Novi Sad ima 158 skloništa, Beograd 980 - što je premalo: U njima teretane, igraonice, arhive...

Autor: Dojče vele

Novi Sad

15.12.2024.

07:48

U Srbiji se ne zna koliko tačno ima atomskih skloništa, ni kakvog su kvaliteta, ni koliko ljudi mogu da prime. Zna se samo da je njihova izgradnja zanemarena u građevinskom bumu poslednje decenije.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teška gvozdena vrata vode ka velikim hodnicima desetak stepenika ispod zemlje, ispod objekta gradske pijace u širem centru Niša. Unutra se vredno trenira u svako doba dana. Ova teretana već godinama je otvorena, piše Dojče vele.

Ali, ovo mesto je zapravo javno atomsko sklonište, pripada Javnom preduzeću Skloništa Srbije i iznajmljeno je za potrebe fitnes centra.

Ovo je jedno od pet izdatih skloništa u Nišu. U preostala četiri nalaze se magacini.

To su i najčešće namene skloništa koja su izdata u zakup, mada se ona često izdaju i za video-igraonice, igraonice za dečije rođendane, muzičke studije, skladištenje humanitarne robe, smeštaj arhive i slično, kažu u preduzeću Skloništa Srbije.

U Nišu ima ukupno 53 skloništa u nadležnosti ovog preduzeća, a poslovnici Niš pripadaju i Kruševac, Bor, Negotin, Zaječar, Knjaževac, Pirot, Leskovac, Vranje, Trstenik i Prokuplje - ukupno 109 skloništa.

Novi Sad sam ima 158, Čačak 25, dok je u Beogradu 980 skloništa. Još 170 skloništa po drugim gradovima Srbije, i to je cifra od 1.442 javnih i blokovskih skloništa koliko ih ukupno ima u Srbiji pod okriljem javnog preduzeća.

Dragan Popović, rukovodilac poslovnice Niš, odveo je Dojče vele osim u teretanu i u jedno prazno atomsko sklonište. Ovo sklonište u širem centru Niša opremljeno je za boravak, kaže Popović. Kreveti su spremni, ali kanalizacije nema.

"Tu je dovodna vodovodna instalacija, a predviđeni su suvi nužnici. Tu su bačve za otpadnu i za čistu vodu koje su predviđene za zalihe od tri dana", kaže Popović za Dojče vele.

"Postoje hidranti za gašenje požara, tu je i prostorija koja ima uređaj kojim se svež vazduh ubacuje u sklonište. Povlači ga iz spoljne sredine, pa ide kroz filtere. On može da se pokreće i ručno u slučaju nestanka struje. U tom slučaju imamo i ručne generatore", objašnjava sagovornik Dojče velea i dodaje da je ovo javno preduzeće potpuno samofinansirajuće i da se trude da skloništa drže u najboljem mogućem stanju.

"Od 2011. nemamo nikakve dotacije od Vlade otkako je ukinuta obaveza plaćanja naknade za izgradnju i održavanje, a ukinuta je i obaveza investitora da grade sklonište. U međuvremenu, kakav je građevinski bum bio u poslednjih deset godina, da su svi oni napravili po jedno malo sklonište za stotinak osoba bilo bi bolje od ove situacije", kaže Popović.

Nedovoljan broj skloništa

Kako jedno veće blokovsko sklonište može da primi tristotinak ljudi, postavlja se pitanje da li je to dovoljno. Iako je ovaj medij pitao Skloništa Srbije koliko ljudi može da stane u skloništa kojima oni rukovode, u zvaničnom odgovoru stoji da nisu u mogućnosti da odgovore na sva pitanja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je krajem novembra izjavio da je Srbija u slučaju atomskog rata potpuno nespremna sa 257.000 mesta u skloništima. On je tada rekao da godinama nije ulagano u skloništa i da je to sistemska greška koja se mora ispraviti.

Pored skloništa koja pripadaju javnom preduzeću, tu su i skloništa koja pripadaju stambenim zajednicama. Samo neka od njih su atomska, a ostala stanari koriste najčešće kao ostavu.

Foto: Pixabay

Postoje i skloništa u nekadašnjim fabrikama koje su privatizovane. Ali u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za Dojče vele kažu da ne raspolažu informacijama o broju skloništa u okviru stambenih zgrada.

Sve zavisi od novca, a novac zavisi od analize

Koliko će vremena i novca biti potrebno za renoviranje starih i izgradnju novih skloništa? Stručnjak za bezbednost Ivan Miletić kaže da je za to potrebno uraditi tačnu analizu.

"Sve zavisi od toga da li se postojeći alternativni objekti dograđuju dodatnim stepenom zaštite ili se grade nova skloništa, i da li se skloništa grade u utrobama planina ili se prave od betona", kaže Miletić za Dojče vele.

Prema njegovim rečima, Srbija je poslednji put imala aktivnosti na izgradnji skloništa početkom devedesetih godina, kada je imala aktivan sistem civilne zaštite.

Kao veliki problem ističe nepostojanje standardizacije skloništa i popis. Važno je, kaže, znati da li su to namenska, privremena, potencijalna skloništa i slično.

"Upravo iz ovog razloga potrebno je doneti amandmane na Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama kojim bi se dovelo do objedinjavanja pod jedinstven sistem civilne zaštite kao nove agencije Vlade Srbije", smatra ovaj sagovornik i dodaje:

"Potom bi se pod upravu te nove agencije za civilnu zaštitu stavila sva skloništa kojima se sada upravlja decentralizovano, popisali svi objekti koji mogu da posluže kao alternativna skloništa i doneo pravilnik o standardizaciji skloništa."

Ta agencija bi, kaže, onda mogla transparentno da nabavi sve što treba - od vreća za spavanje do prečišćivača vazduha.

Kako su se u vreme bombardovanja brojne površine pod zemljom koristile kao skloništa, recimo podrumi, Ivan Miletić upozorava da se takva pribežišta ne mogu smatrati atomskim skloništima, jer nemaju adekvatan nivo zaštite od radijacije.

"Atomska skloništa imaju jasan stepen zaštite od radijacije. Ona su namenski izgrađivana u Srbiji tokom Hladnog rata i podrazumevaju beton debljine preko metar, i da su potom obložena olovom, kao zaštitom od radijacije", ističe Miletić.

Dragan Popović iz JP "Skloništa Srbije" kaže da je svako ko je iznajmio sklonište od ovog preduzeća upoznat sa time da mora da vodi računa o električnim instalacijama, da ne sme da vrši nikakve građevinske radove ni da prepravlja prostorije.

Ukoliko se bude tražilo, "podstanar" je dužan da isprazni i napusti sklonište u roku od 24 časa.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 20

Hronološki Najpopularniji

Ddd

16.12.2024 • 12:25

Izgradnju tih skloništa su platili isključivo kupci stanova, jer je bilo ukalkulisano u cenu stana, a onda su ta skloništa prisvojena od strane vlasti i davana u zakup! Znači ništa nisu uložili a uzimali su pare decenijama. Pa sada neka te pare ulože gde treba ili neka isplate "prave vlasnike" skloništa.

1 1 0
Kojismomikr

16.12.2024 • 10:30

Gradili Tito i Milošević

pa smo ih hapsili i iz zemlje terali

1 1 0
Jasno

16.12.2024 • 01:19

Neko bi da se samo ugradjuje pa tobož bi skloništa da gradi provlači priču.Neugradjujte se više uništili ste sve ugradnjom.Nego treba postojeća Skloništa redovno održavati al Vi to niste radili samo neko sedi i prima platu a kroz porez mi sve plaćamo to održavanje.

1 1 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.