Teška vremena za seks biznis u Amsterdamu

Nailaze četiri razmetljiva mladića u perjanim jaknama, lupaju dlanovima o izloge i mašu ženama koje poziraju u čipkanom donjem rublju.

„Sve je to šegačenje. Čak i one znaju da se šegačimo", kaže mi jedan od njih, pokazujući ka javnoj kući. „One znaju za Engleze. Dovoljno zarade na nama."

Ali mnoge žene koje prodaju svoje telo sve se više muče da privuku mušterije koje žele da plate zato što njihove izloge zaklanjaju turisti koji prave selfije i koje zanima samo besplatna atraktivna prilika za fotografiju umesto da plate za seks.

Prva gradonačelnica glavnog grada Holandije pokušava da nađe rešenje. Femke Halsema sprema se da izrekne čitav niz mera kojima bi pomogla da se seksualne radnice sklone od objektiva kamera.

„To je najveći besplatni zabavni park u čitavom Amsterdamu", kaže Frits Ruvet. Dok me vodi kroz paukovu mrežu kaldrmisanih uličica, mnoge prostitutke mu mašu u pozdrav.

Frits drži knjižaru u ulici crvenih fenjera i često poziva ove žene unutra na kafu, na kratki predah od zlostavljanja i zastrašivanja kojima su izložene na ulici.

„One nemaju gde da se sklone", objašnjava on. „Ako žele da zarade za život, moraju da stoje u izlogu, ali tu dolazi mnogo, mnogo muškaraca. Iz Engleske, Škotske, Irske. Pijani su, urlaju, žele da se slikaju."

'Moja deca ne znaju čime se bavim'

Mlade žene trude se da sakriju lica dok turisti zveraju okolo i mašu pametnim telefonima. Mnoge od njih vode tajni život. Ukoliko njihove fotografije osvanu na društvenim mrežama, to bi moglo da se završi tako što će ih se njihove porodice odreći.

Kristina otvara vrata, zadrhtavši kad joj se goli stomak nađe na udaru ledenog vetra.

Ona gasi cigaretu, smanjuje zvuk na video snimku na telefonu i vodi me kratkim hodnikom do male, bele, betonske sobe. Topla je i svedena: ogledalo, crni plastični dušek, antiseptički higijenski gel, budilnik i pufnaste papuče.

„Ne sviđa mi se što prodajem telo, ali moram."

Kristina radi u ulici crevnih fenjera čitavu deceniju. Ubedila ju je da dođe mađarska prijateljica koja se obogatila u amsterdamskoj prljavoj seksualnoj industriji.

Ona naplaćuje 100 evra za pola sata, 150 za sat.

„Pokušavam da uštedim za dvoje dece. Za njihovu budućnost. Ona su sada sa mojom majkom u Mađarskoj. Moja deca ne znaju čime se ja bavim."

Kristina nema želju da se preseli. Ovde dobro zarađuje, uprkos iritantnim turistima.

Tečno govori holandski i kaže mi da nema makroa - ona telo prodaje zato što je to „laka zarada".

I oseća se bezbedno ovde.

Opasnost od širenja?

Gradonačelnica Halsema iznela je ideju da se prostitutkama izdaju dozvole kako bi mogle da rade i izvan klaustrofobične zone ulice crvenih fenjera.

Ali mnogi od onih koji imaju veze sa seksualnom profesijom plaše se da bi to žene gurnulo još više u ilegalu.

„Amsterdam je već poznat kao prestonica prostitucije", kaže Karin Verkman, koja radi sa žrtvama trgovine ljudima.

„To bi samo potvrdilo taj status. Prostitucija bi postala češća u privatnim domovima, u hotelima. Žene bi postale nevidljive."

„Ako otvorite ostatak grada tako da funkcioniše kao centar za prostituciju, to će privući nov saobraćaj u Amsterdam, stizaće automobili, muškarci će uznemiravati nasumične žene na ulici da bi ih pitali koja im je cena… i podstaći će trgovinu ljudima. Ne potcenjujte šta to ume da učini jednom gradu."

Izlozi crvenih fenjera u Amsterdamu

Prostituciju je holandska vlada legalizovala 2000. godine

Ministarstvo pravde je 2009. godine saopštilo da će specijalni javni tužilac zatvoriti izloge za prostituciju povezane s organizovanim kriminalnim sindikatima.

Industrija seksa i dalje je sinonim za nasilje, drogu, pranje novca i druge kriminalne aktivnosti

Javne kuće s izlozima prečesto se pojavljuju u istragama o trgovinu ljudima

Prethodni pokušaj da se počisti De Valen - ulica crvenih fenjera - podrazumevao je da gradska vlast otkupljuje javne kuće od velikih makroa i ponudi jeftinu stanarinu startapovima i umetnicima.

Izgleda da niko ne zna koliko tačno žena radi u seksualnoj industriji ovog grada. To se naziva „mračnom cifrom".

„Amsterdam tvrdi da je sve pod kontrolom, ali mi čak ni ne znamo koliko devojaka radi tamo", ističe Frits Ruvet.

„Prema nekim istraživanjima, radi se o 4.000 žena, neka druga kažu 8.000. Neki kažu da je 10 posto njih posledica trgovine ljudima, drugi kažu 90 posto. Čak i ako je u pitanju ova najniža brojka, to znači da 400 devojaka prodaje telo protiv svoje volje. Praktično budu silovane svaki dan. Neće pomoći ako ih sklonite od očiju javnosti u neki drugi deo grada."

'Džungla noću'

Od gradonačelnice Halsema očekuje se da ove godine detaljno izloži svoj predlog.

Ona je predložila pojačano prisustvo policije, naplaćivanje kazne turistima na licu mesta i upotrebu „vanrednog stanja" - upozorenja za opasnost - kako bi se posetioci preusmerili s ovog istorijskog mesta ako postane suviše prometno.

Ombudsman Amsterdama Are Zurmond opisao ga je kao „džunglu noću". On želi da uvede starosno ograničenje i predlaže ograničavanje broja jeftinih letova koji sleću na aerodrom Šipol.

Drugi tvrde da samo postojanje legalne seks zone suštinski objektifikuje žene i izlaže ih zlostavlja

„Duboko u sebi svi znamo da je prostitucija štetna po žene, i fizički i emotivno, kad se upuštaju u seks sa nepoznatim osobama", kaže Karin Verkman.

Ona tvrdi da podsticanje seks biznisa - zahtevanje od žena da se registruju i plaćaju porez - vladu suštinski pretvara u makroa.

Trenutni prioritet gradskih vlasti čini se da je da se zaštiti prostitucija kao zanat.

Mnogi od izloga već su istakli znakove „Te Huur" (izdaje se). Posao se sve više prebacuje na internet. Sajtovi koji prodaju seks ženama omogućuju da svoje usluge nude a da ne moraju biti izložene sudu javnosti.

A ako je ulica crvenih fenjera džungla, na internetu vlada još veće bezakonje.nju.