Arsić: Izgradnjom vojnog objekta na Fruškoj gori trajno ostajemo bez 19 hektara šume

Autor: Insajder

Novi Sad

25.02.2026.

07:50

Skupština Vojvodine usvojila je pre nekoliko dana odluku o izradi izmene i dopune Prostornog plana područja posebne namene predela "Fruška gora" koja obuhvata delove opština Beočin, Irig i grada Sremske Mitrovice.

Arsić: Izgradnjom vojnog objekta na Fruškoj gori trajno ostajemo bez 19 hektara šume

Foto: 021.rs

Kako je navedeno, ovaj plan se menja "radi stvaranja uslova za izgradnju kompleksa specijalne namene na Pavlasovom čotu, kojim bi se obezbedio kontinuitet operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije na teritoriji Srbije i očuvanje postojećih potencijala područja uz optimalno korišćenje, uređenje i zaštitu samog područja". Drugim rečima, na Fruškoj gori se gradi vojni objekat.

Predstavnica udruženja "Odbranimo šume Fruške Gore" Dragana Arsić ocenjuje za Insajder da ta odluka znači trajni gubitak dela zaštićenog područja.

"Ta odluka znači da ćemo mi ostati bez 19 hektara šuma, prostora u zaštićenom području prirode najviše kategorije, u nacionalnom parku. On neće biti dostupan javnosti", rekla je Arsić.

Prema njenim rečima, deo od oko jednog hektara predviđen je kao građevinsko zemljište za sam objekat, dok će ostatak obuhvatiti pristupne saobraćajnice, a čitav kompleks biće ograđen. Arsić navodi da se Fruška gora ne suočava prvi put sa "militarizacijom zaštićenog područja".

Kao primer pominje Vilu Ravne, koja je pre nekoliko godina stavljena u vojnu funkciju umesto da dobije civilnu namenu.

Govoreći o proceduri izmene prostornog plana Fruške gore, Arsić je ocenila da je ona "fingirano sprovedena".

"Možemo slobodno da kažemo da je cela procedura fingirano sprovedena da bi se udovoljilo jednom privatnom interesu. Javni interes i interes zaštite prirode su zanemareni", navela je ona i tvrdi da su primedbe udruženja odbačene bez obrazloženja, iako su, kako kaže, bile argumentovane.

"Kad se primedba odbacuje, nema obrazloženja - samo stoji da se odbacuje", rekla je Arsić.

Kao širi primer navodi slučaj vetroparkova u Vojvodini i izmene prostornih planova koje su, prema njenim rečima, inicirane i finansirane od strane privatnih investitora kako bi se omogućila izgradnja. U tom kontekstu pominje i premeštanje radarskih sistema, uz napomenu da je deo informacija proglašen vojnom tajnom.

"Kada da biste nešto izgradili u nacionalnom parku, vi to proglasite vojnim objektom, nijedan zakon zaštite prirode više ne važi", tvrdi Arsić, dodajući da se u tim slučajevima ne radi ni procena pretežnog javnog interesa.

Ona ukazuje i na to da se novi objekat planira u blizini postojećih civilno-vojnih objekata na Brankovcu i Crvenom Čotu, te smatra da je moglo da se razmatra korišćenje već degradiranog prostora umesto zahvatanja nove šumske površine. Navodi i da su parcele na kojima je planirana gradnja u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve.

Arsić je kritikovala i sistem zaštite prirode, navodeći da je, prema njenom mišljenju, zaštita "samo na papiru". Kao problem ističe nedostatak strategije zaštite prirode i šuma, kao i nedovoljna budžetska izdvajanja.

Govoreći o upravljanju nacionalnim parkom, podsetila je da je izvršena transformacija iz javnog preduzeća u društvo sa ograničenom odgovornošću.

"Društvo s ograničenom odgovornošću po definiciji mora da posluje profitno", rekla je Arsić, izražavajući bojazan da bi takav model mogao da dovede do daljih promena.

Ona navodi da konačne odluke donosi Vlada Srbije, dok pokrajinske institucije daju stručne osnove. Prema njenoj oceni, kapaciteti stručnih institucija su smanjeni, a zaštita prirode nije prioritet.

Na pitanje o mogućnostima da se projekat zaustavi, Arsić kaže da je odluka već doneta i da će se nastaviti procedura realizacije.

"Neke stvari ne možete da promenite jer donosioci odluka svojim potpisima prvo unište prirodu, a onda ide realizacija", rekla je ona.

Podsetila je i da je prethodna nominacija lokaliteta na Fruškoj gori za UNESCO listu prirodne baštine odbijena uz obrazloženje da je razlog intenzivna seča šuma. U novoj nominaciji, kako navodi, jedan lokalitet je izostavljen jer je postao vojni objekat sa ograničenim pristupom, što, prema odgovoru koji su dobili, onemogućava adekvatno praćenje stanja prirode.

Arsić ističe i da ne postoje sistematski podaci o biodiverzitetu na pojedinim lokacijama, što otežava eventualne međunarodne žalbe.

"Mi nemamo mapirane i kartirane podatke o biodiverzitetu. Bez toga ne možete da podnesete žalbu", navela je ona.

Zaključuje da je, prema njenom mišljenju, u Srbiji dominantan eksploatacioni model odnosa prema prirodi.

"Dok imamo ovakve donosioce odluka kojima zaštita prirode nije prioritet, ja ne vidim da se može desiti suštinska promena", zaključila je Arsić.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 44

Hronološki Najpopularniji

@Kokša iz Karlovaca

04.03.2026 • 18:00

Kada razgovarate sa nekim "preko rominga" to samo znači da se nalazite van države u kojoj imate lokalnu sim karticu odnosno van zone pokrivenosti provajdera. Svako sa srpskom sim karticom sa Beogradom razgovara preko rominga ako se u tom trenutku ne nalazi u Srbiji i svako sa crnogorskom sim karticom razgovara i sa Srbijom i sa Crnom Gorom preko rominga ako se u tom trenutku ne nalazi u Crnoj Gori. Žao mi je što ste toliko glupi.

2 1 +1
Vilin konjic

27.02.2026 • 11:37

Za verovali ili ne

Previše ljudi ovde komentariše, a nisu bili na Crvenom čotu. Nije problem da vojska gradi objekte za odbranu zemlje, već što se vojni objekat (radarska služba) već nalazi na 1 km od Pavlasovog čota. Čemu to?

2 5 -3
Nvukadinovič

27.02.2026 • 05:38

Štaće nam izgradnja novih vojnih objekata kada nam kasarne iz vremena Jugoslavije zvrje prazne i propadaju!
Osim toga nemamo ni vojsku!!!

19 38 -19

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.