Profesorka Ekonomskog fakulteta: Preti nam kriza veća od one 2008.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković upozorila je da bi aktuelna kriza mogla biti teža od globalne ekonomske krize 2008. godine.
Ona je dodala da je inflacija neizbežna i da postoji ozbiljan rizik od stagflacije (stanje u kom inflacija neprestano jača uz istovremeno slabljenje privrednog rasta).
Prema njenim rečima, kriza neće samo pogoditi tržište nafte, već i lance snabdevanja, cene hrane i uticaće na svakodnevne troškove, odnosno najpre će pogoditi energetski intenzivne industrije.
"To znači, recimo, hemija, petrohemija, čelik, rudarstvo, ali i hrana suštinski zato što vi u prehrambenoj industriji morate da imate uređaje i za rashlađivanje, za zagrevanje, za konzerviranje hrane, tako da je i ona na neki način pogođena", kazala je Žarković.
Dodala je i da rast cene goriva već pogađa avio-saobraćaj, što će se, kako je naglasila, neminovno odraziti i na turizam.
"Avio-kompanije su u priličnoj panici, rast cena goriva odraziće se i na povećanu cenu avio-karata. Dakle, turizam će svakako biti na određen način ugrožen", rekla je Žarković za RTS.
Ukazala je i na probleme u proizvodnji čipova, podsećajući na poremećaje iz perioda pandemije, kada je postalo jasno koliko su oni važni za savremenu industriju, odnosno od telefona i računara do automobila i vojne tehnologije.
Prema oceni Žarković, inflacija je neminovna, ali se kao veći problem pojavljuje mogućnost istovremenog pada ekonomske aktivnosti.
"Mi smo se tek malo navikli na ovaj prethodni talas koji je bio podstaknut kovidom i dohoci su se prilagodili. Međutim, sada je inflacija prva stvar koju možemo da očekujemo, a druga, to je ono što mi ekonomisti kažemo stagflacija, to je kombinacija inflacije i pada ekonomske aktivnosti", objasnila je ona.
Kako je dodala, povećanje cena smanjuje potrošnju, što dalje dovodi do smanjenja proizvodnje i potencijalnih otpuštanja, čime se produbljuje ekonomski pad.
"Ako potrošači manje kupuju, onda će te firme morati da se prilagode, najverovatnije kroz otpuštanje radnika. Onda imate još dodatno smanjenje onoga što mi zovemo agregatna tražnja. Manje se kupuje, manje se troši, i to dodatno smanjuje ukupnu ekonomsku aktivnost", rekla je Žarković.
Prema njenim rečima, poseban pritisak očekuje se i u sektoru hrane, odnosno poljoprivrednih proizvoda zbog rasta cena energenata, problema sa đubrivima i povećanja transportnih troškova.
"Hrana je u stvari pogođena sa više strana. Ovaj region značajan je proizvođač đubriva, posebno za siromašnije afričke zemlje. Globalna ponuda đubriva će se smanjiti. Uz to imate i rast transportnih troškova", rekla je ona.
Ipak, dodaje da Srbija ima određenu prednost jer deo potreba zadovoljava sopstvenom proizvodnjom.
"Srbija proizvodi hranu, pa će onaj deo koji možemo da proizvodemo za sebe biti manje pogođen", navodi Žarković.
Prema njenim rečima, aktuelna kriza mogla bi biti teža od one iz 2008. godine upravo zbog kombinacije više negativnih faktora.
"Ne samo da ćemo imati pad ekonomske aktivnosti kao što smo imali tada, nego ćemo imati još i kombinaciju i inflacije", ukazala je ona.
Dodaje da je pad globalne ponude nafte veći nego tokom krize sedamdesetih godina, što dodatno pojačava rizike.
"Očekuje se velika kriza koja, naravno, zavisi od toga koliko će ovaj sukob da traje. Ali recimo sve i da se završi danas, vi imate mnoge delove infrastrukture koja je već uništena i vezano za naftu i za gas. Dakle, biće potrebno vreme da se to izgradi i da se te zemlje vrate na nivoe proizvodnje pre rata", poručila je Žarković.
Ona je dodala i da već postoje određene preporuke EU za smanjenje potrošnje energije, koje uključuju rad od kuće i manje putovanja. Ukazala je i da se efekti već osećaju i u Srbiji, ali da mere države imaju za cilj ublažavanje rasta cena.
"Država se odrekla dela akciza, ali mi ekonomisti kažemo da s tim ne bi trebalo ići suviše dugo, jer vi tako potrošače navikavate da je njima cena povoljna i onda oni ne prilagođavaju svoje ponašanje. Prilagoditi ponašanje bi u ovom slučaju značilo da vi manje trošite energiju, dakle ne idete na posao pet dana u nedelji nego barem jedan ostanete kod kuće", kazala je profesorka.
Prema njenim rečima, u aktuelnim okolnostima pojedine zemlje imaju ekonomsku korist.
Pročitaj još
"Rusija svakako, zato što njen budžet zavisi od prodaje nafte. Oni su to podesili ove godine, njima odgovara svaka cena koja ide iznad 59 dolara", kaže Žarković.
Druga stvar je, dodaje, što se sada oružje delimično prebacilo u Zaliv, tako da oni imaju određenu vrstu olakšanja kada je reč o ratu u Ukrajini.
"I zato što su SAD popustile u pogledu raznih sankcija koje su postojale na rusku naftu upravo da bi amortizovale taj udar na globalnu ponudu nafte", dodala je Žarković.
Kako je naglasila, i Kina ima korist, pre svega zbog povećane potražnje za čistim izvorima energije.
"Kako Kina apsolutno dominira svetskim tržištem u proizvodnji čistih izvora energije, naravno tu mislimo i na električne automobile, baterije, solarne panele, tržišna vrednost tih kineskih firmi je enormno skočila upravo u očekivanju da će porasti tražnja za ovim proizvodima", rekla je Žarković.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
14
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
13
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Javni dug Srbije na kraju avgusta bio 41,9 milijardi evra
05.10.2026.•
7
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Nova pomoć za SPC: Vlada Srbije dodelila 72 miliona dinara eparhiji koju vodi Pahomije
05.10.2026.•
12
Vlada Srbije dodelila je 72 miliona dinara Eparhiji vranjskoj kojom rukovodi vladika Pahomije, na ime finansijske pomoći. Ovaj novac biće izdvojen iz tekuće budžetske rezerve.
Novih mesec dana neizvesnosti
05.10.2026.•
5
Gotovo u minut do dvanaest stiglo je odobrenje kojim kancelarija Vlade SAD za kontrolu imovine u inostranstvu dopušta da Naftna industrija Srbije i u narednih 30 dana posluje na međunarodnom tržištu.
Ilon Mask menja naziv svoje kompanije zbog Trampovog predloga
05.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask objavio je da će AI jedinicu te kompanije preimenovati u SpaceXSI.
Frilenserima do 30. oktobra rok za prijavu prihoda za treći kvartal
05.10.2026.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za treći kvartal ove godine ua frilensere je 30. oktobar, saopštila je Poreska uprava.
Argentina će dati pasoš svakome ko plati 350.000 dolara
05.10.2026.•
3
Argentinski ministar ekonomije Luis Kaputo najavio je da će državljanstvo te zemlje moći da se stekne u zamenu za bespovratni prilog od 350.000 dolara ili kupovinu državnih obveznica u vrednosti od 800.000 dolara.
U toku konkurs za raspodelu sredstava za zaštitu poljoprivrednog zemljišta
04.10.2026.•
1
Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede objavila je Konkurs za raspodelu sredstava za izvođenje radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta u 2026. godini.
Direktor AFD: Do nuklearnog reaktora Srbiji treba nam deset godina, do stručnjaka jedna generacija
03.10.2026.•
7
Srbija bi nuklearni reaktor mogla da izgradi za desetak godina, ali će za razvoj stručnjaka, sposobnih da ga projektuju, bezbedno koriste i nadziru, biti potrebna čitava generacija.
Poljoprivrednici najavljuju protest: Optužuju ministra da nezakonito menja subvencije
03.10.2026.•
4
Poljoprivredni proizvođači Srbije zbog loših prinosa nemaju novca ni za gorivo, zemljište je zbog suše nemoguća za obradu, a ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ne isplaćuje subvencije.
Dodeljeno 13 miliona evra subvencija kineskim kompanijama iz oblasti autoindustrije
03.10.2026.•
4
Ministarstvo privrede potpisalo je ugovore kojim su kompanije Šingju i Huizhong, koje posluju u automobilskoj industriji, dobile ukupno više od 13 miliona evra subvencija za ulaganje u proizvodnju u Srbiji.
Inflacija u evrozoni na trogodišnjem maksimumu: U septembru skočila na 3,8 odsto
02.10.2026.•
2
Inflacija u evrozoni skočila je na 3,8 odsto u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine, što je trogodišnji maksimum, saopštio je danas Eurostat.
U septembru najveći rast potrošačkih kredita građana
02.10.2026.•
3
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju septembra ove godine bili su oko 4.818 milijardi dinara, što je uvećanje od 1,3 odsto u odnosu na avgust.
EBRD ulazi u vlasništvo AikGroup
02.10.2026.•
0
EBRD preuzima pet odsto udela u ovoj regionalnoj bankarskoj grupi, čime jača korporativno upravljanje i podržava regionalno širenje.
Svetske cene hrane rastu tri meseci zaredom, oboren četvorogodišnji rekord
02.10.2026.•
2
Svetske cene hrane su porasle u septembru treći mesec zaredom i sada su na najvišem nivou od novembra 2022. godine, a posebno su poskupele žitarice.
Novi talas Rusa podiže kirije u Srbiji: Agenti očekuju još veći pritisak na tržište
01.10.2026.•
56
Novi talas ruskih državljana već je povećao potražnju za stanovima u Srbiji, a kirije su za poslednja dva meseca porasle oko 30 odsto.
JANAF dobio licencu za nastavak transporta nafte ka NIS-u
01.10.2026.•
2
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) objavila je da je dobila novu licencu OFAK-a, koja joj omogućava nastavak transport nafte ka Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 30. oktobra.
Počela obavezna provera tačnosti podataka o stvarnom vlasniku
01.10.2026.•
4
Agencija za privredne registre (APR) podsetila je registrovane subjekte da je od danas obavezno proveravanje tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku.
Bocan-Harčenko o NIS-u: Problem je težak, nije se moglo očekivati da će se brzo završiti pregovori
01.10.2026.•
8
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je, govoreći o pregovorima o Naftnoj industriji Srbije (NIS), da stvari idu svojim tokom i da nije bilo očekivanja da će se brzo završiti.
Komentari 16
Vojvodina naša dika
Prokopije
Vlajko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar