Fotografkinje Dženifer Mekord, Lulija Dejvid, Holi-Mari Kato i Ejmi Šore učestvuju u projektu Žene koje fotografišu (Women Who Photo).

Pogledajte neke njihove radove i saznajte šta ih inspiriše.

Fotografkinja koncerata

Dženifer Mekord (23) prati bendove na turnejama, a na koncertima je uvek ispred bine. Fotografiše svirke, publiku, muzičare i njihove pratioce-

Karijeru je počela u tinejdžerskim godinama, kada je dobila šansu da fotografiše koncert pred Olimpijske igre u Londonu. Volontirala je u dobrotvornoj ustanovi koja je davala fotoaparate mladim ljudima kako bi razvijali društvene i timske veštine.

Nakon toga, vratila se školi, ali je ljubav prema fotografiji ostala.

Samouvereno je poslala mejl bendu koji je pratila na Tviteru, s pitanjem da li im treba fotograf koji će ih pratiti na turneji.

Na njeno iznenađenje, oni su odgovorili potvrdno.

Fotografije nastale na toj turneji su pale u zaborav, ali govore o tome da fotografi moraju stalno sebi da postavljaju izazove.

„Slikala sam četiri koncerta nedeljno, za koje nisam bila plaćena. Slala sam fotografije bendovima i pročulo se za mene", kaže Mekord.

Mekord kaže da društvene mreže pomažu ženama da se probiju u ovoj industriji.

„Kada sam počela, nisam ni znala da postoje žene u muzičkoj fotografiji. Poslednjih godina mnogo toga se promenilo. Bila sam na koncertu pre neko veče i ispred bine je bio jedan muškarac i devet devojaka. Pomislila sam, to je to, mi preuzimamo", kaže ona.

Uprkos tome, Mekord kaže da kada se probijete u ovom poslu, na vrhu su i dalje muškarci.

„Ženama je teže, posebno u muzici, jer ne možete da budete prosečni. Moraš da budeš najbolja, u suprotnom nećeš se istaći".

Ona je posavetovala sve da pre nego što počnu da se bave fotografijom, iza sebe treba da imaju veliku podršku, prijatelje ili porodicu, nekoga ko će im se naći kada dođu teški dani.

„U danima kada vam se čini da nigde ne stižete, morate da nastavite".

Ulična fotografija iz ženskog ugla

„Nisam neki prosečan fotograf, koji se bavi uličnom fotografijom. Ja sam tamnoputa žena sa afro frizurom i fotoaparatom u ruci. Moj izgled je dobar način da započnem razgovor, posebno što sada nosim i mali fotoaparat, pa me ljudi i za njega pitaju", kaže Holi-Mari Kato (27).

Kato se često vraća na mesta na kojima je bila, kako bi fotografijama ispričala priču svetu, ali i izgradila jaku vezu sa članovima zajednica koje fotografiše.

Ipak, njoj je trebalo vremena da sebe nazove fotografkinjom i filmskom stvarateljkom.

Sve je počelo slučajno, kada se zadesila na nemirima u Totenhemu 2011. godine. Prijatelji su je pozvali da napravi fotografije dešavanja iza scene u pozorištu u Totenhemu. Fotoaparat je bio njen, a kupila ga je tokom studija arhitekture na Lester univerzitetu.

Dok je fotografisala pozorište, videla je ljude napolju kako protestuju i napravila nekoliko snimaka.

„Nisam imala pojma da će se iz toga nastati nemiri u Totenhemu, koji će se kasnije proširiti na London", kaže Kato.

Kada su nemiri počeli, nastavila je da fotografiše.

„Posle sam i snimala. I pošto sam jedina imala te snimke, kontaktirao me je BBC, a potom i Gardijan i druge medijske kuće. To je za mene bio veliki podstrek. Bilo je zastrašujuće, ali je to u meni nešto probudilo".

Kato se vratila studijama, ali nije razmišljala o fotografiji kao životnom pozivu. Ipak, ponovo je uzela fotoaparat u ruke.

Sada govori o svom iskustvu, kako bi drugima ulila sigurnost onima koji žele da se oprobaju u fotografiji ili u snimanju.

„Mi vidimo jednu stranu fotografije. Želim da istaknem da ima mnogo žena u industriji koje imaju glas i koje rade odličan posao".

Fotografkinja automobila

Ejmi Šor (27) voli automobile i motocikle, ali ne samo kao objekte. Za nju je to jedna velika avantura.

Njena filozofija je da bi svoju strast trebalo da venčate s fotografijom, bilo da je to kuvanje, astronomija, moda...

Automobili su joj u krvi, njen otac je godinama radio kao restaurator klasičnih automobila. Bio je i u ekipi koja je radila na Lotus Formuli 1 krajem osamdesetih godina.

Dok je bila na fakultetu, Šor je u slobodno vreme fotografisala venčanja. Ipak, odlazak na festival Gudvud Rivajval, gde je slikala ferari P4, u potpunosti je okrenuo fotografiji.

Fotografije Ferarija objavile su mnoge medijske kuće, poput magazina Top Gir, a šerovale su se i po društvenim mrežama.

„Nikad ranije nisam ranije fotografisala automobile. Noć pre sam na Internetu pogledala kako se fotografišu automobili. Nisam imala neke skupe objektive, niti sam bila dobra u fotošopu, ali sam bila odlučna da pokušam", kaže Šor.

Od tada, Šor je pristajala na sve ponude koje su joj se našle na putu. Učila je usput.

„Moje fotografije nazivaju romantičnim i retro. Fotografije automobila mogu da budu tehničke i muške, a pretpostavljam da moje opisuju ovako, jer je moj stil fotografisanja ženstveniji".

Šor je svesna da su za ovakvu vrstu fotografije više zainteresovani muškarci, jer skoro 90 odsto njenih pratilaca na društvenim mrežama su upravo muškarci.

Ona brzo razmišlja i često krene sa već spremnim planom vožnje, ali se trudi da iskoristi svaku nepredviđenu situaciju koja joj može doneti dobre kadrove.

„Pre neki dan sam vozila Meklarena u Arizoni. Bio je to jedan od onih trenutaka kada želite da se uštinete, da biste proverili da je stvarno. Nikad ne uzimam zdravo za gotovo".

Fotografkinja u industriji lepote

Lulija Dejvid je karijeru započela tako što je fotografisala prijatelje, koje bi kasnije obrađivala na kompjuteru. Ubrzo se pročulo da je dobra i ponude su krenule sa svih strana.

Otvorila je studio u Londonu, uprkos savetima da je to što radi ludost. Sada, sa 30 godina otvara drugi studio u Birmingemu.

„Dva sata sam provela obrađujući svaku fotografiju. I danas me obrada fotografija relaksira. Naravno, volim fotografiju, ali volim i svoje mesto za kompjuterom. Mnogi dolaze kod mene, jer žele taj čist izraz. Ljudi ne žele da im fotografije budu previše obrađene, pa da ne liče na sebe", kaže Lulija.

Ona takođe organizuje radionice na koje dolaze i njeni klijenti, a u novom studiju u Birmingemu, ljudi će moći da dođu i uče o fotografiji.

„Nema tu neke tajne. Ne treba vam skupa oprema. Možete da dobijete dobre rezultate i sa osnovnom opremom. Morate da budete sigurni u sebe i svoje sposobnosti. U industriju lepote je teško ući, ali nije nemoguće".