Na vrućinama svako osveženje dobro dođe - stari Rimljani su to odlično znali.
U blizini Konstantinove vile na Medijani, arheološkom nalazištu u Nišu, pronađeno je kupatilo iz 4. veka nove ere - površine kao moderni spa centra, objavile su Južne vesti.
„Ovo je velika stvar - najveća u Srbiji, a možda i šire, ali to ćemo videti kad nastavimo iskopavanja", kaže šefica istraživanja na Medijani, arheološkinja Nadežda Gavrilović Vitas za BBC na srpskom.
U poslednjih nekoliko godina u Srbiji je bilo nekoliko značajnih arheoloških otkrića - pronađen je sarkofag u Viminacijumu blizu Kostolca, kod Niša je otkriven zub neandertalca, u blizini Kuršumlije pronađeno je 11 izgubljenih gradova, kao i kod star 8.000 godina kod Jagodine.
Za rimska kupatila na Medijani se znalo još 30-tih godina prošlog veka, kaže Gavrilović i dodaje da su 60-tih počela istraživanja.
„Pola veka kasnije imali smo i sreću i privilegiju da krenemo sa novim iskopavanjima termi. Kao stručnjake zapanjilo nas je što smo iskopali terme daleko veće nego što smo očekivali."
Moguće je da su terme veće, kaže Gavrilović objašnjavajući da su završena samo ovogodišnja istraživanja.
U ovim termama nalazili su se bazeni sa toplom i hladnom vodom, saune, sale za masažu i relaksaciju.
Ritual kupanja kod Rimljana bio je veoma značajan i trajao je nekoliko sati - tamo su se ljudi družili, sklapali poslove, a neretko i jeli i pili.
Prvo se ulazilo u svlačionice, a zatim u prostor za vežbanje i sport.
„Trenutno su iskopane terme površine preko 1.200 metara kvadratnih.
„Da steknete utisak koliko je to - javna kupatila koja su otkrivena u okviru carskog grada u Sirmijumu prostiru se po površini 4.200 metara kvadratnih metara, a ovo su privatne terme cara Konstantina", objašnjava Gavrilović.
U jednom periodu, Sirmijum je bio prestonica Rimskog carstva i nalazi se u blizini današnje Sremske Mitrovice.
„Zamislite koliko je novca i moći imao neko ko je mogao da sagradi tolike terme, i ukrasi ih mozaicima, freskoslikarstvom i božanstvenim skuplturama", navodi ona.
Pored Medijane, bilo je još nekoliko velikih arheoloških otkrića u poslednje vreme na teritoriji Srbije, kaže za BBC Stefan Pop-Lazić iz Arheološkog instituta.
„Najveće je verovatno nalazište Glac u okolini Sremske Mitrovice, gde je otkrivena carska palata Maksimijana Herkulija. Među važnijim je i hram posvećen carevima u Sirmijumu", ističe on.
U periodu antike, Sirmijum je bio jedan od najvećih gradova na Balkanskom poluostrva, a u 4. veku je u centru grada izgrađena carska palata. Rimski pisci su ostavili zapise da je car Maksimijan Herkulije podigao još jednu palatu u blizini grada.
„Kako se lokalitet Glac nalazi u neposrednoj blizini antičkog grada veoma je moguće da je kasnoantički kompleks građevina na lokalitetu u stvari palata koja je zabeležena kod rimskih pisaca", navodi se na sajtu ovog nalazišta.
Tokom iskopavanja 2018. godine, na nalazištu je pronađena kasnoantička vila izgrađena od mermera iz svih delova rimskog carstva. Arheolozi veruju da vila nije pripada običnom građaninu.
Pre samo dva meseca u Jelašničkoj klisuri u blizini Niša pronađen je zub star 100.000 godina. Filozofski fakultet u Beogradu saopštio je da je taj gornji kutnjak prvi „pouzdano identifikovani fosil nenadretalca sa teritorije Srbije".
Arheolozi su tada rekli da je kutnjak „izvanredno očuvan" i da je „pripadao individui u kasnom stadijumu detinjstva". Iz ovog kutnjaka istraživači sada pokušavaju da izoluju drevnu DNK.
Gavrilović kaže da je Viminacijum, nalazište u blizini Kostolca, „rudnik od lokaliteta" na kom gotovo svakodnevno ima otkrića.
„Prošle godine je to bio božanstveni sarkofag", kaže Gavrilović.
U sarkofagu su pronađeni sredovečni muškaraca i mlada žena, odevena u raskošnu odeću.
Dok je on bio sahranjen bez ličnih predmeta, žena je bila obučena u odeću protkanu zlatnim nitima, sa perlama od zlata, bisera i stakla, uz ukrase sa dragim kamenjem.
Istraživanja na Viminacijumu dala su fantastične rezulate, smatra i njen kolega Pop-Lazić - otkriven je vojni logor.
Viminacijum je jedno vreme bio i glavni grad rimske provincije Gornje Mezije, koja je obuhvatala najveći deo Srbije, severnu Makedoniju i deo severozapadne Bugarske.
Istraživanja u okolini Kuršumlije dovela su do otkriđa 11 „izgubljenih gradova."
Tim arheologa iz Prokuplja i Beograda otkrio je i antičku palatu, stub sa misterioznim oznakama i mnoge druge materijalne dokaze o prošlosti tog kraja.
„Pronašli smo lokalitete koji do sada ni na koji način nisu bili evidentirani. Reč je o lokalitetima iz svih epoha, od neolita, pa do danas. To govori o toliko gustoj naseljenosti ovog kraja, što do sada nismo mogli ni zamisliti", rekla je doktorka arheoloških nauka Narodnog muzeja iz Beograda Emina Zečević agenciji Beta.
Na figurinama otkrivenim kod Jagodine, pronađen je kod nastao pre oko 8.000 godina - sistem crtica, linija i tačkica urezanih u kamene skulpture. Figurine predstavljaju trudnice, kao i ženske i muške polne organa.
Arheolog Milorad Stojić koji je godinama istraživao nalazište Belica, rekao je da se crtice i tačkice mogu tumačiti na više načina, kao medicinski kalendar kojim su zabeleženi ciklusi plodnosti, ali i kao prikaz fizioloških procesa.
„Zapisi su izlizani, a neki su delimično ili u potpunosti uništeni. To navodi na zaključak da su bili gravirani čim je figurina bila izrađena.
„Kao i danas, za ljude koji veruju u amajlije, kultni predmet je kompletan i delotvoran tek sa zapisom magijske formule ili molitve. Beličke figurine su nesumnjivo izrađivane da bi prenele molbu i želju višim silama, a sudeći po njihovoj simbolici, očekivalo se da donesu plodnost, zdravlje i sreću", rekao je Stojić za Večernje novosti.
Turisti su spremni da obilaze arheološka nalazišta, ocenjuje Pop-Lazić, ali uglavnom biraju lokalitete koji su više popularizovani i imaju dobru infrastrukturu - pristupačni su-poput Kalemegdana i Viminacijuma.
Viminacijum svima treba da bude uzor, jer istraživanja na ovom lokalitetu traju deset meseci godišnje, a cele godine je otvoren za turiste, kaže Gavrilović.
„Medijana je od 2013. zatvorena za posetioce greškom struke, ali nadam se da će se to uskoro promeniti", podvlači ona.
„Koliko je Srbija siromašna zemlja, s obzirom na veliki broj spomenika kulture, država još i izdvaja novac", ocenjuje Pop-Lazić.
Arheolozi i istraživači dobijaju novac od Ministarstva kulture, ali svake godine moraju da konkurišu, kaže, te ne mogu da prave višegodišnje planove. Ipak, Ministarstvo nauke ne učestvuje u finansiranju.
„Svi radimo sa relativno skromnim novcem. Ali da su ta sredstva bolje raspoređena, rezultati bi bili još bolji", zaključuje Pop-Lazić.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar