Šefovi država članica Grupe 7 u francuskom gradu Bijaricu održavaju 45. samit.
Šta je G7, ko su članovi i šta ova grupa radi?
G7 (Grupa Sedam) je organizacija koju čini sedam zemalja sa najvećim, takozvanim naprednim, privredama na svetu: Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države.
Grupa je opisana kao „zajednica vrednosti" čiji osnovni principi su sloboda i ljudska prava, demokratija i vladavina prava, kao i napredak i održivi razvoj.
Predstavnici šest najrazvijenih zemalja sastali su se prvi put 1975. kako bi „razmenili ideje o mogućim rešenjima" za svetsku ekonomsku krizu. Kanada se pridružila naredne godine.
Ministri i državni zvaničnici iz G7 zemalja sastaju se tokom cele godine kako bi diskutovali o pitanjima od zajedničkog interesa.
Predsedavanje grupom G7 preuzimaju jedna od druge države članica. Samit lidera održava se u državi koja te godina predsedava ovom organizacijom.
Energetska politika, klimatske promene, HIV i globalna bezbednost su samo neke od tema o kojima se raspravljalo na prethodnim sastancima.
Po završetku samita objavljuje se zajedničko saopštenje o postignutim dogovorima.
Među učesnicima su predsednici vlada, predsednik Evropskog saveta - trenutno Donald Tusk, kao i predsednik Evropske komisije - trenutno Žan-Klod Junker koji će propustiti ovogodišnji samit zbog operacije.
Tradicionalno se na samit pozivaju i predstavnici drugih država i međunarodnih organizacija. Glavna tema samita u Bijaricu je „borba protiv nejednakosti".
Tokom G7 samita redovno se održavaju i protesti različitih organizacija i aktivista kao što su borci za zaštitu životne sredine i anti-kapitalisti. Jako obezbeđenje drži demonstrante dalje od mesta održavanja samita.
Iako kritičari ovu grupu nazivaju „artefaktom minule ere", iz organizacije G7 ističu da je grupa pokrenula brojne uspešne inicijative, poput podrške pokretanju globalnog fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije. Kažu da je uz pomoć fonda spašeno 27 miliona života od 2002.
Iz organizacije takođe navode da je grupa bila pokretačka snaga za sprovođenje Pariskog sporazuma o klimatskim promenama 2016. godine, iako je iz Vašingtona najavljeno povlačenje Sjedinjenih Država.
Iako ima najbrojniju populaciju na svetu i drugu najveću privredu, relativno nizak stepen bogatstva po glavi stanovnika znači da se kineska privreda ne smatra naprednom na isti način kao privrede zemalja članica G7, mada je Kina deo šire grupe zemalja G20.
Rusija se pridružila grupi 1998. godine. Organizacija je ubrzo postala poznata kao G8.
Nakon ruske aneksije ukrajinskog Krima 2014. godine, Rusija je suspendovana.
Američki predsednik Donald Tramp veruje da bi trebalo da opet bude primljena.
„Trebalo bi da imamo Rusiju za pregovaračkim stolom", rekao je Tramp.
Unutar grupe bilo je brojnih neslaganja. Tokom prošlogodišnjeg samita u Kanadi, Tramp se sukobio sa drugim članovima zbog poreza koji je Amerika uvela na uvoz iz Evropske unije, ali i klimatskih promena.
Neki grupu kritikuju i zbog toga što ne oslikava trenutno stanje globalne politike i privrede.
Među zemljama članicama G7 nema država iz Afrike i Latinske Amerike, kao ni sa južne hemisfere.
Izazov predstavljaju i države čije privrede veoma brzo jačaju - poput Indije ili Brazila. One su članice Grupe 20, ali ne i Grupe 7.
Neki ekonomisti veruju da će privrede ovih zemalja nadmašiti uspeh nekih G7 članica do 2050.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar