možemo zamisliti kako bi izgledao da ga vode politički predstavnici", kaže Gujaničić.
To se, dodaje, vidi golim okom: "Svaki korisnik usluga vidi kako izgledaju te benziske pumpe, finansijski rezultati su mnogo bolji, to je visoko profitabilna kompanija i izgleda dobro, naročito u poređenju sa drugim preduzećima pod kontrolom države".
U odnosu na regionalne kompanije, NIS, prema njegovom mišljenju, stoji bolje nego INA koja je, kako objašnjava, podeljena između Hrvatske i mađarskog Mola i nije dugo imala investiranja, a to je najvažnije u naftnom biznisu.
"Možemo da zamišljamo šta bi bilo da nije privatizovan. U idealnoj situaciji, naše kompanije bi vodili najstručniji domaći ljudi, to sve super funkcioniše, država ubira dividende… To se nikada na ovim prostorima nije desilo. Najvažnija je kontrola kompanija", istakao je on.
Tržišna vrednost NIS-a na berzi je oko 40 odsto je veća, oko 1,2 milijarde, kazao je.
"Međutim, kada bi se NIS hipotetički prodavao, izvesno je da ta cena ne bi bila manja od tri, četiri milijarde evra i da je to naša najvrednija kompanija. Vrednosti drugih ne znamo jer nisu na berzi", pojasnio je broker.
Urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk podseća da su Gujaničić i on tada radili u magazinu "Ekonomist", koji je bio jedan od retkih medija koji su se protivili tom aranžmanu.
"Netransparentnost i direktna pogodba su bili najveća zamerka. Tadašnji ruski ambasador je tražio da dođe u redakciju Ekonomista, da nam objasni ‘kako stvari stoje’ i rekao da NIS ne vredi ni kopejku više. Pitao sam da, ako je tako, zašto se onda ne ide na međunarodni tender i bira najbolji kupac, nego je sve urađeno unutar i serviran nam je kao šergarepa novi gasovod koga nikada nije bilo – a koji je trebalo da nam nadomesti tu malu cenu od 400 miliona evra", podsetio je.
Poređanja radi, kaže Ćulibrk, neto profit NIS-a samo je prošle i pretpošle godine bio tri puta veći od te cene.
"Ključni problem je bila poslednja godina pre privatizacije kada je, za divno čudo, NIS iskazao neto gubitak. Jedna takva kompanija je pre svetske ekonomske krize iskazivala neto gubitak", podvukao je on za N1.
Kada je urađena revizija poslovanja, videlo se da je NIS funkcionisao kao većina drugih državnih kompanija, podsetio je.
"Pitanje je šta bi bilo sa NIS-om da ga nisu kontrolisali Rusi, već neki Mića Grčić broj 2 ili tome sličan. Šta bi se onda desilo tokom energetske krize", pita Ćulibrk.
Ne diraj me, ne diram te
Upitani kako se država ponaša kao jedan od vlasnika, Gujaničić kaže da je to druga najspornija stvar.
"NIS bi verovatno mnogo više vredeo da je država ovde aktivan akcionar i da postoji čist tržišni odnos. Najveći problem su ad hok neplanirani odnosi – država kaže ‘nećemo vam povećati rudnu rentu, a vi učestvujte u privatizaciji Petrohemije’. Ili država kaže ‘nećemo vam staviti porez na ekstra profit, ali nam uplatiti donaciju u budžet od 60 miliona evra‘. To su ‘ne diraj me, ne diram te’ odnosi, a prave kontrole poslovanja tu nema", ocenjuje on.
Na pitanje je li bilo moguće onda raspisati tender, jer se tada govorilo da NIS želi da nastavi proizvodnju i ulaže u rafineriju, a da druge kompanije nisu bile zainteresovane za to, Gujaničić kaže da su to svakako rizici.
"Vidimo i po privatizaciji INA da, ako se to ne uradi kako treba, može da se desi mnogo toga. Međutim, kada odete na tender vi možete da postavite uslove, pa da kontrolišete privatizaciju. Pitanje je ko je kontrolisao privatizaciju NIS-a. Tu su zaista bila ogromna ulaganja, ali pitanje je da li ih je dao direktno Gasprom ili ih je NIS vraćao iz svog poslovanja. Verujem da to niko nije kontrolisao", rekao je on.
Rudna renta
Od samog početka bilo je postavljeno pitanje visine rudne rente. Tada je odlučeno da za "NIS važe uslovi oporezivanja koji su Srbiji bili na snazi u momentu potpisivanja sporazuma Srbije i Rusije i kompanija ne podleže bilo kakvom pogoršavanju uslova oporezivanja, do momenta ‘dostizanja isplativosti’ projekata koji su dogovoreni sporazumom".
"Kako nije isplativa, ako je u jednoj godini profit bio dva puta veći od cene prodaje", pita Ćulibrk.
"Obično za povrat investicije treba između osam i 15 godina. Ovde je povrat ostvaren za pola godine, a rudna renta je ostala. Da budemo jasni, ja ovde ništa ne zameram Rusima, oni gledaju svoje interese. Njima je interes da rudna renta bude nula – ko je to dozvolio, naša država. Tadašnja i sadašnja. I niko nije prstom mrdnuo da se to promeni. Inače, rudna renta je u Rusiji mnogo veća, oko 20 i nešto odsto“, rekao je on.
Podseća da NIS nije jedini problem.
"Kolika je rudna renta za Ziđin? Kolika je za bilo koga? Kolika bi bila renta za projekta stoleća Rio Tinto? A ovde pričamo o milijardama. Tačno je, ali one završe na računima vlasnika – to su sada ruski Gazprom, kineski Ziđin, a sutra možda australijsko-kineska kompanija Rio Tinto", kazao je Ćulibrk.
Pročitaj još
Na pitanje o rezervama nafte i da li su one možda eksploatisane i više nego što je dogovoreno upravo zbog niske rudne rente, Gujaničić kaže da je i zbog nove tehnologije koju je doneo Gazprom proizvodnja u samom početku povećana.
"Do tih zaliha mi nismo mogli da dođemo zbog tehnologije koju smo tada imali. I vi videte da je ta proizvodnja nafte iz domaćih izvora rasla do 2012, 2013. godine, a onda je i krenula naftna kriza. Otada se proizvodnja smanjuje, što nam govori da tih nalazišta više i nema toliko. NIS ima ulaganja i u Bosni, i u Rumuniji da nađe nova nalazišta, ali njih više nema toliko. Prerada u Rafineriji Pančevo je na oko 20 odsto iz domaće proizvodnja, veći deo sirove nafte se uvozi", objasnio je on.
"Još jedan problem je što je pre privatiazcije udeo iz domaćih izvora bio oko 15 odsto u ukupno prerađenim količinama u Srbiji. A onda je taj udeo išao i do 40 odsto. Korišćeni su domaći resursi nafte, a ta nafta je procenjena na oko 20, 23 dolara po barelu, dok je u svetu oko 80 – dakle četiri puta jeftinije. Ali se ta nafta na pumpama nama računala kao da je sve kupljeno na svetskom tržištu. I u tome jeste problem. Odatle taj ekstra profit", objasnio je Ćulibrk.
To je problem za državu, ali kako Ćulibrk kaže, ne čudi što se ona tim problemom na bavi kada se vidi ko su predstavnici države u upravnom odboru.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
U četvrtak prijatnije vreme i događaji koje vredi posetiti: Šta vas očekuje?
10.09.2025.•
0
U četvrtak su mogući poslepodnevni pljuskovi, ali očekuju vas razna predavanja, izložbe i koncerti.
Goran Vesić podneo krivičnu prijavu protiv tužioca iz Novog Sada
10.09.2025.•
20
Goran Vesić podneo je krivičnu prijavu protiv tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i predsednika Visokog saveta tužilaštva Branka Stamenkovića i tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Slobodana Josimovića.
Sindikat FTN-a: Policija da napusti sve fakultete, Senat UNS da pokrene postupak za razrešenje rektora
10.09.2025.•
2
Sindikat Fakulteta tehničkih nauka osudio je kršenje nepovredivosti akademskog prostora i prekomernu upotrebu sile od strane policije.
U planu nova zgrada na Telepu sa više od 80 stanova
10.09.2025.•
17
Planira se novi stambeni kompleks na području zapadnog dela Telepa, u Ulici Jerneja Kopitara broj 52-54.
Temerin film festival ovog vikenda: Nova regionalna ostvarenja
10.09.2025.•
0
Drugi Temerin Film Fest održaće se od 12. do 14. septembra, pod sloganom "Kadar koji se pamti".
Kako je pobegao Fruškogorski bizon: Snažan mužjak uspeo da obori ogradu
10.09.2025.•
2
Tajfun, bizon sa Fruške gore, pobegao je tako što je probio ogradu koja je bila oštećena.
Slobodan univerzitet: Napad na Tehnološki fakultet pod budnim okom policije
10.09.2025.•
1
Mreža Slobodan univerzitet osudila je napad na Tehnološki fakultet u Novom Sadu, koji se dogodio u sredu, u ranim jutarnjim časovima, kada je nepoznata maskirana osoba pocepala plakate sa ulaza u zgradu fakulteta.
"Grožđebal" od petka do nedelje u Sremskim Karlovcima: Pogledajte ceo program
10.09.2025.•
12
Manifestacija "Grožđebal" održaće se od 12. do 14. septembra u Sremskim Karlovcima.
Sa "fantomkama" na licu skidali banere sa blokiranog Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu
10.09.2025.•
10
Dvojica muškaraca sa fantomkama na glavama tokom noći su poskidali banere i poruke sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, koji je u studentskoj blokadi.
FOTO, VIDEO: Odbegli fruškogorski bizon Tajfun vraćen kući
10.09.2025.•
7
Fruškogorski bizon Tajfun, koji je pobegao pre nekoliko dana, vraćen je u svoj ograđeni deo i sada je na bezbednom, kažu iz Nacionalnog parka Fruška gora.
I sutra u Novom Sadu kiša
10.09.2025.•
1
I u četvrtak se u Novom Sadu očekuju pljuskovi sa grmljavinom.
Pismo privedene studentkinje iz Novog Sada: Kako su policajci tukli i vređali učesnike protesta
10.09.2025.•
22
"Imala sam utisak da policajci uživaju u svemu", opisuje studentkinja Medicinskog fakulteta Miljana Antić, koja je privedena, tokom protesta 5. septembra, zajedno sa grupom koja je na travi kod Kampusa ležala 45 minuta.
Tribina đaka i profesora Karlovačke gimnazije danas u Sremskim Karlovcima: "I na kraju niko nije sam?"
10.09.2025.•
0
Tribina posvećena građanskoj pismenosti održaće se danas, 10. septembra, u Sremskim Karlovcima.
FOTO Porodični stanovi u Novom Sadu: Pet dobrih ponuda
10.09.2025.•
0
Dobar dom za porodicu nije lako pronaći. Tu smo da pokušamo da pomognemo.
Vlast ukinula udarnu grupu MUP-a zaduženu za ispitivanje toka novca u slučaju pada nadstrešnice
10.09.2025.•
28
Direktor policije Dragan Vasiljević je pismeno obavestio Tužilaštvo za organizovani kriminal da povlači saglasnost za 17 pripadnika policije, članova Udarne grupe za ispitivanje tokova novca u vezi sa padom nadstrešnice.
U Novom Sadu za jedan dan rođene 32 bebe
10.09.2025.•
0
U Novom Sadu su u protekla 24 časa rođene 32 bebe.
Danas testiranje sirena za uzbunu u Novom Sadu i okolini
10.09.2025.•
3
Sirene za uzbunu biće testirane u Novom Sadu i ostatku Južnobačkog okruga u sredu, 10. septembra.
Danas u centru Novog Sada ulična akcija povodom Međunarodnog dana prevencije samoubistva
10.09.2025.•
0
Centar "Srce" organizovaće u sredu, 10. septembra uličnu akciju povodom obeležavanja Međunarodnog dana prevencije samoubistva.
Pismo grupe lekara povodom policijske brutalnosti: Represija zagazila u srce zdravstvenog sistema
09.09.2025.•
3
Više od šest stotina lekara potpisalo je otvoreno pismo u kojem je analiziran psihološki profil nasilnih policajaca.
Sreda u Novom Sadu: Izložba, svirke, moguća i kiša
09.09.2025.•
0
U sredu u Novom Sadu mogući su pljuskovi, a osim oblaka očekuju nas i neka zanimljiva dešavanja u gradu.
Komentari 22
Lala
Radnik
Ljudi koji pokreću celu proizvodnju nafte dobijaju najmanje zarade.
Najgori poslodavac...
Пустињски бандераш
Гасовод је, колико знам, изграђен. Европа нам неће рећи хвала.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar