NATO bombardovanje Jugoslavije: Dve decenije od akcije "Saveznička snaga"

Pre 20 godina, 24. marta 1999. godine u 19 sati i 41 minut, prvi projektili koje su ispalile snage NATO-a pogodili su ciljeve u okolini Prištine.

Time je počela vojna akcija NATO-a koja je nosila zvanično ime „Saveznička snaga" i trajala je narednih 78 dana.

Prema zvaničnim objašnjenjima Alijanse, pokrenuta je da bi se zaustavila humanitarna katastrofa i progon Albanaca na Kosovu koje su sprovodile srpska policija i jugoslovenska vojska.

Tokom dva i po meseca, bombardovani su vojni ciljevi, kasarne, postrojenja, ali i civilni objekti - bolnice, fabrike, mostovi, pruge, ostala infrastruktura, medijske kuće i predajnici, skladišta energenata.

Preciznih i zvaničnih podataka o broju žrtava u Jugoslaviji nema ni dve decenije nakon bombardovanja - procene se kreću od nekoliko stotina, do nekoliko hiljada stradalih.

Šta je prethodilo bombardovanju?

Od 6. februara 1999. godine u dvorcu u francuskom Rambujeu, delegacije Srbije i kosovskih Albanaca 17 dana bez uspeha su pregovarale o mirovnom rešenju krize na Kosovu.

Sukobi Oslobodilačke vojske Kosova i bezbednosnih snaga Srbije i Jugoslavije sporadično su trajali tokom 1996. i 1997. godine, da bi eskalirali tokom 1998. godine.

Pregovori su završeni bez uspeha, pa su se pregovarači okupili na dodatnih četiri dana razgovora u Parizu, 15. marta 1999. godine.

Kada je i ta runda pregovora završena neuspehom - kosovski Albanci prihvatili su predlog sporazuma, dok ga je zvanični Beograd odbio - a američki izaslanik Ričard Holbruk bez uspeha posetio Beograd 22. marta, NATO je bio spreman na pokretanje vojne akcije.

Kao osnova za intervenciju uzeti su i izveštaji misije OEBS-a Vilijema Vokera, posebno o ubistvima u selu Račak.

Ujedinjene nacije nikada nisu donele rezoluciju o intervenciji NATO snaga u Jugoslaviji.

Koliko je ljudskih žrtava bombardovanja?

Srbija ni posle dve decenije ne poseduje zvanične podatke o broju poginulih civila tokom NATO bombardovanja - u izveštajima domaćih agencija i medija spekuliše se ciframa od 1200 do 2500 ljudi, dok se navode podaci o oko šest hiljada ranjenih civila.

Prema podacima Hjuman Rajts Voča (HRV), organizacije koja se bavi ljudskim pravima, u bombardovanju je stradalo između 488 i 527 civila.

U izveštaju HRV navodi se da je identitet žrtava poznat u 69 od 90 slučajeva.

Slični su podaci Fonda za humanitarno pravo, prema kojima je tokom bombardovanja stradalo 542 ljudi.

S druge strane, iako su i ti podaci dugo bili predmet spekulacija i različitih tumačenja, podaci o broju stradali pripadnika srpske policije i jugoslovenske vojske zvanično su objavljeni.

Prema medijskim podacima, gubici NATO-a bila su dva poginula, četiri povređena i tri zarobljena vojnika.

„Žalim zbog 'kolateralne štete', ali je bombardovanje opravdano“

Prvi komandant Kfora: „Pomogli smo i Srbiji"

Kolika je materijalna šteta bombardovanja?

Tokom 78 dana bombardovanja gađane su brojne fabrike, putevi i pruge, mostovi i druga infrastruktura, energetska postrojenja.

Vlada tadašnje Savezne Republike Jugoslavije izračunala je materijalnu štetu od 100 milijardi američkih dolara.

Grupa tadašnjih nezavisnih ekonomskih eksperata G17 u studiji „Završni račun" objavila je da je ukupna šteta procenjena na oko 30 milijardi dolara.

Prema podacima srpskih medija, u bombardovanju je uništeno i oštećeno 25 hiljada stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Kako je sve završeno?

Posle 78 dana bombardovanja, delegacije NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije potpisale su sporazum u makedonskom gradu Kumanovu.

Sporazum je predviđao principe po kojima će se Vojska Jugoslavije (VJ) i snage MUP-a Srbije povući sa Kosova, a snage NATO-a ući na tu teritoriju.

U ime NATO-a, sporazum je potpisao general Majkl Džekson, dok su delegaciju SRJ činili policijski general Obrad Stevanović, general VJ Svetozar Marjanović, predstavnici Ministarstva inostranih poslova.

Sporazum je prethodno usaglašen u diplomatskoj misiji međunarodne trojke koju je predvodio finski diplomata Marti Ahtisari, a činili su je još američki diplomata Strob Talbot i specijalni izaslanik ruskog predsednika Jeljcina, Viktor Černomirdin.

Poslednje bombe na teritoriju SRJ pale su 10. juna 1999. godine, oko 13 časova i 30 minuta, na teritoriju sela Kololeč, u opštini Kosovska Kamenica.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk