Det metal donosi radost, ne nasilje

„Imao sam jednu želju od rođenja, da vidim kako mi telo kidaju na komade..."

Tekst pesme „Pojeden" (Eaten), švedskog det metal (death metal) benda Bloodbath, koja opisuje kanibalizam, mnoge bi zgrozila.

Međutim, ni ona, ni ostale krvave pesme tog muzičkog žanra, ne inspirišu nasilje - navodi se u istraživanju Univerziteta Makvori iz Sidneja.

U njemu se navodi da ljubitelji det metala nisu oguglali na nasilje.

„Fanovi det metala su pristojni ljudi. Neće izaći na ulicu i povrediti nekoga", kaže profesor Bil Tompson, sa australijskog univerziteta.

Poslednja studija deo je Tompsonovog višedecenijskog istraživanja o uticaju muzike na ljudske emocije. Kako kaže, taj odnos je veoma komplikovan.

„Mnogi uživaju u tužnoj muzici, što je pomalo paradoksalno - zašto bismo želeli da sebe učinimo tužnim?

„Isto važi i za muziku sa agresivnom ili nasilnom tematikom. Za nas, to je psihološki paradoks, pa smo kao naučnici radoznali, a u isto vreme nam je jasno da je nasilje u medijima veliki problem društva", kaže Tompson.

Kako ispitati osetljivost na nasilje?

Klasičnim psihološkim eksperimentom koji ispituje podsvest.

Učestvovalo je 32 ljubitelja det metala i 48 onih koji to ne slušaju - puštali su im det metal ili pop muziku, dok su gledali scene nasilja.

Cilj eksperimenta bio je izmeriti koliko su obe grupe obratile pažnju na nasilje, kaže jedan od glavnih naučnika tog istraživanja Janan San.

A kako bi ispitali uticaj različitih tipova muzike, koristili su numeru koja je potpuna suprotnost pesmi Eaten.

„Koristili smo Happy od Farela Vilijamsa", kaže San.

Ispitanici su jednim okom videli scenu nasilja, a drugim neku normalnu situaciju, dok im je u slušalicama išla ili Happy ili Eaten.

„To se zove binokularno rivalstvo", navodi San, ističući da ljudi u toj situaciji uglavnom više vide scenu nasilja.

„Mozak se više bavi time, možda iz biološkog razloga, jer je vidi kao pretnju", objašnjava Tompson.

„Ukoliko su fanovi nasilne muzike oguglali na nasilje onda bi kod njih bilo drugačije. Međutim, i oni su više pažnje obratili na scenu nasilja, baš kao i oni koji nisu fanovi det metala".

A šta bend kaže?

„Nemamo problem s tim", kaže za BBC pevač Bloodbath Nik Holms.

„Pesme su bezopasna zabava, istraživanje je to dokazalo", rekao je on, dodajući da su njihove pesme „verzija horor filma iz osamdesetih".

„Većina fanova det metala su inteligentni ljudi koji samo imaju strast prema muzici. Isti su kao oni koji su opsednuti horor filmovima".

Zašto je sve ovo bitno?

Profesor Tompson kaže da bi njihovo istraživanje trebalo da „uveri roditelje ili verske grupe", koji se brinu zbog toga što mladi slušaju „nasilnu muziku".

Ipak, sve je veća zabrinutost da nasilje u medijima dovodi do velikih društvenih problema.

„Ukoliko ste oguglali na nasilje, možda će vas biti baš briga ako vidite da nekoga napadaju na ulici i nećete mu pomoći", kaže Tompson.

Istraživanja su pokazala takvo stanje kod ljudi koji mnogo igraju nasilne video igre, ali kod muzike je drugačije.

„Najsnažnija emotivna reakcija na muziku je radost, ljudi se tad osećaju snažnije", navodi Tompson.

„A kad pomislite da je slušanje ovakve muzike - det metala - prelepo iskustvo, koje osnažuje ljude... To je neverovatno".

Nik Holms je saglasan, ističući da je većina muzike u kojoj uživa „melanhonična, dramatična, tužna ili agresivna".

O temi pesme Eaten, kaže: „Nisam je lično napisao, ali bih zaista bio zapanjen ako bi neko odslušao ovu pesmu i onda osetio želju da ga neko pojede".