Putin: Rusija razotkrila gotovo 600 špijuna

Predsednik Vladimir Putin optužio je strane obaveštajne službe za pojačavanje aktivnosti u Rusiji, navodeći da je samo 2018. godine zaustavljeno na stotine špijuna.

Ne ulazeći u detalje, on je rekao da je „otkriveno 129 članova osoblja i 465 agenata stranih obaveštajnih službi".

Ruski špijuni su već optuženi za neka dela, uključujući i trovanje bivšeg agenta Sergeja Skripalja.

Holandske, češke i švedske obaveštajne službe navode da su i one osujetile napade.

Zapad je takođe optužio Rusiju za pokušaj mešanja u izbore. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk nije direktno imenovao Rusiju, ali je u utorak upozorio da bi „antievropske snage" mogle da pokušaju da se umešaju u izbore za Evropski parlament koji se održavaju u maju.

• Ćerka Putinovog portparola uplašila evropske poslanike
• Ledeni Sibir otkriva pukotine u Putinovoj Rusiji
• Srbi ipak ne lete u svemir

U razgovoru sa službenicima ruske službe bezbednosti FSB, Putin je rekao da njihov rad mora da bude efikasan, posebno u zaštiti podataka o razvoju sistema naoružanja.

„Vidimo da strane obaveštajne službe pokušavaju da pojačaju svoju aktivnost prema Rusiji, tražeći svim sredstvima pristup političkim, ekonomskim, naučnim i tehnološkim informacijama", rekao je on.

Putin predstavlja godišnje rezultate

Stiv Rozenberg, BBC Moskva

Ovo postaje deo ruske tradicije.

Vladimir Putin svake godine u kasnu zimu ili rano proleće ide u posetu ruskoj federalnoj bezbenosnoj službi FSB, kako bi se sastao sa odborom.

U govoru je rekao koliko je stranih agenata Rusija uspela da uhvati prošle godine. To je godišnji izveštaj Moskve o špijuniranju.

Sudeći po najnovijim podacima, špijunaža je u porastu.

Pre četiri godine Putin je objavio da je za 12 meseci uhvaćeno 52 člana osoblja i 290 agenata stranih obaveštajnih službi. Poslednji podaci Kremlja su da je otkriveno 129 članova osoblja i 465 agenata.

Na umu moramo da imamo tri stvari:

1. Ne postoji način da potvrdimo te podatke
2. Rusija preplavljena stranim špijunima uredno se uklapa u sadašnju priču Kremlja da je Rusija opkoljena tvrđava kojoj preti Zapad. Osim toga, veliki broj tajnih agenata stvara sliku da o dobro imidžu FSB- to govori da lovci na špijune rade svoj posao.
3. Vladimir Putin može da tvrdi da „strane obaveštajne agencije pokušavaju da povećaju svoju aktivnost u Rusiji", ali ne zaboravite: Rusija špijunira i na Zapadu. A zapadne sile su optužile Moskvu da pokušava da proširi vlastitu mrežu stranih agenata u Rusiji.

Nakon što su se lideri EU usaglasili sa Velikom Britanijom da Rusija najverovatnije stoji iza napada na Skripalja u Solsberiju prošle godine, više od 25 zemalja je proteralo ruske diplomate.

Šef britanske vojske, general Mark Karleton-Smit, izjavio je prošle godine da se „Rusija da ranjivost i slabost iskoristi gde god može nastoji da".

Nekoliko obaveštajnih agencija radilo je protiv navodnih ruskih špijunskih mreža.

Češka je u decembru saopštila da je razbila grupu koja je koristila rusku ambasadu kao pokriće.

Holandske bezbednosne službe su dva meseca pre toga saopštile da su otkrile zaveru za hakovanje Organizacije za zabranu hemijskog oružja.

Sve optužbe o špijuniranju usledile su nakon pogoršanja odnosa Rusije i SAD-a. Prvo, SAD i Rusija su suspendovale učešće u sporazumu iz hladnog rata.

Zamenik ministra odbrane Valerij Gerasimov je tokom vikenda optužio SAD i njihove saveznike da koriste „protestni potencijal pete kolone", kao i precizno oružje kako bi destabilizovali zemlju.

Putin je prošlog meseca rekao da će Rusija početi da razvija novi tip raketa srednjeg dometa, ako Zapad razmesti projektile u Evropi, kao i da će one biti usmerene ka zapadnim prestonicama,