Protest "Kosovo je Srbija" u centru Beograda: Biti ili ne biti

Muzika grupe Beogradski sindikat često je u ponedeljak uveče odzvanjala Pionirskim parkom.

Tu, baš ispred zgrade Predsedništva, održan je glavni deo protesta „Zaustavimo veleizdaju! Kosovo je Srbija".

Na bini je, uz govornike, bila ikona cara Lazara, kao i transparent sa natpisom „Nema predaje", dok su se u publici vijorile srpske zastave, poruke da je Kosovo Srbija, ali i dosta toga namenjenog aktuelnoj vlasti.

„Osam vekova za jedan mandat", „#1od5miliona za AP Kosovo = Srbija. Sveto i naše", „Ustav je obavezna lektira, pročitaj je", neki su transparenata koje su građani nosili.

Protestni skup organizovali su Demokratska stranka Srbije i potpisnici Apela za odbranu Kosova i Metohije koji smatraju da je vlast u Beogradu spremna da prizna nezavisnost Kosova.

Šta kažu građani?

„Smatram da su Kosovo i Metohija glavno i najbolnije pitanje za ovaj narod", kaže za BBC 22-godišnji Dušan Stevanović, koji je bio među okupljenima.

Kako navodi, rešenje tog pitanja je od krucijalnog značaja za opstanak naroda, države i nacije.

A šta bi moglo da bude rešenje?

„Zamrznut konflikt, kao na Kipru, ali mi deluje da se ova vlast, nažalost, sprema da prizna Kosovo, ili bar jedan njegov deo.

„Ako to ne sprečimo, doći će do podele Kosova, a mi ćemo dobiti najviše četiri opštine, što je oko 15 odsto ukupne teritorije - ako i toliko - dok 75 odsto Srba živi na jugu".

Kosovo, 11 godina kasnije

• Jedanaest godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti od Srrbije, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
• Priština navodi brojku od 116 zemalja, a Beogradu kažu da ih je daleko manje.
• Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
• Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjene nacije.

Na protestu je bila i 42-godišnja Ana, koja navodi da se „Srbija brani na Kosovu, a Kosovo u Beogradu".

„Ovo je pitanje opstanka, biti ili ne biti - ostavite nas na miru, oduvek smo tu, vekovima, hiljadama godina... Pa, pogledajte Viminacijum, Vinču, Lepenski vir, a tako je i na Kosovu i Metohiji".

Dragan Budimlija (49) kaže da je iz ljudskih razloga odlučio da izađe na ulicu, ali i da bi pokazao „da je Kosovo deo nas".

„Kad čovek ode u svetinje na Kosovu, onda vidi da situacije uopšte nije takva kako predstavljaju mediji ili oni koji vode ovu državu".

Trampim školu i vizu za Kosovo

Da li je potrebna još jedna konferencija o Kosovu

Grad u kome komšije ne piju kafu zajedno

Na protestu je bila i 32-godišnja Jelena koja kaže da je „protiv cepanja države".

„Ne želimo da izgubimo ni materijalno, ni duhovno bogatstvo koje Kosovo predstavlja. Svi to ovde misle", kaže ona.

Šta su rekli govornici?

Svako obraćanje građanima u Pionirskom parku počelo je na isti način.

„Pomaže bog, braćo i sestre", rekao bi govornik, na šta bi masa odgovorila „bog ti pomogao".

Tako je počeo i docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miloš Ković, koji je istakao da prvi put u istoriji postoji opasnost da „srpska ruka potpiše predaju Kosova".

„Vuk Branković će biti moralna gromada u odnosu na vas, izdajnike i veleizdajnike", rekao je Ković, govoreći o aktuelnoj vlasti.

Ković se osvrnuo i na sve dosadašnje proteste u glavnom gradu Srbije.

„U centru Beograda hiljade marširaju zbog ljudskih prava, a zaboravljaju da pomenu Goraždevac, Orahovac, gde su ugrožena ljudska prava Srba na Kosovu i Metohiji", rekao je.

Kako kaže, Kosovo i Metohija je pitanje zdravog razuma i borba za državu, a ne političko pitanje.

Tokom protestne šetnje išaran je izlog Prajd Info centra, javila je agencija Beta.

Protest je završen pesmom „Hriste bože", tokom koje je veliki broj građana imao podignuta tri prsta.

A šta kaže vlast?

Kosovo je već duže vreme svakodnevna tema srpskih medija, dok izjave zvaničnika Beograda i Prištine stižu gotovo na svakih nekoliko sati.

Neke izjave smiruju strasti, druge ih rasplamsavaju, iako često dolaze od istih osoba.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić redovno izjavljuje da je vreme da se postigne neka vrsta sporazuma, ali da Srbija nikada neće priznati Kosovo.

Vučić često navodi i da Zapad treba da ostavi Srbima i Albancima da reše svoje probleme, dok ističe da će biti veoma teško.

Sa druge strane, kosovski predsednik Hašim Tači je stava da ničega neće biti bez „obostranog priznanja".

• Ko sve (ne) može da dobije stan u Srbiji
• Ko sa kim ne može da igra fudbal
• Atentat na Olivera Ivanovića - godinu dana posle
• Zašto je pitanje članstva Kosova u Interpolu važno

U poslednje vreme se pominju i ideje o „razgraničenju" ili podeli Kosova, ali konkretnih koraka nije bilo.

Inače, zvaničnog dijaloga u Briselu nema od kako je Priština uvela takse od 100 odsto na uvoz srpske robe.

Ipak, neformalnih susreta tu i tamo ima, pa su se tako Vučić i Tači tokom vikenda učestvovali na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, kada je bilo reči i o Kosovu.

Šefica EU diplomatije Federika Mogerini izjavila je u ponedeljak da će dijalog biti nastavljen „jutro po ukidanju taksi", prenosi Beta.

„Onog trenutka kad uslovi budu ispunjeni, spremna sam ne samo da sazovem sastanak na visokom nivou sledećeg jutra, nego i da nas zaključam na koliko god bude potrebno - jednu nedelju, jedan mesec ili tri meseca", navela je Mogerini.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk