Samoproglašene i međunarodno nepriznate države Abhazija i Južna Osetija, koje su se otcepile od Gruzije, imale su problem sa snabdevanjem lekovima i pre epidemije korona virusa.
Čak i u svakodnevnim okolnostima, nema ni dovoljno lekara-specijalista, niti opreme za lečenje težih oboljenja. BBC na ruskom istražio je kako ove dve samoproglašene republike izlaze na kraj sa epidemijom korona virusa.
Lekari iz Abhazije i Južne Osetije slažu se da je glavni problem što su ljudi već prestali da poštuju samoizolaciju.
„U početku su sedeli kod kuće, kroz nekoliko nedelja su već počeli da se opuštaju. Zvanično, kretanje je ograničeno, ljudi su dobijali novčane kazne, ali mnogi još uvek ne shvataju ozbiljnost situacije", kaže za BBC direktor vojne bolnice „Zurab Achba" u Abhaziji.
Gruzijski zvaničnici, stručnjaci i aktivisti kažu da inače krhki zdravstveni sistemi u ove dve međunarodno nepriznate republike teško mogu da obezbede lečenje drugih teško obolelih pacijenta u okolnostima epidemije.
Gruzija nudi pomoć kako u dijagnostikovanju korona virusa, tako i u lečenju stanovnika samoproglašenih republika.
„Naravno, Gruzija sad trubi u medijima kako, eto, hoće da nam pomogne. Izvinite, molim vas, ali ne možemo sada da se predamo, iako je epidemija.
„Osim toga, stanje nije toliko ozbiljno da pogazimo ponos, da bilo šta uzmemo ili ne daj bože tražimo od Gruzije", kaže za BBC portparol abhaskog Kriznog štaba za kontrolu korona virusa Alkas Džindžolija.
Za vreme Sovjetskog saveza, Abhazija i Južna Osetija imale su status autonomnih pokrajina u okviru sovjetske Republike Gruzije. U konfliktima koji su usledili nakon raspada Sovjetskog Saveza, Gruzija je de fakto izgubila kontrolu nad pokrajinama.
U avgustu 2008. godine, nakon petodnevnog rata između Gruzije i Rusije, Moskva je zvanično objavila da priznaje Južne Osetiju i Abhaziju kao nezavisne države.
Teritoriju obe samoproglašene države čuvaju ruske trupe, a mnogim stanovnicima je dodeljeno rusko državljanstvo.
Većina zemalja sveta Abhaziju i Južnu Osetiju smatra delom Gruzije.
Gruzija ne priznaje faktičku vlast u republikama i smatra da je Rusija okupirala obe teritorije.
Kako bi se predupredile širenje korona virusa, faktičke vlasti u Južnoj Osetiji zatvorile su granicu sa Rusijom početkom aprila.
Međutim, vojnici i dalje uvežbavaju manevre za obeležavanje Dana pobede (u Drugom svetskom ratu), koji se u Rusiji slavi 9. maja.
U prestonici, gradu Chinvali, kažu da je Južna Osetija dovoljno opremljena da izađe na kraj sa prvim talasom epidemije. Problem je, međutim, što nema dovoljno lekara specijalista.
Južna Osetija ima 26 respiratora, ali je malo onih koji njima umeju da rukuju.
„Staviti pacijenta na respirator nije lak zadatak. Za to su potrebni iskusni anesteziolozi i reanimatolozi, kojih nemamo dovoljno. U celoj državi, osim mene imamo samo još četvoro ili šest mojih učenika koji mogu to da obave.
„Ako se priliv pacijenata poveća, bićemo u problemu", objašnjava za BBC glavni anesteziolog i reanimatolog Multidisciplinarnog medicinskog centra Južne Osetije Aleksandar Plijev.
Kadrovski deficit nemoguće je rešiti preko noći. Zbog toga, u slučaju masovnog širenja korona virusa, Plijev planira da potraži pomoć kolega iz Rusije i Donjecka.
„Sve su to moji lični prijatelji, ljudi koje poznajem duži niz godina i kojima verujem. Oni su već obećali da će doći ako bude potrebe", objasnio je anesteziolog.
Slična je i situacija sa opremom za ličnu zaštitu lekara. Predstavnici Ministarstva zdravlja navode da zaliha za sada ima, ali nije sigurno da će to biti dovoljno ukoliko dođe do porasta broja obolelih.
Početkom aprila, medijima je protutnjala priča o hirurgu iz Chinkvalija, koji je odbio da se pojavi na dežurstvu jer mu nisu bile obezbeđene maska, rukavice, zaštitne naočare i odelo.
Plijev, koji lično poznaje Valijeva, kaže da se dešava da zaštitne opreme ponekad ne bude dovoljno, ali da je generalno sve u redu.
Osim toga, u Južnoj Osetiji nije prisutna nijedna međunarodna humanitarna organizacija osim Crvenog krsta. Predlozi Gruzije da pošalju pomoć su odbijeni.
„Želja Chinvalija da se izoluje od Gruzije i, u principu, od svih zemalja koje nisu Rusija i koje onih koje priznaju njihovu nezavisnost samo je promenila kontekst.
„Vlasti Južne Osetije povlače očekivane poteze, ali to je izvitoperena logika i mislim da se neće dobro završiti po njih same", smatra gruzijski analitičar Gjorgi Kanašvili.
Stanovnici Južne Osetije i Abhazije ranije su dobijali medicinsku pomoć kako iz Rusije (čime lokalne vlasti vole da se hvale) i Gruzije (stanovnici sela i gradova u blizini nepriznate granice češće se okreću ovoj opciji).
Gruzijski ombudsman Nino Lomdjarija kaže da je prošle godine je Gruzija u svojim bolnicama lečila 689 pacijenata iz Abhazije i 174 iz Južne Osetije.
Ali, nije uvek lako stići do Gruzije.
Ranije su lokalni stanovnici često prelazili nepriznatu granicu kako bi videli rođake i otišli lekaru. Neki su od gruzijskih vlasti primali penzije i socijalnu pomoć.
Međutim, u septembru 2019. godine Južna Osetija je zatvorila granični prelaz ka Gruziji.
U Abhaziji je situacija nešto drugačija. Krajem marta, kada je cela Evropa već bila u karantinu, u Abhaziji su održani predsednički izbori.
Izlaznost je bila veća od 70 odsto.
Tokom predizborne kampanje, političari su aktivno putovali i održavali mitinge. Svadbe, na kojima se u Abhaziji tradicionalno okuplja do hiljadu i po ljudi, zabranjena su tek 27. marta.
Prvi slučaj korona virusa u Abhaziji registrovan je 30. marta.
„Naravno, ne mislimo šta će nas zaobići. Pripremamo se za epidemiju. Ali mislim da ćemo u narednim nedeljama imati pad broja obolelih. Očekujem drugi talas u novembru", kaže doktor Achba, koji radi u vojnoj bolnici.
Lekari - baš kao što je to slučaj u Južnoj Osetiji - govore o nedostatku iskusnih specijalista, pre svega reanimatora. Bilo je problema sa zaštitnom opremom lekara i medicinskih sestara.
U Abhaziju je stigla i međunarodna pomoć. Sredinom aprila, u glavni grad, Sukhumi, stigla je treća velika pošiljka Ujedinjenih nacija, sa paketima zaštitne medicinske opreme. Humanitarni konvoj ušao je u Abhaziju u preko nezvanične granice s Gruzijom.
„S obzirom na okolnosti, zvaničnici su privremeno popustili pogranične mere sa Gruzijom, da bi UN mogao da donese pomoć. Za sve ostale, granični prelaz je zatvoren", kaže Džindžolija.
Vlasti u Gruziji kažu da već koriste sve moguće kanale za pomoć stanovnicima otcepljenih regiona i obećavaju da će ih lečiti u slučaju epidemije. Kako bi obezbedili pomoć, u pograničnom selu Ruhi otvorena je nova klinika, koja će, prema rečima gruzijskih vlasti, moći da primi do 220 ljudi.
Ali, u Abhaziji veruju da će se sami izboriti.
„Činjenica da abhaska strana ne želi ni da razgovara o mogućoj pomoći iz Gruzije pokazuje koliko je sukob još uvek živ. Ali, čini mi se, postoji prilika za saradnju i naša vlada bi trebalo da bude još aktivnija", smatra analitičar Kanašvili.
Vlasti u Gruziji sumnjaju u zvanične podatke o broju obolelih od korona virusa u Južnoj Osetiji i Abhaziji i napominju da u otcepljenim regionima nema uslova za pouzdano laboratorijsko testiranje.
Na to Chinvali i Suhumi odgovaraju da nema baš nikakvih problema sa testiranjem, niti sa opremom, te da im kolege iz Rusije pomažu da obave sve potrebne laboratorijske analize.
Čak i ako regioni uspeju da se izbore sa epidemiološkom krizom, iza ćoška će ih sačekati ekonomska.
Usled mera uvedenih zbog korona virusa, mnoga preduzeća, organizacije i prodavnice prestale su sa radom.
Prema procenama Odeljenja za ekonomsku teoriju Univerziteta u Abhaziji, ova samoproglašena republika tokom vanrednom stanja gubi više od 50 miliona rubalja (oko 630.000 evra) dnevno (u Abhaziji se koristi ruska valuta).
U Južnoj Osetiji, karantin se nastavlja.
Početak turističke sezone u samoproglašenim republikama, pre svega u Abhaziji, doveden je u pitanje. Zaposleni u turizmu kažu da ima dosta interesovanja, pre svega iz Rusije. Međutim, sve će zavisiti od ograničenja kretanja u Rusiji.
Prema procenama ekonomista, 50-70 odsto novca u budžetu Abhazije i Južne Osetije je tokom proteklih godina došlo kroz subvencije iz Rusije. U aprilu, subvencije nastavljaju da stižu po šemi utvrđenoj pre epidemije korona virusa.
Međutim, pitanje da li će Moskva biti u mogućnosti da obezbedi dalje finansiranje samoproglašenih republika u nadolazećoj ekonomskoj krizi, ostaje otvoreno.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar