Klimatske promene će izazvati velike promene širom sveta - porast nivoa mora, manju proizvodnju hrane, kao i izumiranje brojnih životinjskih vrsta.
Ujedinjene nacije upozoravaju da svet mora da ograniči porast temperature na manje od 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski period.
Međutim, naučnici kažu da su za ispunjene tog cilja potrebne „brze, dalekosežne i jedinstvene promene" u svim aspektima društva.
Dakle, koliko je svet topliji i šta svi mi možemo da uradimo povodom toga?
Svet je trenutno za oko jedan stepen topliji nego što je bio pre perioda industrijalizacije, navode iz Svetske meteorološke organizacije (VMO).
Prosečna temperatura tokom prvih 10 meseci 2018. godine bila je za 0,98 stepena iznad proseka, u odnosu na period od 1850. do 1900. godine.
Takođe, dvadesetih najtoplijih godina dogodilo se u poslednje dve decenije.
Prve četiri sa tog spiska su u periodu od 2015. do 2018, ističu iz VMO.
Ukoliko se taj trend nastavi temperature bi do 2100. godine mogle da porastu za tri do pet stepena.
Jedan stepen više ne zvuči tako strašno, ali zapravo jeste - ukoliko države ne reaguju nivo mora će se podići, kao i temperatura okeana i mora, a biće ugroženo i uzgajanje žitarica poput pirinča, kukuruza i pšenice.
Najviše temperature ikada zabeležene su u tokom leta 2019. godine u gotovo 400 mesta severne hemisfere.
Trećina najviših temperatura bila je u Nemačkoj, koju slede Francuska i Holandija, a rekordi su između 1. maja i 30. avgusta oboreni u 29 zemalja.
Takođe, više od 30 rekorda je srušeno u Americi, pokazuju podaci organizacije Berkelej Zemlja (Berkeley Earth), koja se bavi analizom podataka o porastu temperature.
U japanu je 11 ljudi umrlo od letnjeg talasa vrućine, a u 10 zemalja su zabeležene najtopliji dani od kako se vreme meri.
Ukoliko zemlje ispune sva obećanja iz Pariskog klimatskog sporazuma, svet će i dalje do kraja veka biti topliji za tri stepena.
U poslednjih nekoliko godina naučnici su promenili definiciju onoga šta smatraju „bezbednim" limitom klimatskih promena.
Decenijama su smatrali da se porast temperature u svetu mora održati ispod dva stepena do kraja veka, a sada ističu da to mora da bude ispod 1,5 stepena
Zemlje koje emituju ubedljivo najviše gasova sa efektom staklene bašte su Kina i Amerika.
Kina i Amerike su toliko ubedljive u tome da čine 40 odsto ukupnog zagađenja, pokazuju podaci iz 2017. godine.
Ekološka politika Amerike se čak pogoršala pod Trampovom administracijom, koja je započela proces povlačenja SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma.
Tramp navodi da sporazum iz 2015. godine ugrožava američku ekonomiju i radnike.
Gotovo svi gradovi - 95 odsto njih - koji se suočavaju sa ekstremnim klimatskim rizicima, nalaze se u Africi ili Aziji, navode iz kompanije Verisk Mejplkroft (Verisk Maplecroft).
Najugroženiji su gradovi koji brzo rastu, kao i megagradovi poput Lagosa u Nigeriji i Kinšase u Kongu.
Količina arktičkog leda je znatno opala u poslednjih nekoliko godina, a najniža tačka dostignuta je 2012. godine.
Leda je sve manje već decenijama, a topljenje je ubrzano početkom dvehiljaditih.
Arktički okean mogao bi da već 2050. godine tokom leta potpuno ostane bez leda, ukoliko emisije štetnih gasova ne budu ograničene, navode iz Komiteta za reviziju zaštite životne sredine britanskog parlamenta.
Iako su države te koje moraju da iniciraju velike promene i pojedinci mogu da odigraju veliku ulogu u tome.
Naučnici kažu da svi treba da promene način života kako bismo svi izbegli značajne klimatske promene.
Iz Međudržavnog panela o klimatskim promenama navoda de treba:
Najbolji način da se umanji uticaj klimatskih promena na planetu jeste da se u ishrani koristi manje mesa, navodi se u poslednjim istraživanjima.
Naučnici ističu da treba jesti manje mesa i zbog zbog emisija ugljendioksida u mesnoj industriji.
Takođe, oni navode da meso sa najmanjim uticajem na životnu sredinu i dalje stvara više gasova sa efektom staklene bašte od uzgajanja povrća i žitarica na najmanje ekološki način.
Međutim, istraživači navode da i način uzgajanja povrća mora da se promeni ukoliko želimo da zaštitimo životnu okolinu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 5
Mad Hatter
Gde je taj "naucni" dokaz? Objava "naucnih" radova?
Svako ko porice i negira da ljudski faktor ne utice na klimu je krajnje neobavesten i jako slabo razume temu. To mu je isto kao kad ljudi jos uvek tvrde da je zemlja ravna ploca.
Cak je i Zak Kusto pre 40 godina sa grupom naucnika upozoravao o uticaju industrije i ljudskih aktivnosti na klimu sa grubo navedenim posledicama. Njegova predvidjanja pre 40 godina su sadasnja stvarnost a neosporivi dokazi su oko nas.
Куп је битан
DOPRINOS PREMIJERKE
1.Izašla pametna premijerka sa predlogom za maltretiranje naroda sa računima za troškove prevoza.
2. Pre ovog, 5 radnika je putovalo jednim autom do fabrike.
3. Fabrika odlučila da ne plaća 10% poreza i da radnici donose račune.
4. Stvorio se problem što 5 radnika sa pravom od 25.000 dinara putnih troškova treba prikazati kao račun goriva za 1 vozilo, bez obzira na koji način radnici pribavili račune za gorivo.
5. REŠENJE--> Fabrika odlučila da podeli 5 vozila za 5 radnika, i na taj način nema više problema sa podnošenjem računa Ministarstvu, kao ni sa pribavljanjem računa.
Trošak za održavanje vozila, nabavku vozila i gorivo se ionako odbija od poreza kao poslovni trošak.
EKOLOŠKE POSLEDICE PAMETOVANJA PREMIJERKE PROSUDITE SAMI.
JER, OVO NEĆE BITI JEDINI PRIMER.
p.s.
Ovo je istinit slučaj od početka do kraja u svakom detalju.
Štitim imena fabrike i radnika.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar