Kriza prirode: Čovek "doveo milion vrsta do ivice izumiranja"

Razorni uticaj ljudi na prirodni svet na zemlji, nebu i u vodi prikazan je u najnovijem izveštaju Ujedinjenih nacija.

Milion životinjskih i biljnih vrsta je pred izumiranjem.

Priroda se uništava brzinom koju do sada nismo videli, a glavni krivci su ljudi i naše sve veće potrebe za hranom i energijom.

Ovaj proces može da se zaustavi, navodi se u studiji, ali je za to neophodna „promena" u svakoj interakciji ljudi sa prirodom.

Izveštaj na kom je rađeno tri godine, zasnovan je na 15.000 dokumenata. Dokument je sastavila grupa eksperata Međuvladine platforma za nauku i politiku o biodiverzitetu i uslugama ekosistema (IPBES), a ima 1.800 stranica.

„Sažetak" za one koji donose političke odluke objavljen je na 40 strana i možda je najmoćnija „optužnica" koja svedoči o tome kako su se ljudi ophodili prema planeti koja im je jedini dom.

U izveštaju se navodi da je Zemlja oduvek patila zbog ljudi, ali da su se ove ogrebotine u poslednjih 50 godina pretvorile u duboke ožiljke.

Svetska populacija udvostručila se od 1970. godine, globalna ekonomija je porasla četiri puta, dok je međunarodna trgovina porasla deset puta.

Da bi svi nahranili, obukli i imali električne energiju, šume su raskrčene zapanjujućom brzinom, pogotovo u tropskim područjima.

Od 1980. do 2000. godine nestalo je 100 miliona hektara tropskih šuma - uglavnom zbog širenja farmi za uzgoj stoke u Južnoj Americi i plantaža palminog ulja u jugoistočnoj Aziji.

Od šuma su gore prošle močvare - samo 13 odsto močvara koje su postojale 1700. godine postojalo je i 2000. godine.

Naši gradovi su se brzo proširili, a urbana područja se udvostručila od 1992. godine.

Sve aktivnosti čovečanstva ubijale su vrste u prirodi više i brže nego ranije.

Procenjuje se da je trenutno ugroženo oko 25 odsto životinja i biljaka.

Nije poznato kakvi su globalni trendovi kada su u pitanju insekti, ali opadanje broja insekata u nekim područjima je već dokumentovano.

Sve ovo ukazuje na to da oko milion vrsta može izumreti u narednih nekoliko decenija.

Stopa uništavanja životinjskih i biljnih vrsta veća je od deset do nekoliko stotina puta od prosečne stope u poslednjih deset miliona godina.

„Dokumentovali smo pad biodiverziteta i uništavanje prirode koje je zaista bez presedana, ovo je potpuno drugačije od svega što smo videli u ljudskoj istoriji u smislu stope izumiranja i obima pretnje", kaže Kejt Brauman sa Univerziteta u Minesoti koja je koordinirala rad na izveštaju.

„Bila sam zaista šokirana kada smo sastavili sve i shvatili koliko su ekstremni padovi u smislu broja vrsta i onoga što priroda pruža ljudima."

Procena takođe otkriva da se tlo uništava kao nikada do sada što je dovelo do niže produktivnost na 23 odsto kopnene površine Zemlje.

Naši nezasitni apetiti proizvode planine otpada.

Zagađenje plastikom povećalo se deset puta od 1980. godine.

Svake godine bacamo 300-400 miliona tona teških metala, rastvarača, toksičnog mulja i drugih otpada u vode.

Šta je razlog krize?

Autori izveštaja kažu da postoji mnogo direktnih uzroka krize, ali da je promena u načinu korišćenja zemljišta osnovni uzrok.

U ove promene spadaju zamene livada njivama, krčenje drevnih šumskih područja da bi se proširile plantaže i seča drveća kako bi se dobio prostor za uzgoj useva. Ovo se dešava u mnogim delovima sveta, posebno u tropskim predelima.

Od 1980. godine, više od polovine zabeleženog rasta poljoprivrede došlo je na uštrb do tada netaknutih šuma.

Slična situacija je i sa životom u moru.

Samo tri odsto okeana je bilo netaknuto 2014. godine.

Ribolov je na najvišem nivou u istoriji, a 2015. godine 33 odsto riba se lovilo na neodrživom nivou.

Skoro polovina koralnih grebena je nestala u proteklih 150 godina.

Sila iza ovakvog uništavanja prirode je rastuća potreba za hranom za sve veći broj ljudi na zemlji, ali i naš rastući apetit za mesom i ribom.

„Upotreba zemljišta se sada pojavljuje kao glavni pokretač kolapsa biodiverziteta, a 70 odsto poljoprivrede vezano je za proizvodnju mesa", kaže je Jan Lorans iz francuskog instituta za istraživanje politika, IDDRI.

„Vreme je da se preispita udeo industrijskog mesa i mlečnih proizvoda u našoj ishrani."

Drugi ključni faktori su lov i direktna eksploatacija životinja, klimatske promene i zagađenje.

Izveštaj zaključuje da situaciju čini gorom to što mnogi faktori deluju zajedno.

Izumiranje u brojevima

Rizik od izumiranja vrsta: Oko 25 odsto vrsta izumire u većini grupa životinja i biljaka koje su posmatrane

Prirodni ekosistemi: Prirodni ekosistemi su u proseku propali za 47 odsto u odnosu na najranije procene njihovih stanja.

Biomasa i brojnost vrsta: Globalna biomasa divljih sisara pala je za 82 odsto.

Priroda za autohtone narode: 72 odsto indikatora koje su lokalne zajednice razvile kako bi pratile promene u prirodi koje mogu da utiču na njihov način života, pokazuje sve lošiju situaciju.

Kako će izgledati budućnost?

Sve zavisi od toga šta ćemo uraditi.

Istraživači kažu da će gubitak prirode imati posledice po ljude.

Autori su razmatrali brojne scenarije za budućnost - od onog u kom bi ljudi nastavili da žive kao i do sada, do onih u kojima su razmatrali opcije koje su više zasnovane na održivim praksama.

U gotovo svim slučajevima, negativni uticaji na prirodu će se nastaviti do 2050. godine.

Jedini scenario koji nije vodio u ekološku katastrofu je onaj u kom došlo do „transformativne promene".

Šta „transformativne promene" zapravo znače?

Izveštaj ne govori vladama šta da rade, ali im daje poprilično jasne smernice.

Jedna od značajnijih ideja je da se svet odvrati od „ograničene paradigme ekonomskog rasta".

Oni predlažu da države prestanu da mere BDP kao osnovnu meru ekonomskog uspeha i uvedu sveobuhvatnije merenje koje bi obuhvatilo kvalitet života i dugoročne efekte ekonomije.

Istraživači tvrde da je tradicionalni pojam „dobrog kvaliteta života" podrazumevao povećanje potrošnje na svakom nivou. Ovo se mora promeniti.

Oni navode da mora da se promeni i politika davanja finansijski subvencija kojima se nanosi šteta biodiverzitetu.

„Ključno je da vlade prestanu da daju destruktivne subvencije, poput onih za fosilna goriva i industrijski ribolov i poljoprivredu", rekao je Endru Norton, direktor Međunarodnog instituta za životnu sredinu i razvoj.

„To pokreće pljačku zemlje i vode na račun čistog, zdravog i raznolikog okruženja od kog milijarde žena, dece i muškaraca zavise."

Neophodno je zaštiti veće površine zemljišta i voda. Posmatrači kažu da bi pod zaštitu trebalo staviti trećinu zemljišta.

„Moramo staviti pod zaštitu polovinu planete do 2050. godine, dok bi 30 odsto trebalo da bude zaštićeno do 2030. Godine", rekao je Džonatan Baili iz društva Nacionalne geografije (National Geographic Society).

„Zatim moramo da obnovimo prirodu i pokrenemo inovacije. Samo tako ćemo budućim generacijama ostaviti zdravu i održivu planetu."

Da li je ovo gore od klimatskih promena?

Klimatske promene su ključni faktor koji utiče na uništenje planete.

Efekat staklene bašte su duplirao od 1980. godine, a temperature su u proseku porasle za 0,7 stepeni.

To je ozbiljno uticalo na neke vrste, ograničilo im domet kretanja i povećalo rizik od izumiranja.

Procene na svetskom nivou kažu da će, ako temperature u proseku porastu za dva stepena, oko pet posto raznih živih vrsta biti na ivici izumiranja.

Taj procenat bi mogao da poraste na 16 posto, ako prosečne temperature porastu za 4,3 stepena.

„Na listi uzročnika propadanja biološke raznovrsnosti klimatske promene su tek na trećem mestu", kaže profesor Džon Spajser sa univerziteta u Plimutu.

„One su jedna od najvećih pretnji za čovečanstvo u bliskoj budućnosti. Šta to govori o uzročnicima koji su na prvom i drugom mestu - načinu na koji koristimo kopno i more i direktnoj ekcploataciji? Već neko vreme je situacija užasna", istakao je on.

Autori izveštaja nadaju se da će njihov rad biti jedan od osnovnih argumenata u borbi protiv propadanja biološke raznovrsnosti kao što je to bio slučaj sa izveštajem Međunarodnog tela o klimatskim promenama (IPCC).

Šta ja mogu da uradim?

Ideja o promenama ne zavisi samo od vlada ili lokalnih organa. Jasno je i da pojedinci mogu da naprave razliku.

„Znamo da je način na koji se ljudi danas hrane često nezdrav i po njih i po planetu", rekla je doktorka Kejt Brauman, jedna od autorki izveštaja.

„Možemo da budemo zdraviji ako koristimo raznovrsnije dijete, sa više povrća. Takođe, planeta može da bude zdravija ako gajimo hranu na drugačije načine", dodala je ona.

Ostali autori veruju da ljudi mogu da prave razliku i kroz politiku, kao što je to moguće raditi i kada ste u ulozi potrošača.

„Možda je za društvo važnije da više ulaže u obnovljive izvore, a manje u ugalj", rekla je doktorka Rinku Roj Čouduri sa Klark univerziteta u Masačusetsu.

„Kako to da uradimo? Delanjem pojedinaca, glasanjem".

„Umesto da čuvamo energiju gaseći sijalice po kuće, bolje je da ljudi probaju nešto da urade kroz političke akcije".

Pratite Meta na Tviteru.