Decenija rada, dva predsednika, desetine preizbornih kampanja i pet izbornih ciklusa - ovako je u brojkama radila Srpska napredna stranka.
Pročitajte u 100 i 500 reči koje su odluke, zakoni i turbulencije dovele do toga da jedna od najmlađih partija u Srbiji za samo deset godina postane ubedljivo najmoćnija politička sila u zemlji.
Pre tačno deset godina, Aleksandar Vučić verovatno nije mogao ni da sanja da će imati današnju političku moć.
Danas nesumnjivo najprisutniji političar u Srbiji, Vučić je napustio radikale i priključio se "političkom ocu" Tomislavu Nikoliću u formiranju nove Srpske napredne stranke. Ubrzo pošto je Nikolić pobedio na predsedničkim izborima 2012. godine, stranku preuzima Vučić.
Njena popularnost počinje vrtoglavo da raste od izbora do izbora, sa vladama od kojih nijedna nije izdražala čitav mandat bez promena.
U brojkama to znači da su građani za šest godina dva puta birali predsednika države i tri puta narodne poslanike.
Stranka nema jasnu programsku i ideološku vizuru, funkcioniše po principu catch all, što znači da za nju glasaju birači najrazličitijih mišljenja - od krajnjih levičara do krajnjih desničara.
Zakoni po kojima će SNS biti upamćen do sada, a koji su izazvali najviše polemika u javnosti su oni koji se tiču zarada - radnika u javnom sektoru, penzionera, trudnica, radnika na određeno vreme.
Tu je, naravno, i Beograd na vodi.
Izbori skoro svake godine: Za šest godina, pet puta birani
Srpska napredna stranka osnovana je 21. oktobra 2008. godine - nešto više od mesec dana nakon što su njeni osnivači Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić napustili Srpsku radikalnu stranku.
Ostavljajući ekstremno desničarsku retoriku iza sebe i uz nove proevropske ideje, naprednjaci polažu prvi veliki test - opšte izbore 2012. godine.
Predsednik naprednjaka Tomislav Nikolić izabran je za predsednika Republike Srbije, dok koalicija oko SNS osvaja najviše glasova i 73 mandata u skupštini. Iste godine, naprednjaci ostaju u opoziciji u Vojvodini i najvećim gradovima - Beogradu i Novom Sadu.
Kao predsednik Srbije, Nikolić podnosi ostavku na mesto predsednika SNS-a, ostavljajući stranku u rukama tadašnjeg ministra odbrane i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića.
Narednih sedam godina, popularnost stranke i lidera Vučića vrtoglavo raste od izbora do izbora, u vladama od kojih nijedna nije izdražala čitav mandat bez promena.
Na vandrednim parlamentarnim izborima 2014. naprednjaci na čelu sa Vučićem osvajaju apsolutnu većinu u parlamentu od 158 mandata, a predsednik stranke postaje i premijer države. Iste godine dolaze na vlast u Vojvodini, Novom Sadu, Beogradu i većini gradova i opština u Srbiji.
Uspeh ponavljaju i 2016. godine kada sa nešto manje mandata ostaju u apsolutnoj većini u parlamentu.
Ideologija: "Da budu na vlasti"
Docent Fakulteta političkih nauka Boban Stojanović kaže za BBC na srpskom da posle deset godina postojanja SNS nema jasnu "ideološku i programsku vizuru" i da stranka funkcioniše po principu catch all.
On objašnjava da je glavna ideja ovog koncepta - da okupi što širi spektar ideološki različitih stranaka, kao i glasača. Tako su u kolicije sa SNS ušli i - proruski SNP i SPO, koji je za ulazak u NATO.
"Od krajnje desnice, do krajnje levice", kaže on.
"Njihova ideologija je ustvari vlast, stranka privlači ljude isključivo time što je na vlasti, a to je prouzrokovano time što su nadgradili prethodni partokratski sistem i usavršili ga."
Prema podacima istraživačke agencije CRTA , od lokalnih izbora 2016. godine zabeleženo je više od 500 slučajeva preletanja iz stranke u stranku, dok je 45 odsto preletača prešlo u SNS.
"Najveći deo glasača SNS su članovi, kojih ima oko 700 hiljada. Veliki deo glasa liderski, odnosno za Aleksandra Vučića, dok je najviše onih lošije informisanih 'gubitnika tranzicije' koji veruju da država ide na bolje i da se nešto menja", kaže Stojanović.
Zarade - ovako bi u jednoj reči mogli da se opišu najbitniji zakoni koje je donela SNS, a koji su za ovih šest godina izazvali najviše pompe u javnosti.
Zakon o radu duboko je promenio uslove za rad građana Srbije, a jedan je od najbitnijih zakona koji su doneti bez javne rasprave.
Iste godine izglasan je i Zakon o smanjenju plata i penzija, kojim je više od 700.000 ljudi u Srbiji ostalo bez deset odsto mesečne zarade. I penzioneri su ostali bez dela penzije, ali su njima primanja smanjivana u zavisnosti od toga koliko su primali. Prema podacima Sindikata penzionera, za tri godine im je država uzela 430 miliona evra. U kampanji "Stavi tačku na pljačku", za tužbu Evropskom sudu pravde u Strazburu, se javilo 150.000 najstarijih građana.
Vlast SNS-a biće do sada upamćena i po donošenju posebnog zakona o projektu Beograd na vodi - po kojem je 2015. zarad uređenja Savskog priobalja dozvoljeno kršenje zakona o eksproprijaciji i zemljište dato firmi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Delovi ovog ugovora još nisu objavljeni.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 10
Александар
dupla ljuta
/
jel ovo bbc ili rt?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar