Mnogi su, dok su bili mali, voleli tokom leta da bosi trče po zemlji i asfaltu. Vremena se menjaju, pa ni to nije više nije tako ugodno. Uostalom, ako guglate hodanje po vrelom asfaltu naići ćete na milion upozorenja da to nosi "visok rizik opekotina drugog stepena".
Opreznost je neophodna i tokom sunčanja. Opekotine vrebaju, pa u toplim danima slušamo poruke u kom periodu treba izbegavati boravak na Suncu.
Ono noćno otvaranje prozora, kako bi se provetrila prostorija, sve češće gubi smisao zbog tropskih noći. Umesto da se rashladite, budite se znojavi i ulepljeni. "Sigurnije" je zatvoriti sve i upaliti klimu.
Dakle, od onih letnjih uživancija, ostao je samo sladoled.
Da se nešto menja u našoj klimi primećuju i oni koji su i ranije morali da budu posebno obazrivi tokom leta. Jedan od njih je Pavle, student iz Novog Sada, koji ima lupus, autoimunu bolest zbog koje ne podnosi UV zračenje.
Na jakom suncu koža mu pocrveni, a preko obraza i nosa izbija mu osip u obliku leptira. Tako leta planira pre i posle Sunca - napolje izlazi rano ujutru ili kasno uveče, nikako između 11 i 16 časova. Ipak, ukazuje da nije oduvek bilo tako.
"Definitivno primećujem razliku u odnosu na period od pre desetak ili petnaest godina. Imam utisak da su leta nekada bila podnošljivija i prijatnija. Sećam se da sam mogao da provedem čitav dan napolju bez većih problema sa kožom ili preteranog zamaranja", navodi ovaj student.
I to što on oseća, na svojoj koži i licu, osete i mnogi drugi Novosađani i Novosađanke. To se vidi po kišobranima koji se sve češće viđaju po gradu u najtoplijim trenucima. Svako gleda da "uhvati" neki hlad. I ljudi, i životinje.
Podaci pokazuju da su najgušće naseljeni i građeni delovi Novog Sada noću i do deset stepeni topliji od okoline koja je svega nekoliko kilometara daleko. Tropskih noći, onih kada temperatura ne padne ispod dvadeset stepeni, u Centru ima osam do deset puta više nego van grada.
A glavni krivac, pokazuju merenja, upravno je način na koji Novi Sad raste i na koji se gradi.
Duga, topla noć
"Kad govorimo o urbanoj klimi, noć je najkritičnija", kaže profesor Stevan Savić, klimatolog sa novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta.
Njegov tim je 2014. postavio prvu urbanu mernu mrežu u gradu - 27 senzora koji svakih deset minuta beleže temperaturu i vlažnost. Prvi takvi podaci, kako kaže, u regionu.
Dan, ispostavilo se, nije problem. Visoke zgrade čak i prave senku, pa Centar danju ume da bude i hladniji od otvorenog polja. Problem počinje kad sunce zađe.
"Kad danju ugreje do trideset šest stepeni, u Novom Sadu ne pada temperatura ispod trideset stepeni do ponoći, jedan posle ponoći. A van grada je već odavno dvadeset stepeni, ili čak i niže", kaže Savić.
Razlika između najtoplijih delova grada i okoline ide, po njegovim merenjima, osam do deset stepeni.
Toplota, dakle, ostaje zarobljena u ulicama. Tamo gde su zgrade visoke šest do osam spratova, a ulice uske, vreli vazduh nema kuda.
"Te zgrade ne dozvoljavaju da topli vazduh ide gore. Onda noću ne može grad da se hladi. Beton i asfalt, koji su se ceo dan punili toplotom, celu noć je vraćaju", objašnjava profesor Savić za 021.rs.
Dugo, toplo leto
Od 15 najtoplijih temperatura u istoriji Novog Sada, trinaest je bilo u ovom veku, dakle u poslednjih četvrt veka. A tri od pet najtoplijih smo proživeli u periodu od 2014. godine do danas.
I to se nastavlja i ovog leta - a aktivni, odnosno nadolazeći toplotni talas u avgustu samo je najskoriji primer.
Ali razlika u temperaturi nije sama po sebi presudna. Osim prosečnih noćnih temperatura, profesor Savić i njegovi saradnici merili su i broj tropskih noći, kao najjasniji pokazatelj toga koliko neki delovi grada zapravo ne uspevaju da se ohlade.
Tim je tri godine poredio stanicu u Ulici Danila Kiša, sa stanicom u šumi severno od autoputa, u blizini Kaća.
Van grada, za pune tri godine, izmerene su samo četiri tropske noći. U Danila Kiša, u istom tom periodu – čak 35 tropskih noći.
Gore je prošla samo industrijska zona koja je u istom periodu imala 39 tropskih noći.
Profesor Savić objašnjava i da ove brojke možda ne oslikavaju jasnu sliku o tome koliko je ovo drastična razlika.
"Ako spavamo sa temperaturom oko dvadeset ili više, jako nam je teško da se rashladimo. Imamo nekvalitetan san, organizam trpi. Jedna takva noć se podnese, ali kad se nadoveže na više njih, to je onda katastrofa. Bez klime se danas ne može spavati", kaže Savić za 021.rs.
Kratko letnje uputstvo
A bez klime danas, teško da se može išta, pa tako i raditi. To kaže i Dragana, spremačica u školi - kome god da sam je spomenuo, rekli su da je vredna i predana žena.
Ipak, niko od njenih kolega nije ni spomenuo, a slutim ni znao, da se ona za razliku od njih ne raduje preterano letu, uprkos raspustu koji ih sve čeka.
Ona ima povišen pritisak i ubrzan rad srca, pa je vrućina "udara" mnogo jače nego većinu ljudi oko nje.
"Moje zdravstvene tegobe se odnose na povišen krvni pritisak, hipertenziju, praćenu tahikardijom, ubrzanim radom srca. Visoke temperature teško podnosim, javlja se umor i malaksalost. Najteže mi pada period između 16 i 19 časova, jer se u to vreme javlja veliki umor", kaže Dragana za 021.rs.
Kao i student Pavle, i ona pamti drugačija leta.
"Postoji velika razlika u odnosu na leta pre deset ili petnaest godina. Pre hipertenzije letnje temperature mi nisu smetale, ali su i leta bila drugačija", kaže ona.
Sada i ona obaveze "gura na jutro", a od grada beži u zelenilo.
"Delovi Novog Sada koji mi prijaju tokom vrućina su parkovi sa dosta drveća, kao što je Futoški park. Izbegavam šetnje po gradu, pored zgrada, i otvorene prostore gde nema nimalo hladovine", dodaje.
Dragana i Pavle, i problemi koje oni imaju postaju pravila a ne izuzeci novosadskih leta.
Iz Zavoda za urgentnu medicinu Novog Sada kažu da je broj intervencija sa ovakvom problematikom porastao za oko 30 odsto u poslednjih nekoliko godina – i kod lekarskih i kod transportnih ekipa. Precizne brojke nisu nam poslali.
Toplotne incidente dele na tri vrste - privremene gubitke svesti, toplotni udar i sunčanicu - od kojih je najteži toplotni udar, slom sistema za regulaciju telesne temperature.
Savet im je jednostavan i uvek isti: najmanje dva i po litra tečnosti dnevno i kad ne osećate žeđ, izbegavanje sunca između 11 i 17 časova, lagana hrana i zaštita za glavu.
U odgovorima su dodali i da ove godine, smrtnih slučajeva još uvek nije bilo, a podatke nismo dobili za prethodne godine, uprkos pitanju.
Nije samo rad i znoj
U Srbiji, u teoriji, zakonodavstvo predviđa da leti posao za radnike ne bude samo rad i znoj. U teoriji, zakon za radnike na otvorenom postoji, ali u praksi nije sasvim tako.
"Smernice su veoma dobre kao podzakonski akt koji je urađen. Imamo i Zakon o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu, koji nalaže da se radnicima obezbede bezbedni uslovi rada. Međutim, mora se obezbediti kontrola", kaže profesor Senad Jašarević, koji predaje radno pravo na novosadskom Pravnom fakultetu.
A upravo kontrole, kaže, nema.
"Tih najtoplijih dana nisam primetio da iko ide i kontroliše, ili obustavlja rad na gradilištima ili sličnim mestima gde je izmerena ta temperatura od 36 stepeni", dodaje profesor Jašarević.
Najugroženiji su, kaže, svi koji rade na otvorenom.
"Najviše verovatno građevinski radnici, ali tu su i drugi radnici na otvorenom - u turizmu, u ugostiteljstvu, koji su izloženi tim visokim temperaturama", pojašnjava profesor.
Jašarević očekuje, kako kaže, da u neko dogledno vreme "umesto neobavezujućeg akta dobijemo obavezne norme koje bi predvidele obavezno zaustavljanje rada", po ugledu na španske, italijanske i francuske propise.
A radnicima koji tu zaštitu danas nemaju poručuje da se obrate sindikatima, jer oni sami kao pojedinci ne mogu da izađu na kraj s poslodavcima. Ili, u drugom slučaju, da se obrate inspekciji rada.
Tim povodom obratili smo se i Savezu samostalnih sindikata Srbije sa pitanjima šta radi da bi se zaštitili radnici na velikim vrućinama, ali odgovor nije stigao.
Destinacija – urbanizacija
Tokom razgovora profesor sa PMF-a Stevan Savić je u više navrata ukazivao na arhitekturu, odnosno na gradnju u gradu.
Predsednica Društva arhitekata Novog Sada Ana Ferik Ivanovič objašnjava šta su, po njoj, najtoplije tačke grada po prirodi strukture koju imaju.
"Počela bih od običnih velikih raskrsnica - to su mesta koja su bez i malo zelenila, veoma su frekventna i jako se zagađuju. U toplotna ostrva nam spadaju i veliki parkinzi. Jedno od najvećih je kod Biga - Big ima izuzetno velike parking površine sa procentom zelenila od svega pet odsto. Tu, među tim asfaltom, drveće ne može da uspeva", kaže Ana Ferik Ivanović za 021.rs.
Spisak nastavlja imenima koja svaki Novosađanin zna: "Trg slobode, pa Porta, koja je nekada bila mnogo zelenija - sad u Porti ima tri ili četiri lipe. Tu je i ogroman plato ispred Spensa, koji je takođe jedno veliko toplotno ostrvo".
Ona prepoznaje i iste one delove grada koje je Savić izmerio kao najtoplije, samo iz drugog ugla - iz ugla onoga ko gleda kako nastaju.
"Mogu da počnem i od Grbavice, Nove Detelinare, sad već i delova Telepa, i celog tog pojasa uz Futoški put. Tamo niču veliki kompleksi koji na sopstvenoj parceli zakonski moraju da imaju makar 30 odsto zelenih površina – ali to ne mogu da postignu jer je zauzeće objekta preveliko. I onda pored te zgrade moraš da imaš pešačke staze i ulaze u parkinge - znači, opet si oduzeo od zelenila", pojašnjava ona.
A umesto da se ono malo preostalog zelenila čuva, kaže Ana Ferik Ivanović, ono je sečeno.
"To je jako strašno šta se dešavalo. Seča stabala je bila bolna, svi smo to pratili, pokušali smo da reagujemo, ali nijedna institucija nije reagovala. Kada drvo stavimo u beton i okružimo ga betonom, ono nema gde korenom da se razvija. A ta vrelina koja se stvara na betonu - to su ta toplotna ostrva - bukvalno ubija to drveće", dodaje Ana Ferik Ivanovič.
Umesto toplotnih – zelena ostrva
Ima jedna rečenica Ane Ferik Ivanović koja, možda i slučajno, lepo sažima ceo problem – "Novom Sadu fale - umesto toplotnih ostrva - zelena ostrva".
Kako se ona prave, ima vrlo konkretne ideje.
"Volela bih da imamo više veštačkih jezera napravljenih u gradu, zato što takva jezera prave ceo jedan zdrav ekosistem u svom okruženju", poručuje predsednica DaNS-a.
Neke ideje su sasvim praktične: parkinge koji već postoje podići za još jednu etažu da bi se oslobodilo tla, a asfaltne površine zameniti behaton kockama "koje u sebi imaju minimalno 50 odsto travnate površine", jer trava i hladi i upija kišu kad kanalizacija ne stigne.
A pre svega ostalog, kaže, treba "odmah zaustaviti bilo kakvo dalje uništavanje postojećih zelenih površina" - i navodi gde još ima šta da se spasi: stari rasadnik, Šodroš, prostor Mornarice, koji bi, kaže, mogao da postane pravi centralni park Novog Sada.
Savić, iz svog ugla, vidi isti problem, ali naglašava da rešenje nije samo u očuvanju prirode.
"Između objekata mora postojati otvoreni prostor da bi taj prostor mogao da se hladi. Problem je što za neke delove grada više nema tog prostora. Podbara, Grbavica, Nova Detelinara - ako biste hteli da povećate prostor, morali biste neke objekte da rušite. Što nije realno", dodaje Savić.
Ljudi će odlaziti odavde
Ako grad nastavi stazom koju je već utabao, sagovornici 021.rs su jasni – Novi Sad će sve manje biti grad za život.
"Ako nastavimo ovim trendom masovne izgradnje i uništavanja zelenih površina, mislim da ćemo za koju godinu biti, po temperaturama i po atmosferi, kao da smo u Grčkoj - okruženi kamenom koji sija. Nažalost, mi nemamo more, pa nećemo imati ni gde da se osvežimo", kaže Ana Ferik Ivanovič.
Sličnu ocenu daje i profesor Savić, koji naglašava i da je to već počelo da se dešava u nekoj meri.
"Ako se ovako nastavi, ljudi će bežati na Frušku goru, ili negde dalje, jer će stvarno biti vruće. Ko god bude imao novca da se preseli na bolje mesto, odlaziće odavde."
.jpg "Đaci Jovine gimnazije i dalje ne znaju gde će imati nastavu")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar