Šta sve mi rođeni u poslednjoj deceniji 20. veka, ili u vreme kada se Kirk Daglas poslednji put pojavio na velikim ekranima znamo ne samo o njemu, već i njegovoj vezi sa zlatnim dobom Jugoslavije?
Legenda i gotovo savremenik Holivuda Kirk Daglas preminuo je 6. februara 2020, dva meseca posle 103. rođendana - kada je Jugoslavija već četvrt veka bila pokojna.
Za one rođene u 21. veku - ovaj glumac je poznatiji kao otac Majkla Daglasa, muža Ketrin Zite Džons.
Upućeniji vršnjaci ipak, znaju da je Daglas bio velika zvezda.
„Njega prosto ne možete ne doživeti kao ikonu Holivuda", kaže za BBC na srpskom Ružica Anja Tadić, studentkinja multimedijalne režije.
„Njegov glumački čin i dar je probijao platno i zračio onim što ostavlja autentičan trag", navodi 26-godišnja Tadić.
Dok su zvezda zlatnog doba Holivuda i Titova Jugoslavija bili u punoj snazi - putevi su im se nekoliko puta ukrstili.
Filmski kritičar Milan Vlajčić opisuje Kirka Daglasa „kao zvezdu 1940-tih, 1950-tih, 1960-tih, 1970-tih godina", koja pokriva nekoliko generacija i nekoliko faza u razvoju Holivuda.
„Igrao je u avanturističkim filmovima, psihološkim u svim žanrovima - bio sjajan glumac. Čovek velikih sposobnosti i čovek za sva vremena", opisuje Vlajčić.
Posebno naglašava da je Daglas bio „čovek velikog ličnog morala".
„O Holivudu, sebi i porodici uvek je govorio tačno, otvoreno, samokritično - ta osobina se uglavnom izgubila u savremenom svetu".
Gotovo da nije igrao, kaže, u lošem filmu - igrao je u osrednjim i dobrim filmovima.
„Birao je uloge, bio pametan, obrazovan. Poneo je iz ovih istočnih krajeva tu borbenost i duh, ali nikad nije opanjkavao Holivud, kao neko ko je došao, nego iskoristio ono najbolje od njega".
Naslovi Putevi slave, Obračun kod OK korala su obavezna literatura o zlatnoj eri Holivuda, navodi i Ružica Anja Tadić.
Jugoslaviju je posetio prvi put tokom šezdesetih, o čemu svedoči i tonski snimak.
„Došao sam da bih snimio film, ali i da vidim Jugoslaviju i predsednika Tita", rekao je Daglas, prema ovom snimku.
Ono što je zatekao, uverilo ga je da je Jugoslavija prava destinacija za ljubitelje sedme umetnosti.
„Oduševljen sam onim što sam video u filmskoj industriji", dodao je.
I tako se tada već iskusni glumac Daglas oprobao i kao reditelj, baš u Jugoslaviji.
Film Protuva snimao je sa Fabijanom Šovagovićem, Denijem de Vitom i Leslijem En Daunom 1970-tih godina, nalik na stare vesterne koji vrcaju avanturama i jahanjem, a bez krvi i nasilja.
Za ovaj film Daglas je, navodno, napravio sopstvenu kompaniju kako bi prikupio novac - suprugu je uposlio da bude producent, a sinove zadužio u okviru ekipe.
„Ako film propadne mogu da krivim celu porodicu Daglas", rekao je Daglas, prema navodima filmskih magazina tog doba.
Vlajčić smatra da je snimanje u Jugoslaviji manje važno.
„U Jugoslaviji su se, uglavnom, snimali osrednji filmovi, sa retkim izuzecima. I kada su ovde snimali sjajni glumci kao Ričard Barton, koji je ovde igrao u nekom ratnom filmu - to je bila njegova najgora uloga", navodi on
Kad je primetio da ga izdaje snaga, Daglas se sam povukao, što je velika stvar, ističe Vlajčić.
Susret sa jugoslovenskim predsednikom Josipom Brozom Titom 1964. godine Daglas je opisao u memoarima koje su objavile TV Novosti 1990, a čuva Jugopapir.
Za vreme ručka u američkoj ambasadi okupljenima je rekao da bi želeo da se upozna sa Titom.
„Britanski ambasador mi je rekao: 'Dragi moj, ja čekam već šest nedelja da me predsednik Tito primi na deset minuta da mu predam akreditive. Nije lako susresti se s predsednikom Titom`.
„Izvinio sam se, izašao i okrenuo broj kabineta predsednika Tita", seća se Daglas.
Narednog jutra, Tito je poslao privatni avion da preveze Daglasa i njegovu ženu do Ljubljane, gde su puna tri sata uz vino razgovarali i šetali.
„Gledao je sve moje filmove, a omiljeni mu je bio Obračun kod OK Korala. Rekao mi je da obožava da gleda filmove, jer mu nakratko odvlače pažnju sa problema sa kojima se suočava", citiraju TV Novosti Daglasa.
Međutim, nisu svi bili zadovoljni tim susretom - posebno ne britanski amabasador, svedočio je holivudski glumac.
„Vi ste proveli tri sata sa Titom, a ja ne mogu deset minuta. Recite mi, molim vas, kako Vam je to uspelo", upitao je ambasador.
Na to mu je Daglas odgovorio jednostavnim pitanjem: „Gospodine ambasadore, koliko ste vi filmova snimili?".
Kalpić navodi da je „Tito Kirkovo Svi smo mi Spartak vešto petočio u Svi smo mi Valter".
Inicijativa da upozna Tita, smatra Ružica Anja Tadić, predstavlja važan segment njegove ličnosti.
„To je jedna važna povest koja svedoči o glumcu svesnog svog položaja i uticaja u mediju kakav je film, ali i podsetnik kolika je odgovornost filmskih stvaralaca i njihova povezanost sa svim društvenim strukturama".
Poreklom je iz ovog dela sveta
Daglas je rođen u Njujorku, u porodici jevrejskih emigranata poreklom s područja današnje Belorusije. Pravo ime mu je bilo Isur Danielovič i imao je šest sestara.
Isur je rešio da postane glumac vrlo rano „od kada je u vrtiću dobio aplauz za recitaciju o crvendaću u proleće", piše novinar i filmski stručnjak Mladen Kalpić u tekstu objavljenom na sajtu Kaleidoskop za Daglasov 100. rođendan.
„Kako su živeli na samom rubu egzistencije, mali Danielovič je radio najrazličitije poslove kako bi zaradio za hleb - od prodavanja grickalica do raznošenja novina, preko konobarisanja i orezivanja okolnog žbunja…
„Bio je čak i karnevalski rvač. Pri odlasku u Drugi svetski rat 1941, menja ime u Kirk Daglas", piše Kalpić.
Iz vojske je otpušen 1944. zbog povrede.
Po povratku, okušava se na radiju i snima reklame.
Dve godine kasnije u filmsku industriju uvešće ga „u njega tada neuzvraćeno zaljubljena (glumica) Lorin Bekol, sa kojom će igrati u filmu Mladić sa trubom iz 1950. godine.
„Do tada je Kirk svojom retkom prirodnošću pred kamerom osvojio već jednu nominaciju za Oskara u filmu Šampion, o žitiju boksera koje je očigledno inspirisalo Silvestera Stalonea za njegov potonji serijal o Rokiju", podseća Kalpić.
Daglas je bio jedan od počasnih gostiju Olimpijskih igara u Sarajevu 1984.
Miralem Turčalo, konobar koji je u hotelu Evropa počeo da radi za Olimpijadu, opisuje ga: „Čovek sa porocima, ali veliki gospodin. "
„Voleo je kocku. Prokocka za noć 100.000 dolara, i izađe iz kockarnice nasmejan, normalan i raspoložen.
„Onda dođe na večeru, postroji konobare k'o vojnike i podeli im po sto dolara. Svi smo ga pamtili kao krajnje velikodušnog", kazao je Miralem.
Međutim, nisu ga svi lepo ugostili.
Jedne večeri došao je sa većim društvom u restoran „Una". Uživao je u hrani i društvo, slikao se sa gostima, sve dok mu nije stigao astronomski račun.
Fahrudin Šehić, vlasnik restorana, naplatio mu je 10 puta veću sumu, prenele su tadašnje novine.
Umesto 5.400 dinara od holivudske zvezde uzeo je 54.000 dinara i restoran mu je zatvoren za 48 sati.
Hostesa, koja je bila u istom društvu, tvrdila je da je Šehić lično naplatio ceh - i to u dolarima.
Prvi put je mogao da izgubi život u avionskoj nesreći u kojoj je 1958. poginuo muž Elizabet Tejlor, Majk Tod. Trebalo je da putuje sa njim, ali ga je tadašnja žena zbog lošeg predosećaja zamolila da ostane kod kuće.
Drugi put 1991, kada se srušio helikopter u kojem je bio Daglas. Dvoje ljudi je poginulo, a on je ostao nepovređen.
Malo kraće od životnog veka Jugoslavije - trajalo je prijateljstvo sa glumcem ovdašnjeg porekla Mladenom Sekulovićem, poznatijim kao Karl Malden.
Kada je 2009. godine Malden preminuo Daglas se požalio da je tada ostao bez ne samo najboljeg, već i najstarijeg prijatelja - poznavali su se punih 70 godina.
„Za mlade ljude iz vremena u kome je Daglas igrao svoje velike uloge, on je bio istinski heroj zbog koga su u salama navijali i aplaudirali njegovim podvizima, živo poskakujući sa bioskopskih drvenih stolica", opisuje Tadić.
Na isto pitanje Vlajčić odgovara - iz ličnog iskustva.
„Ja sam sirotinjsko dete, posleratno koje je odraslo u bioskopu, kada nije bilo televizije i Kirk Daglas je bio jedan od junaka moje mladosti".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Novosađani, pripremite se: U ponedeljak počinju prijave za subvencije za bicikle")
Komentari 3
O
@Jugosloven
Jugosloven
Deca danas misle, da njih Ujka Sem voli...
Što je najgore, ista ona deca koja su bila bombardovana i crtala avione sa 2-3 godine...
Ako, neka.
Pokazaće njima Ujka Sem pravo lice, ima vremena.
Ponavljaćemo mi istoriju koliko god treba puta, dok ne naučimo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar