80 godina od oslobođenja Novog Sada: Srećno ti, herojski grade! Sunce u pehar natoči!

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

23.10.2024.

15:11 > 08:26

Na današnji dan, pre 80 godina, sloboda je umarširala u Novi Sad, a ljudi su je dočekali pokličima i veseljem na ulicama.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

80 godina od oslobođenja Novog Sada: Srećno ti, herojski grade! Sunce u pehar natoči!

Foto: 021.rs

Posle uspešne borbe koju su vodili sa grupom Nemaca kod Žablja, oko 700 boraca Novosadskog partizanskog odreda dobilo je naređenje da krene u Novi Sad. Došavši iz pravca Klise, oni su temerinskim putem i drugim ulicama, 23. oktobra, oko pola sedam ujutro, dospeli u centar grada.

Komandant Glavnog štaba Vojvodine, general Kosta Nađ, zabeležio je da su iz pravca Kaća ušle neke jedinice 12. brigade, a potom i prethodnica 75. Sovjetskog korpusa. Iz Srema su, nakon što su oslobodili Sremske Karlovce 21. oktobra, 22. oktobra na obali Dunava stigli pripadnici 7. Vojvođanske brigade, koji su razoružali preostale ustaše na Petrovaradinskoj tvrđavi, a oni su se ujutru 23. oktobra spojili sa snagama u Novom Sadu.

Tog 23. oktobra 1944. godine na ulicama vojvođanske prestonice slavila se pobeda nad fašizmom, a kako je ispričao Teodor Gavrilović Rile, komesar Novosadskog partizanskog odreda, mase su izlazile na ulice i oduševljeno pozdravljale borce.

"Kad smo se u centru grada sreli, prvo smo istakli trobojku sa petokrakom na zgradu opštine. Ubrzo se okupila masa sveta i počelo je opšte veselje... Taj dan oslobođenja Novog Sada bio je i ostao najlepši dan mog života", ispričao je Gavrilović 1975. godine.

Borac Sedme vojvođanske brigade Stevan Vlahović je 2020. godine, prisećajući se Dana oslobođenja za 021.rs rekao da je narod bio oduševljen, da se bacalo cveće i da su svi pevali i igrali.

"Bilo je neopisivo veselje u gradu. Novi Sad se oslobodio od fašizma", rekao je Vlahović.

Ovaj Čenejac je bio među onima koji su 23. oktobra 1944. ušli u Novi Sad, a samo mesec dana kasnije bio je i učesnik čuvene Batinske bitke.

"Okupacija mađarskih fašističkih snaga u Novom Sadu i Vojvodini je bila izuzetno teška i već 1941. godine nama mladićima od 16-17 godina odmah je bilo jasno da se nešto mora preduzeti", rekao je on tada za 021.

Kako nam je tada ispričao, partizani su išli Dunavskom ulicom, a prošli su i kroz Pašićevu, Kisačku i Temerinsku ulicu, sve do kanala. Pripadnici Sedme brigade su u centru grada sreli borce Novosadskog partizanskog odreda, a jedan borac je trijumfalno na gradsku kuću zakačio jugoslovensku zastavu sa petokrakom.

Istoričar Vojislav Martinov za 021.rs kaže da brojni izvori i sećanja svedoče o ovom slavlju koje je trajalo više dana.

"Nema sumnje da je u pitanju bio masovni odušak, nakon tri i po godine straha i terora. Naravno, to ne znači da u Novom Sadu nije bilo i onih koji nisu slavili i koji su se bojali za svoju imovinu i živote", kaže on.

Podseća na završni deo govora prvog posleratnog gradonačelnika prote Alimpija Popovića održanog par dana nakon oslobođenja sa terase Gradske kuće.

"Prvi deo pokliča, za koji su se slobodarski narodi borili završava se: Smrt fašizmu! -Nastupa jer mu je već stigla u podgrlac duša. Za nas sada nastaje drugi deo pokliča: Sloboda narodu! Taj drugi deo parole moramo svi složno da iskujemo. Zato svaki, u ime Božije, na svoje mesto! Svaki na svoj posao za bolju, lepšu i srećniju budućnost lepe naše zemlje i pokolenja koja za nama dolaze. Jer, ako ne iskujemo jedan lepši, bolji i mirniji život, koji će biti dostojan čoveka, onda su bile uzaludne sve žrtve, sve muke i sve patnje naših pokojnika i uzaludna sva pregnuća. Ja verujem u taj lepši, bolji i srećniji život. Ja verujem u lepšu budućnost našeg naroda i naše otadžbine..." (Alimpije Popović, Uspomene, Prometej, Novi Sad, 2017, str.462)

Borci su u Novom Sadu boravili samo dva dana, a onda je stigla komanda da oslobađaju Bačku i Jugoslaviju.

Novi Sad je, inače, oslobođen bez skoro ijednog ispaljenog metka, sem sporadičnih puškaranja sa zaštitnicama neprijateljskih jedinica uglavnom na širem obodu gradskog područja. Fašističke snage bile su u masovnom povlačenju ka Slavoniji i Sremu gde se formirala linija fronta koja će postati poznati Sremski front narednih meseci. Ipak, taj dan je Novi Sad dočekao nakon tri i po godine mukotrpne okupacije tokom koje se stanovništvo grada gotovo prepolovilo, pa ovoliko oduševljenje na ulicama grada koji je do tada viđao samo tugu, užas i smrt, ne može da čudi.

Više od 20.000 ljudi je proterano iz Novog Sada, a oko 5.000 ih je ubijeno na stratištima širom Evrope, odnosno dali su živote u jedinicama NOB-a. Grad je pretrpeo i velike gubitke i razaranja. Najmonstruozniji zločin je bila Racija januara 1942. godine kada je pod led Dunava bačeno više od 800 Jevreja, 400 Srba i desetine Roma i drugih stanovnika.

Uništavanje grada je bilo takvo da nije bilo ni struje, što je bila i posledica savezničkog bombardovanja tokom leta 1944. godine.

Novi Sad prvi susret sa strahotama rata imao je već 6. aprila 1941, istog dana kada je bombardovanjem Beograda počeo napad na Jugoslaviju. Tog dana neprijateljski avioni bombardovali su novosadski aerodrom, železničku raskrsnicu na Sajllovu i pucali na gradske ulice, a čak i na jednu sahranu. Već tada, pale su prve žrtve u Novom Sadu.

Mađarske fašističke trupe ušle su u Novi Sad već 13. aprila i započele trodnevnu pucnjavu, hapšenja, pljačku i ubijanja. Pretpostavlja se da je tokom ta tri dana ubijeno više od 500 Novosađana.

U gradu su promenjeni nazivi ulica, trgova i bulevara, ali nije promenjen prkosni duh Novosađana. U danima okupacije, u Novom Sadu su delovale diverzantske jedinice otpora. Oni su gradom širili propagandne materijale protiv fašizma, sekli su telefonske žice, napadali vojne magacine i pisali antifašističke parole. Poznato je da su novosadski partizani 25. jula 1941. godine u novosadskom ataru zapalili žito da bi otežali snabdevanje neprijateljske vojske. Sutradan su dvojica, Milan Simin i Antal Nemet, poginuli u sukobu sa neprijateljem. Treći, Živko Radovanović, bio je uhvaćen, osuđen na smrt i obešen 2. avgusta.

Do sredine februara 1942. u Novom Sadu izginuli su istaknuti članovi narodnooslobodilačkog pokreta, Radivoj Ćirpanov, Kosta Šokica, Đorđe Zličić, Đorđe Mikeš i drugi.

U Novom Sadu je 1942. štampan prvi broj Slobodne Vojvodine, u kući u tadašnjoj Kisačkoj 89, pored Almaškog groblja. Redakcija i štamparija imale su samo 2,66 metara kvadratnih. U taj mali prostor stali su pisaća mašina, radio, polica za štampane stranice i svetiljka koja je morala da se gasi na znak svake opasnosti. Veruje se da su ilegalci po Novom Sadu podelili oko 100 primeraka novina.

U noći između 18. i 19. novembra 1942. godine kuću su opkolile okupatorske snage. U pucnjavi su poginuli domaćin, Ćira Šovljanski i urednik Branko Bajić. Tada je ranjen i Svetozar Marković i tako je uhapšen. U istrazi je svirepo mučen, a potom ubijen u dvorištu kasarne u Futoškoj ulici. U oproštajnoj poruci napisao je da u smrt ide "bez najmanjeg straha", jer je potpuno svestan onoga što je radio i za šta je živeo.

Martinov podseća da je Novi sad mnogo propatio tokom "44 meseca ratne psihoze, terora, pljačke i smrti".

"Grad koji je uoči rata imao oko 70.000 stanovnika, do oslobođenja je skoro prepolovljen progonima, masovnim ubistvima i deportacijama. On je bio ekonomski i privredno devastiran, razrušen i razrovan, a međunacionalni odnosi zatrovani. Ipak, najočiglednija posledica je trajno narušavanje njegove multikulturalnosti. Pre svega tu mislim na gotovo potpuno istrebljenje jevrejskog stanovništva, a potom i na egzodus nemačkih, a delom i mađarskih meštana uzrokovanog posledicama nacističkih i ekstremno nacionalističkih politika njihovih nominalnih lidera", navodi sagovornik 021.rs.

Za vreme rata Novi Sad je bombardovan pet puta. Posebno teško je bilo 6. septembra 1944. kada je bombardovan aerodrom, železnička stanica, fabrika porcelana, i civilne zgrade.

Zbog otpora stanovništva fašističkim snagama i zbog velike žrtve koju su Novosađani pretrpeli tokom okupacije, Novi Sad je 1975. godine odlikovan ordenom Grada heroja. U narodnooslobodilačkom pokretu u gradu evidentirano je 2.365 neposrednih učesnika iz Novog Sada, od toga 555 žena.

Iako sam grad nije bio poprište velikih borbi, u Novom Sadu je život izgubio skoro svaki deseti stanovnik, podseća Martinov.

"Do oslobođenja grada brojni aktivisti su izgubili živote pod vešalima, u kažnjeničkim četama na Istočnom frontu, po mađarskim zatvorima. Ipak, često zaboravljamo da je od oslobođenja Novog Sada do završetka rata proteklo još pola godine. Najviše novosadskih boraca poginulo je upravo u tih pola godine, boreći se mahom u redovima vojvođanskih brigada za konačno oslobođenje Jugoslavije. O tome najbolje svedoči Spomen groblje boraca NOR-a na novosadskom Novom groblju. Iz svega navedenog jasno je da titula Grada heroja ima svoje uporište u realnosti, ali titula sama po sebi može imati i političku dimenziju", objašnjava Martinov.

Mnogo je važnije, navodi on, da je posle rata Novi Sad uspeo da se izdigne i da, kao i nakon Bune 1848-1849, "na zgarištu starog, izgradi novi, moderniji i tolerantniji grad".

"Na nama je da razvijamo i čuvamo taj duh tolerancije i antifašizma", zaključuje istoričar.

U posebnom izdanju knjige štampane da podseća na ovu orden Grada heroja dodeljen Novom Sadu, objavljena je i izmenjena verzija pesme "Pehar" Miroslava Antića.

U ovoj pesmi, Antić je slavio Novi Sad "sa fruškogorskim čelom i mokrim usnama rečnim, sa zagrljajem širim od ovog ogromnog neba". Opisao je Antić "podbarsko veče i jutro varadinsko... izmišljeno od ljubavi i htenja" i učinio herojski grad vršnjakom sa slobodom.

"Srećno ti, Novi Sade. Ti i lepota ste drugovi. Pozlatile ti se krošnje, krovovi, ulice i trgovi. Srećno ti, herojski grade! Sunce u pehar natoči! Živeo! Nasledi od nas i srce i obraz i oči. Živeo, jer iza nas će novi doći i poznaćeš: u njima naša ljubav te dotakla, a nikud dalje odavde - nikud se nije makla."

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Dan oslobođenja Novog Sada

Komentari 22

Hronološki Najpopularniji

predrag

24.10.2024 • 08:54

@

Jos jedna stvar za ove mudrijase kojima je lepo na Zapadu:
Radnik na Zapadu/u SAD-u nije imao nikakva prava sve dok se 'gazde' nisu uplasile Lenjina, da ce prostesti na Zapadu dovesti do revolucije !!
Tih '20-ih god proslog veka, odma' su smanjili radni dan na 8h, dali godisnji odmor, zenama 'ljudska' prava ..

Druga stvar, to sto idete na Zapad da cistite i zaradite pa ovde trosite, nije 'bogougodno'.
Pustite decu da sami zarade, a vi im umesto davanja para, izgradite karakter i osnovu ponasanja, vrednosti im usadite ..
Ako vam je malo para ovde, pamet u glavu pa se borite za manje stadiona, aerodroma, americkih elektrana, subvencija na el.aute, na hiljadu drugih gluposti na sta se budzet trosi dobrim delom da bi se vlast pokazala lojalnom Zapadu, umesto da se pokaze ispravnom perd narodom, pa se nece bojati Zapada

4 4 0
Suština

23.10.2024 • 14:38

Hvala na divnom tekstu i na podsećanju na hrabru antifašističku borbu!

Bilo bi fer da ste dodali i koju reč o masakru u Rajinoj šumi.

6 1 +5
Samo pitam

23.10.2024 • 14:33

@Jah

"Bolje bi prošao da ta nisu oslobodili. Danas bi bio u EU"

Mislite da pobegne još par desetina hiljada novosađana, da u logorima i na stratištima strada još desetak hiljada građana, da hortijevci bace pod led još par hiljada Jevreja, Srba i Roma...?

8 4 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.