Sadite drveće - ovo je najbolji odgovor na klimatske promene koji ljudi trenutno imaju na raspolaganju, pokazala je nedavno studija objavljena studija.
Drveće apsorbuje ugljen dioksid, što znači da može pomoći u borbi protiv globalnog zagrevanja.
Šume takođe pomažu tlu da zadrži vlažnost i smanjuju rizik od poplava.
Pa ako je drveće zaista „najbolje rešenje za klimatske promene koje nam je dostupno" - šta se širom sveta radi kako bi se zasadile šume?
Zid od drveća dugačak 8.000 kilometara raste u Africi. Kada bude završen, ovaj zid biće najveća „živa struktura" na svetu.
Ova šuma prostiraće se od zapadne do istočne obale Afrike kroz više od 20 zemalja, uključujući Senegal, Nigeriju i Etiopiju.
Sadnja ovog zida počela je pre deset godina i do danas je drveće zasađeno na više od 15 odsto planirane površine. Samo u Senegalu zasađeno je 11,4 miliona stabala.
U Burkini Faso, Maliju i Nigeriji, posađeno je više od dva miliona sadnica i više od 50 različitih vrsta drveća.
Do avgusta 2017. godine, posađeno je milijardu stabala u borbi protiv efekata klimatskih promena i to mnogo pre roka.
Tako je 2018. godine postavljen novi cilj - posaditi deset milijardi stabala u narednih pet godina.
Potpisivanjem Pariskog sporazuma o klimi, zvaničnici Indije su se obavezali da će povećati površine pod šumom za 95 miliona hektara do 2030. godine.
Oko milion i po dobrovoljaca posadilo je više od 66 miliona stabala u rekordnih 12 sati 2017. godine.
Iz vlade Velike Britanije saopšteno je da je vlada otvorila fond od 60 miliona funti kako bi se posadilo više od deset miliona stabala širom Engleske.
Od ove sume, deset miliona funti biće potrošeno na sadnju najmanje 100.000 stabala u gradovima.
UVudland Trastu, vodećoj dobrotvornoj organizaciji za očuvanje šuma u Velikoj Britaniji, planiraju da posade 64 miliona stabala u narednih deset godina.
Kako bi postigli ovaj cilj, zaposleni u fondu planiraju da besplatno podele stotine hiljada sadnica školama i lokalnim zajednicama.
U Mjanmaru, drveće se sadi i uz pomoć dronova.
Dron preleće preko područja na kom je planirana sadnja, bira najbolju lokaciju i zatim ispaljuje kapsulu punu semena u zemlju.
Iz Vorldvju Impakta, organizacije koja se bavi sadnjom dronovima, kažu da dve osobe koje rade sa deset bespilotnih letelica teoretski mogu da zasade i do 400.000 stabala dnevno.
Pratite Njuzbit na Instagramu, Fejsbuku, Tviteru i Jutjubu .
Komentari 1
Komšija
Šta reći o našim urbanistima.... ajmo uništiti sve dok nam daju... a posle što će nam se deca, koja ostanu u Srbiji, gušiti u smogu nije bitno.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar