Američke i nemačke obaveštajne službe su decenijama tajno prikupljale klasifikovane komunikacije drugih vlada kroz tajnu kontrolu kompanije za šifrovanje, navodi se u izveštajima.
Švajcarska firma Kripto AG (Crypto AG) je snabdevala više od 120 vlada uređajima za kodiranje, od doba Hladnog rata pa sve do 2000-ih.
Međutim, navodno su špijuni prepravljali ove uređaje kako bi mogli da razbijaju šifre i čitaju poruke.
Prikupljali su tajne iz zemalja kao što su Iran, Indija i Pakistan.
O visoko poverljivom programu između američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) i nemačke Federalne obaveštajne službe (BND) detaljno su se bavile reportaže američkog lista Vašington post, nemačke televizije ZDF i švajcarskog kanala SRF.
Ovi mediji su imali uvid u klasifikovanu internu istoriju CIA koja je ovu operaciju nazvala „obaveštajnim pučem veka."
Tokom 1980-ih, oko 40 odsto stranih komunikacija koje su obrađivali američki obaveštajci dolazilo je kroz Kripto mašine.
Kompanija je pravila milione dolara profita koji su išli u ruke CIA i BND-a.
„Strane vlade su plaćale velike svote Americi i Zapadnoj Nemačkoj za privilegiju pristupa njihovim najtajnijim komunikacijama koje su čitale najamanje dve (i verovatno do pet ili šest) stranih zemalja", navodi se u izveštaju CIA o ovoj operaciji.
Ova operacija je omogućila Americi da nadgleda iranske zvaničnike tokom talačke krize 1979. godine, kao i da prosleđuje informacije britanskoj i argentinskoj vojsci za vreme Folklandskog rata, navodi Vašington post.
Rusija i Kina nikada nisu verovale ovim mašinama i nisu ih koristile.
Švedska firma Kripto Internešnal, formirana nakon što je originalnu kompaniju 2018. godine kupio investitor, saopštila je da „nema konekcije ni sa CIA ni sa BND-om", a bila je veoma uznemirena izveštajima.
Švajcarska vlada kaže da je dobila informacije o slučaju prošlog novembra i da je imenovala penzionisanog sudiju da ga istraži.
Imodžen Foulks, BBC dopisnica iz Ženeve
Mučni uzdasi odjekuju širom Švajcarske.
„Naša reputacija je uništena", jadikuje jedan politički novinar. „Naša neutralnost je licemerje", piše drugi.
Međutim, godinama kruže glasine o sumnjivim poslovima firme Kripto AG. Švajcarci zaposleni u ovoj kompaniji su sumnjali da nešto nije u redu.
Švajcarska vlada je znala sve vreme: to je bila jedna od retkih vlada koje su dobile Kripto mašinu koju CIA nije menjala. Ali, brujanje svih svetskih medija o priči o izvinjenju je bolno.
To podseća Švajcarce na sliku koje su svim snagama pokušavali da se otaarase; da će uraditi bilo šta za pravu cenu.
Njihove banke su nekada čuvale milijarde koje su opljačkali diktatori, žmurili su pred utajom poraza ogromnih razmera.
Sve to je trebalo da bude prošlost, ali sada još jedan ponosni sektor, švajcarsko precizno inženjerstvo, takođe deluje prljavo.
CIA je koristila Kripto AG baš zato što bi reputacija neutralnosti i kvaliteta Švarcajske privukla kupce u vladama širom sveta.
Švajcarska je uzela novac i prodavala prepravljane mašine. A sada svi to znaju.
Ruski pronalazač Boris Hagelin je napravio prenosnu mašinu za kodiranje kada je pobegao u Ameriku za vreme nacističke okupacije Norveške tokom 1940-ih.
Bila je dovoljno mala da se može koristiti na terenu, pa je ove uređaje dobilo oko 140.000 američkih vojnika.
Kada se Drugi svetski rat završio, Hagelin se preselio u Švajcarsku.
Njegova tehnologija je postala toliko napredna da se američka vlada zabrinula da će ih sprečiti da špijuniraju komunikacije drugih vlada.
Ali, vrhunski američki kriptograf Vilijem Fridman je ubedio Hagelina da proda najnaprednije mašine samo onim zemljama koje odobri Amerika.
Starije mašine, kojim je CIA znala kako da pristupi, prodate su drugim vladama.
Tokom 170-ih, Sjedinjene Države i Nemačka su kupile Kripto i kontrolisale gotovo čitavu operaciju, uključujući zapošljavanje kadrova, dizajn tehnologije u usmeravanje prodaje.
Dugo se sumljalo u prikupljanje informacija skriveno u prepravljanim mašinama, ali niada ranije nije bilo dokazano.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Trša
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar