Kako urbanizacija Novog Sada utiče na životinje: Zgrade zamenile litice
Novi Sad je sa svojom okolinom stanište životinjskih vrsta kojih mnogi nisu ni svesni, a među njima postoje i retke vrste.
Foto: Pixabay
Kako za 021.rs kaže Nikola Stojnić, stručnjak za zaštitu prirode iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, jednoj grupi životinja odgovara urbanizacija.
"Neke vrste su u zgradama prepoznale sličnost sa stenama i liticama, a to su počevši od onog što svi znamo - laste. Laste su morale negde da žive pre nego što su se ljudski gradovi pojavili, dok ih sada na takvim mestima gotovo i nema. Ponekad ih ima na mostovima, ali laste koje su živele na liticama ista takva gnezda prave na zgradama", poručuje Stojnić za 021.rs.
Jedan od slučajeva brige o životinjama u gradu su bila gnezda gradskih lasta u Gradiću prilikom njegovog renoviranja.
Zavod za zaštitu spomenika kulture i Zavod za zaštitu prirode učestvovali u rekonstrukciji ovog dela grada pazeći da nijedna fasada ne bude rekonstruisana, a da stradaju gnezda. Čak su se i građani aktivirali svesni suživota sa lastama.
Crna čiopa, vrsta vrlo slična lastama ima srpasta krila, čađava je, veća i voli da pišti, u poslednje vreme kao da potiskuje laste.
"Čiope se sve češće mogu videti na na Trgu slobode i kod bivše Agrovojvodine. Prirodno one jedne druge potiskuju, ali nije utvrđeno zbog čega", objašnjava Stojnić.
Treća vrsta ptica koja je atraktivna je crna crvenrepka. Ima je na strmim liticama, a lovi u predelima s malo trave okolo ili žbunja.
"Ona je neugledne crno-sive boje i ima crvenkast rep, i gotovo da nema dela grada gde njihovog gnezda nema", dodaje Stojnić.
One su potpuno okupirale grad, ali primenjuju uobičajenu strategiju životinja - aktivne su uglavnom kada ljudi nisu. Oni koji se rano bude, oko četiri-pet ujutru, imaju priliku da čuju kako pevaju. U sumrak bivaju ponovo aktivne.
"Životinje su uglavnom aktivne kada ljudi nisu. Onda mogu paralelno da žive na nekim mestima koje nama izgledaju vrlo okupirana, ali u stvari one izaberu jedan period dana ili godine koji njima odgovara", ukazuje za 021.rs Nikola.
Životinje su prepoznale izmenjene uslove pa se prilagodile. Litica je za pticu sigurnost gnežđenja, jer kada je gnezdo na litici niko ili skoro niko ne može da im uništi gnezdo. Sigurnost litice je prebačena na zgrade.
"Imamo pored sitnih ptica i vetrušku, pticu grabljivicu koja je sada redovna na novosadskim soliterima. Nisu velike, ali je to ipak ptica grabljavica. Lovi glodare, a ima dobru letačku sposobnost pa može da izađe grada i tamo lovi", kaže sagovornik 021.rs.
Uz sklonište, hrana je glavni pokretač. U grad se sliva ogromna količina organske materije, a one životinje koje prevaziđu strah od ljudi bivaju nagrađene ogromnom količinom hrane koju nudi grad.
"To su pre svega otpaci od ljudske ishrane, ali i pratioci tih otpadaka - glodari", navodi Stojnić.
Zbog izobilja hrane imamo ježeve i to u grupama. Postoji više vrsta glodara, samim tim i lisice su postale uobičajene. Čak i kune, krupniji mesojedi.
Period osvajanja gradova je u određenom redosledu, uglavnom vrste prvo osvajaju manja mesta, pa veće gradove, potom najveće. Golub grivnaš (ima beli okovratnik, što je uostalom stari izraz- grivna) je okupirao Novi Sad u poslednjih deset godina, ali je prvo počeo od Beograda pre 20 godina.
Domaći golub je prvi "shvatio" da je odlazak u grad dobra stvar, a potom je to shvatila i gugutka. Uz sve ove ptice, grad privlači i razne vrste vrana, galebova zbog kombinacije Dunava i otpadaka i rode koje se hrane na deponiji.
Postoje i retke vrste u Novom Sadu i okolini
Prema rečima biologa iz Nacionalnog parka Fruška gora Dragiše Savića, sama Fruška gora je stanište mnogih zaštićenih vrsta.
Osim orlova i drugih ptica, na listi zaštićenih vrsta su slepi miševi, tvorovi, jazavci, ali i mnogo gmizavaca i vodozemaca.
Foto: Pixabay
Šumska žaba se nalazi listi strogo zaštićenih vrsta kao i kreketuša, obična i zelena krastača, češnjarka. Uz žabe su zaštićeni i gmizavci poput barske kornjače, smuka, belouške.
Vrsta koja je naučila da se prilagodi čoveku uglavnom nije retka, ali postoje vrste životinja koje se nalaze na obodima Novog Sada i predstavljaju retku vrstu.
Patka prevez može da se uoči na nekim barskim zonama. Postoje i eje močvarice koje spadaju u grabljivice.
Ukoliko odete do Dunava imate priliku da vidite dabrove koji, kako navodi Stojnić, polako prestaju da budu retka vrsta.
Foto: Pixabay
Jedna grupa koja jako voli gradove su slepi miševi koje je teško razlikovati bez posebnih detektora.
Petrovaradinska tvrđava je važno stanište slepih miševa, a ona ih asocira na pećine.
"Lagumi tvrđave koji izgledaju kao pećine su jedno od najvažniji noćilišta, odmorišta i mesta porodiljskih kolonija slepih miševa uopšte u Vojvodini. Postoji inicijativa da se delovi u podzemnih tunela Petrovaradinske tvrđave ograde tako da posetioci ne bi mogli da ulaze i da ih uznemiravaju, a opet da se te ograde konstruišu tako da slepi miševi nesmetano uleću i izleću, što bi morali da budu vertikalni procepi", objašnjava za 021.rs Nikola Stojnić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Novi Sad ima sreće da ima parkove u kojima postoje ređe vrste detlića. U parkovima se mogu videti veverice, ali i neke grabljivice kao što je kobac.
Nikola pominje Futoški park u kojem su bili nastanjeni mrmoljci, vodozemci koji imaju tipičan izgled daždevnjaka, ali je njihova bara gde su živeli - presušila.
Tvor, koji nije onaj iz crtanog filma crno-beli, već smeđi (srodna vrsta kunama) posećuje Novi Sad. Naš sagovornik je rekao da ih je video na novosadskim bulevarima.
Na periferiji se nalaze čaplje i pojavi se gnjurac.
Retke situacije i divlje svinje
Krupne životinje koje su osetljive na ljudsku blizinu su retke. Samo u ekstremnim situacijama dolaze u kontakt s čovekom, ako zalutaju ili ako se desi neka nepogoda poput poplave.
S obale Dunava, sa Štranda se vidi orao belorepan, ogroman orao - naš najveći s rasponom krila od skoro dva i po metra.
"Oni nikad neće doći blizu, u grad, jer taj orao je osetljiv na ljude, ali u perifernim delovima i takve životinje postoje", kaže Stojnić.
Orao krstaš je živeo u zavučenim delovima Fruške gore.
"On je otišao paralelno sa većine planina u Panonskoj niziji, čak i celom balkanskom poluostrvu. To je interni proces koji ne zavisi toliko od ljudskih dejstava", ističe Nikola.
On dodaje da su počeli da se gnezde na usamljenim stablima u ravnici, počeli su od Mađarske. Zahvaljujući tome broj krstaša je porastao. Dok se krstaš držao stare "navike" nije moglo više od dva-tri para da opstane, a otkada se vratio u ravnicu postoji preko deset parova.
"Hrana mu je dostupnija, jer je to vrsta koja lovi na otvorenom terenu i sa svog drveta može odmah da počne da lovi, a ukoliko se gnezdi u šumi njemu prvo treba pet, šest ili deset kilometara da izađe iz šume, da bi tek onda počeo da lovi, što je ogromna potrošnja energije koja je za njih jako važna. To je vrsta sama prepoznala rešenje i donelo joj boljitak", objašnjava za 021.rs Stojnić.
Izazovi za suživot u gradu i za životinje i za ljude
Specifičan način života dovodi do toga da čiope usled iscrpljenosti padaju na tlo, pa zbog kratkih nogu i dugačkih krila ne mogu da polete. Godišnje bude i 20-30 prijava građana koji primete nesrećnu okolnost ovih životinja.
"Imamo vetruške i sove, odnosno utine koje takođe imaju nezgodnu naviku koju su donele iz prirode. Naime, mladunac nedelju-dve pre nego što će postati sposoban da sam leti iskoči iz gnezda i onda šeta po tlu. U prirodi može da preživi, ali u gradu prepunom mačaka i pasa nije tako jednostavno. Onda ih mi iz Zavoda za zaštitu prirode ih zbrinjavamo i pokušavamo da ih odgojimo", kaže za 021.rs Nikola Stojnić.
Foto: Pixabay
Neretko ljudi sami zbrinu i izleče životinje koje pronađu u gradu.
Dešava se da i građani doživljavaju neprijatnosti u kontaktu sa životinjama.
Mnogi će reći da ne vole slepe miševe, naročito u svojim roletnama koji su tu došli da prespavaju. U gradu se sve češće pojavljuju i zmije koje uplaše ljude, ali u Novom Sadu nema otrovnica. Uglavnom su to smukovi i belouške, neotrovne zmije.
Pročitaj još
Klimatske promene
Ekstremne vremenske prilike utiču i na životinjski svet. Tokom superćelijskih oluja su se rušila gnezda, a dugotrajna suša utiče na smanjenje hrane za životinje.
Stojnić kaže kako neočekivni periodi kiša utiču na nemogućnost lova i dodaje da se zbog klimatskih promena već primećuju dolasci novih vrsta. Dolaze vrste s juga, mediteranske koje prate promene u vremenu.
"Na vodenim staništama se najbolje vidi, jer postoje neka vodena staništa koja su privremena, koja zavise od kiše koja traju dva, tri meseca. Ona su nisu postojala ove godine ili su nestajala", dodaje Stojnić.
On zaključuje da zasad imamo pretpostavke i da je potrebno još vremena da bismo mogli da zaključimo tačno u kojoj meri promene utiču na živi svet.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Lepa vest stiže iz Betanije: Za jedan dan rođeno 13 beba, bliznakinje među njima
20.06.2026.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 13 beba.
Studentski protest danas startuje na turbo kružnom toku: Pogledajte šta je sve u planu
20.06.2026.•
3
Skup na koji su pozvali studenti u blokadi novosadskih fakulteta održava se danas, 20. juna, u Novom Sadu.
U Limanskom parku danas prikupljanje primedbi na projekat "Novi Sad na vodi"
20.06.2026.•
8
Zborovi građana pozvali su Novosađane i Novosađanke da u subotu, 20. juna, potpišu primedbe na projekat "Novi Sad na vodi".
Đak Jovine gimnazije među osvajačima medalja na Balkanskoj matematičkoj olimpijadi
19.06.2026.•
8
Reprezentativci Srbije osvojili su na Juniorskoj balkanskoj matematičkoj olimpijadi tri srebrne medalje, dva bronzana odličja i jednu pohvalu, saopštilo je danas Društvo matematičara Srbije.
Đaci Karlovačke rekli da ne žele Baku Praseta na maturi, on ipak došao i prepirao se sa roditeljima
19.06.2026.•
43
Maturanti Karlovačke gimnazije saopštili su da ne žele prisustvo Bogdana Ilića, poznatog kao Baka Prase, na svojoj maturskoj večeri, ali se on pak pojavio, nakon čega je došlo do prepirke sa roditeljima.
Humanitarni kviz za pomoć Matiji Živanovu 22. juna u Radio kafeu
19.06.2026.•
1
Studentska komora organizuje humanitarni kviz koji će biti održan u ponedeljak, 22. juna, u Radio kafeu sa početkom u 19 časova.
Novi pokušaj da se pronađu izvođači radova na krovu Sinagoge
19.06.2026.•
2
Zavod za zaštitu spomenika kulture ponovo je raspisao javnu nabavku za konzervatorsko-restauratorske i sanacione radove na obnovi dotrajale i oštećene limarije i dela krova objekta Sinagoge.
Uspostavlja se saobraćaj u delu Veternika, od ponedeljka novi radovi
19.06.2026.•
1
Saobraćaj na deonici Ulice Kralja Petra I u Veterniku od sutra, 20. juna biće ponovo uspostavljen.
Jaćimović nakon izlaska iz zatvora: Kazne prešle 200.000 dinara, ali nastavljam borbu
19.06.2026.•
5
Prevoznik Milomir Jaćimović nakon izlaska iz zatvora, najavio nastavak svoje borbe, uprkos novim kaznama koje mu stižu i sada iznose oko 200.000 dinara.
Studentski skup sutra u Novom Sadu: Evo šta sve treba da znate
19.06.2026.•
41
Skup na koji su pozvali studenti u blokadi novosadskih fakulteta održaće se u subotu, 20. juna, u Novom Sadu.
Policija najavila snimanje protesta u Novom Sadu
19.06.2026.•
9
Policijska uprava u Novom Sadu najavila je da će snimati protest koji će se održati u subotu u Novom Sadu, a na koji su pozvali studenti.
Građani o poskupljenju voznih karata: "Neopravdano i užasno"
19.06.2026.•
42
Dok iz kompanije Srbijavoz poskupljenje cena karata pravdavaju unapređenjem usluge i boljim korisničkim iskustvom, građani sa kojima smo razgovarali smatraju da za takvu odluku ne postoji realno opravdanje.
Nova poskupljenja parkinga u Novom Sadu: Evo gde sve raste cena
19.06.2026.•
36
Poskupeće parkiranje u "ekstra zoni" u Novom Sadu, kao i na dva parkirališta.
U toku prijave za novosadske fakultete: Ima mesta za 16.000 studenata, pogledajte kvote
19.06.2026.•
1
U toku su prijave zainteresovanih za upis fakulteta na Univerzitetu u Novom Sadu.
Kako je Smart Plan mogao da promeni javni prevoz u Novom Sadu, ali nije
19.06.2026.•
31
Na društvenim mrežama često se pojavljuju video snimci i fotografije autobusa Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća (JGSP) koji svedoče njihovom lošem stanju.
Lepe vesti iz Betanije: Rođeno 17 beba
19.06.2026.•
0
Sedamnaest beba je rođeno u novosadskom porodilištu Betanija u prethodna 24 sata.
Pripremite rashlađenje: Evo kakve nas temperature očekuju za vikend u Novom Sadu
19.06.2026.•
0
Pravo letnje vreme je pred nama.
Profesorka Milinkov: Građani potpuno izgubili poverenje u policiju, svedočimo političkim odmazdama
18.06.2026.•
2
Smiljana Milinkov, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, navela je da ne postoji nijedan razlog da "se bude tih" i dodala da postoji "obilje razloga" da građani svakodnevno budu na ulicama.
Novosađani stiže petak: Opet sunčano, puno novih izložbi i po neka predstava
18.06.2026.•
0
Pred vama je kraj radne nedelje, a ovog petka vas očekuje puno događaja, veoma toplo vreme, festivali i nove izložbe.
VIDEO: Studentska akcija na kampusu: Šaranje majica i cegera kao zagrevanje za skup u subotu
18.06.2026.•
2
U toku je studentska akcija "šaranja" majica i cegera na kampusu novosadskog univerziteta.
Slučaj napada na "Kobre" kod prostorija SNS u Novom Sadu: Stiglo veštačenje povreda
18.06.2026.•
18
Veštačenjem povreda koje su zadobili pripadnici vojne jedinice "Kobre" tokom protesta u Novom Sadu 13. avgusta 2025. godine utvrđeno je da nisu zadobili povrede opasne po život, piše Nova.rs.
Komentari 11
mima
/
u onim zapadnim zemljama na koje se gadite ljudima ulaze u dvorista
Naselje
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar