Nastavak romana Paklena pomorandža pisca Entonija Burdžisa otkriven je u njegovoj arhivi.
Rukopis nazvan Pakleno stanje ima 200 stranica i predstavlja skup Burdžisovih promišljanja na temu stanja ljudske civilizacije i razvija dalje teme iz Paklene pomorandže.
Roman je pričao priču o pokušaju države da izleči tinejdžera delinkventa.
Nedovršeni dokumentarni rukopis je „delimično filozofski osvrt, a delimično autobiografija".
Burdžis se u tekstu osvrće i na kontroverzu koja je pratila filmsku adaptaciju Paklene pomorandže u režiji Stenlija Kjubrika.
Ovaj kultni film u kojem Malkolm Mekdauel igra glavnog lika i naratora opsednutog nasiljem bio je na meti kritika da je poslužio kao inspiracija za zločine i bio je zabranjen u Velikoj Britaniji.
Tek posle Kjubrikove smrti 1999. godine film je ponovo ušao u britanske bioskope i postao dostupan za gledanje kod kuće.
Međutim, film Paklena pomorandža je doživeo ogroman uspeh u američkim bioskopima i bio nominovan za Oskara u kategoriji najboljeg filma 1972. (ali je ipak nagradu odneo film Francuska veza).
Rukopis za Pakleno stanje nikada nije objavljen, a pronađen je među papirima u Burdžisovoj kući u Braćijanu, blizu Rima.
Kada je kuža prodata posle smrti pisca 1993. godine, arhiva je prebačena u Mančester gde se Međunarodna Entoni Burdžis fondacija bavi njenom katalogizacijom.
Sam Burdžis je opisao svoj rad kao „veliki filozofski iskaz o savremenom stanju čoveka", gde izražava zabrinutost o uticaju tehnologije na čovečanstvo, naročito uticaju medija, filma i televizije.
U ovom tekstu objašnjava i poreklo neobičnog naziva romana.
„Te 1945. kada sam se vratio iz vojske", piše u odlomku, „čuo sam 80-godišnjaka u londonskom pabu kako kaže da je neko 'izopačen kao paklena pomorandža'".
„Reč 'izopačen' je označavala 'lud'... Gotovo 20 godina sam želeo da je iskoristim kao naslov za nešto... To je bio tradiocionalni izraz za označavanje rada koji je kombinovao bavljenje tradicijom i bizarnu tehniku".
„Ovaj izvanredni i do sada neobjavljeni nastavak Paklene pomorandže otkriva nove stvari o Berdžisu, Kjubriku i kontroverzi koja prati čuveni roman", rekao je profesor Endru Bizvel, direktor Burdžis fodacije.
„Pakleno stanje daje kontekst za najpoznatije Burdžisovo delo, naglašavajući njegov pogled na zločin, kaznu i potencijalne negativne posledice vizuelne kulture".
Bizvel, koji predaje engleski jezik na Mančester Metropoliten univerzitetu, rekao je da je pisac odbacio rukopis kada je shvatio da „je pisac, a ne filozof".
Tada je objavio kratki autobiografski roman Pakleno svedočanstvo iz 1974, koji se bavi istim temama.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar