Upozorenje: ovaj članak sadrži seksualni sadržaj
„Sa 12 godina sam prvi put videla scenu 'redaljke'", kaže dvadesetčetvorogodišnja Nilam Tejlor. „Prilično sam se šokirala. Znate, kao dete gledate romantične filmove, gde se ljudi vole, i gde je seks sav fin i ublažen, a onda stignete do..." Sleže ramenima.
Od jedanaeste do šesnaeste godine, Nilam bi gledala porniće skoro svakog dana.
Popela bi se na sprat do svoje sobe iz detinjstva - sa posterima Kej Ti Tanstal i fotografijama svojih prijatelja po zidovima, knjigama i zabeleškama razbacanim po podu - zatvorila vrata, i provela bi „između deset minuta i sat vremena" pretražujući pornografske sajtove.
„Mislim da moji nikad nisu saznali", kaže. Brzo je prebrodila početni šok.
„Mislim da vam pornografija smanji osetljivost. Svakako jesam stigla do toga da je malo toga više moglo da me šokira. Vidiš nešto još nasilnije, pa ti ono prethodno postane normalno".
U ovome nije usamljena. Istraživanje sprovedeno 2016. godine zaključuje da je oko 53 odsto osoba uzrasta od 11. do 16. godine videlo neki eksplicitan sadržaj na internetu.
Za Nilam je sve počelo zato što se zainteresovala za seks.
„Videla sam seks na filmu i htela da saznam nešto više o tome. Možda mi je bio visok libido, ili me je drmao pubertet, ne znam, ali sam počela da tragam za običnim igranim filmovima u kojima ima puno seksa."
Ubrzo je, međutim, prešla na eksplicitnije sadržaje.
„O pornografiji sam čula u školi od vršnjakinja, ali, pošto sam išla u školu ekskluzivno za devojčice, na to se uvek gledalo kao na 'nešto što gledaju dečaci'."
Probudila mi se radoznalost, ali sam se i mnogo stidela toga, kao da radim nešto neprirodno, što normalne devojke nikada ne bi radile."
Kako se Nilam bolje upoznavala sa vrstama video-klipova u ponudi, počela je da razvija i sklonosti ka određenoj tematici.
„Tražila sam porniće u kojima je žena pokorna, možda i prisiljena, možda čak izgleda kao da je primorana na snošaj. Ili bih tražila starije muškarce sa mlađim devojkama".
„Ne znam zašto, ali u tako mladom uzrastu, tipa sa 13, godina ne verujem da sam sama razvila svoje seksualne preferencije - mislim da je na mene strašno uticalo ono što sam gledala."
Sara*, koja ima 25 godina, prijavljuje slično iskustvo.
„Počela sam da gledam pornografiju sa 13 ili 14 godina; bar dvaput nedeljno, ako ne i češće. Osećala sam kao da time, naprosto, zadovoljavam neku potrebu".
Ona ističe da je brzo pomerala prag osetljivosti
„Deset muškaraca sa jednom ženom, orgije koje su praktično jedna puzeća masa tela, žene šamarane ili na neki drugi način ponižavane - svemu tome imala sam pristup pre nego što sam uopšte imala prvo seksualno iskustvo."
Sara kaže da i dalja gleda pornografiju, ali ređe nego ranije.
„Posle deset godina i redovnog konzumiranja, danas mi je teže da dostignem orgazam bez neke dodatne simulacije, poput vibratora. Ili pornografije."
Mnogo je toga napisano na temu muškaraca i prekomernog konzumiranja pornografije; pisali su i mediji i naučnici.
Godine 2016, Anđela Gregori, koja se bavi psihoseksualnom terapijom pri britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS), rekla je za BBC da je lako dostupna pornografije dovela do povećanja broja muškaraca koji su upućeni na lečenje zbog erektilne disfunkcije.
Analiza jedne obrazovne dobrotvorne organizacije sugerisala je da je konzumiranje pornografije uzrokovalo oko dva do pet odsto slučajeva impotencije početkom 2000-ih godina - kad je Britanija tek dobila brzi internet - dok danas stoji iza 30 odsto slučajeva.
I nije problem samo u telesnoj funkciji - istraživači u SAD tvrde da se muškarci koji su u mladosti bili izloženi pornografiji češće slažu sa iskazima koji potvrđuju mušku dominaciju, poput „bolje je kad su muškarci glavni".
Tedeus Birčard, koji se bavi kognitivno-bihejvioralnom terapijom, osnovao je prvi program obuke za terapeute u Britaniji na kome se uči kako se leči zavisnost od seksa. On objašnjava:
„Među stanovništvom, pornografija je uglavnom muška zanimacija. Delom se to može svesti na neuronaučke činjenice. Kada se žene uzbude, u mozgu im se stvara visok nivo oksitocina. To je moždana hemija vezana za negovanje i bliskost.
„Kod muškaraca, pak, stvara se visok nivo vazopresina, moždane hemije koja izaziva istrajnost i usredsređenost. To je jedan od razloga zašto muškarac može da ode na internet i tamo provede sate i sate: postane toliko usredsređen da sve oko njega prestane da postoji."
Po njegovom mišljenju, pornografija je muškarcima možda privlačnija i zato što „većinu žena ne zanimaju delovi tela".
Da li to znači da pornografija nema nikakav uticaj na žene? Oko 94 odsto ispitanika uzrasta 11-16 godina koji su konzumirali pornografske sadržaje, prvi put su ih videli do svoje četrnaeste godine, a u tu brojku spadaju i tinejdžeri i tinejdžerke.
Kad sam počela da istražujem za ovaj članak, očekivala sam da ću naići na manje podataka o uticaju pornografije na žene, jer u proseku žene manje gledaju porniće - što pokazuju i podaci korisnika jednog poznatog porno sajta - ali nisam očekivala da ću naši skoro pa ništa.
Ja sam privilegovana (bela, cisrodna, heteroseksualna), pa ipak nisam mogla da nađem nijedno istraživanje koje bi odražavalo moje životno iskustvo - jesam li ja jedina?
Počela sam da tražim druge žene poput sebe, koje su konzumirale mejnstrim porniće, da vidim je li pornografija uticala na njih.
U studiji na uzorku od hiljadu ljudi uzrasta od 18 do 25 godina, sprovedenoj za BBC Tri, 47 odsto žena gledalo je porniće u prethodnih mesec dana, dok 14 odsto anketiranih smatra da su u nekom trenutku možda bile zavisne od pornografije.
Pa ipak, iz nedelje u nedelju, stručnjak za stručnjakom mi je davao isti odgovor: žene jednostavno ne konzumiraju pornografiju kao prisilnu radnju. Ako im se i desi, na njih to previše ne utiče... Međutim, žene sa kojima sam ja razgovarala pričaju drugu priču.
Nilam je prestala da gleda pornografiju sa 16 godina, upravo zbog izazivanja smetnji pri stvarnom, fizičkom kontaktu. „Smuvala sam se s prvim svojim dečkom, i shvatila da sam seks praktično ne može da me uzbudi.
Mislim da je pornografija potpuno neprirodan nivo nadražaja, posebno ako vam je otvoreno po 10 tabova u internet-brauzeru - koji ljudski partner to može da oponaša? Primetivši razliku u fizičkom nadražaju pri gledanju pornića naspram nadražaja koji sam dobijala od stvarnog seksa.
Baš sam se uplašila za sebe. Bila sam u fazonu: „Hoću li morati da odlazim do toaleta i da tamo gledam pornjavu pre seksa da bih postigla neophodan nivo uzbuđenja?"
Od tad je prestala da gleda. „Ne bih mogla reći da sam bila 'zavisna' od pornografije, pošto sam prosto prestala da je konzumiram i nikad više nisam poželela ponovo da počnem."
Hana*, kojoj je 28 godina, slaže se učestalo gledanje pornografije može da povisi prag osetljivosti, ali smatra da je ona, recimo, imala i koristi od izloženosti pornografiji.
„Ja sam lezbejka, i mislila sam da sam znala da me privlače žene od svoje osme ili devete godine, ali tek kada sam pogledala scenu sa lezbijkama, mogla sam da kažem: 'Da, potvrđeno.'"
Meni je pornografija pomogla: imala sam 12 godina, tek što sam počela da doživljavam napaljenost, pa je bilo sjajno videti da možeš da izraziš svoju sa ženom.
Zbog toga mislim da pornići mogu da budu i pozitivni, jer ako nikada niste videli nikog poput sebe, nikog ko se loži na ono što na šta se vi ložite, možete da se osećate otuđeno."
Lajla Frodšam je konstultantkinja-ginekolog i portparol Instituta za psihoseksualnu medicinu.
„Dvadeset godina lečim ljude i nikada nisam naišla na ženu koja je rekla da ima 'problem sa pornografijom' ", kaže mi ona.
Postoji nekoliko urađenih studija - jedna je obuhvatila samo 48 ljudi i nije pokazala nikakvu razliku u ženskom uzbuđenju u odnosu na muškarce.
Druga studija je obuhvatila 200 žena na Bliskom istoku, nije pokazala promenu u učestalosti snošaja, no čini se da je pornografija imala efekta na njihov libido i uzbuđenje, što su opisale kao „dosadu od seksa".
Ona tvrdi da je, u kraju u kojem radi, primetila porast ljudi koji se javljaju zbog seksualno prenosivih infekcija u očima, što pripisuje porastu konzumiranja pornografije.
„Pre dvadeset godina to bismo retko videli, a to se dešava zbog 'kadra svršavanja' (kada muškarac ejakulira na lice žene)", kaže ona.
Po pitanju nedostatka kliničke literature o ovom pitanju, postavlja se pragmatično. "Zanimljivo je da vidimo sve više uputa (za poremećaje seksualne funkcije) izdatih muškarcima, ali ne i ženama.
A svi su jednako izloženi pornografiji još od malih nogu. Mislim da je ova oblast nedovoljno istražena, a kad nema puno istraživanja, morate da se zapitate: je li to zato što žene imaju fizičke ili psihičke probleme, ali se ne javljaju kod lekara?
„Da li se previše stide da pričaju o takvim problemima? Ili je to zašto što nemaju nikakvih problema?"
Hana je nastavila da gleda pornografiju kroz celu adolescenciju ("imali smo samo jedan dekstop računar u kući, tako da bih morala da čekam da svi izađu"), ali se na kraju razočarala.
„Većina lezbejske pornografije [na mejnstrim sajtovima] u suštini je fantazija strejt muškarca o tome kako bi trebalo da izgleda seks između dve žene. Ta pornografija fetišizuje ljude poput mene".
„Čak bih išla dotle da tvrdim da smo, kao žene istopolne orijentacije, zbog pornografije postale mete mržnje. Muškarci su postali agresivni u barovima, tražeći da gledaju kako se moja devojka i ja ljubimo".
Čak i druge žene - strejt žene - odnose se prema vama kao da ste za njih nekakav eksperiment, a ne osoba koja ima osećanja i želje.
Danas retko gleda porniće.
„Mislim da sam ja bila malo zaštićena od negativnih psiholoških uticaja, jer me nisu privlačile 'tvrdi' hetero pornići".
„Moje heteroseksualne prijateljice voskom skidaju apsolutno svaku dlaku sa tela, i čini mi se da imaju potrebu da se pri seksu ponašaju na određeni način - da stenju i zadovolje partnera, što ne bude obostrano."
Američka spisateljica Erika Garza, koja danas ima 36 godina, sa 12 je počela da gleda „meku" pornografiju na televiziji, u kasnim noćnim satima. Godina je bila 1994, internet tek u povoju.
„Razvila sam skoliozu i morala da nosim pojas za leđa u školi", objašnjava ona. „U školi su me zlostavljali, osećala sam se izopšteno, pa su mi pornografija i masturbacija služili da nekako pobegnem i osetim se dobro."
Kao i za Nilam, i Erici je potajni užitak bio neraskidivo vezan i za duboko ukorenjen osećaj sramote.
„Ne znam odakle to potiče, ali imam određene pretpostavke. Išla sam u katoličku školu, samo za devojke, gde je seks bio nešto što se dešava između muškarca i žene koji se vole, iz jednog jedinog razloga - začeća".
Nigde se nije pričalo o homoseksualnosti ili biseksualnosti.
„Ja sam oduvek bila biseksualna. Osećala sam se loše jer moja priča nigde tu nije bila zastupljena. Pa mi je to oduvek nešto što držim u glavi kao ispravan način da se doživi seksualna želja."
„Takođe, zato što sam žena. Žene najčešće ne govore o tome šta ih uzbuđuje, jer mogu da ih nazovu droljom ili tako nekom užasnom rečju. Mislim da u tom procesu gde se stidimo svojih ženja razvijemo prisilne navike."
Erika nije svaki dan konzumirala pornografiju, ali je otkrila da joj svejedno utiče na život i odnose.
„Pornografiji bih se okrenula kad bih bila pod stresom, ili se brinula zbog nečega. Ali to me je baš odvuklo od drugih aktivnosti. Počela sam da se osamljujem, da osećam toliku krivicu, mislila sam da nešto sa mnom nije u redu. Zatvorila sam se u sebe."
Za magazin Salon, 2014. godine, napisala je članak o svojoj odluci da potraži pomoć oko zavisnosti od seksa
„Redaljke bi mi obično bile najsigurniji put do orgazma, ali ne i ovog puta. Tražila sam, kliktala niz nepregledne galerije mesa, za nečim što će da me pomeri. I onda to, napokon, našla."
Pornić od čije najave je osetila nalet uzbuđenja od kojeg se „naježiš po celom telu, srce ti se ubrza, izbije ti znoj. Stariji snimak, sa kraja 1990-ih godina, ali savršen. Preko 500 muškaraca".
„U Hjuston 500 igra prsata plavuša Hjuston, čije je pravo ime Kimberli Holsom, koja prima 620 muškaraca u neprekinutoj orgiji kojom predsedava Ron Džeremi'... Svršila sam jednom, drugi put, pa onda i treći put, i sačuvala pornić za kasniju upotrebu".
Ali pošto je odložila računar, nijeosetila ono uobičajeno isijavanje koje imate posle orgazma. Bilo joj je gadno, osećala je.
„Pornografija je na mene izvršila ogroman uticaj", priča mi Erika.
„Postali su mi privlačni određeni seksualni scenariji koje inače ne bih uzela ni u razmatranje. Da želim da je neko grub prema meni u krevetu, da me verbalno ponižava".
Gledala je mnogo scena u kojima su muškarci puno stariji od žena, pa je od muškaraca počela da očekuje i priželjkuje agresivno ponašanje.
„Zbog pornografije sam počela i da se propitujem kakvo bi telo trebalo da imam. Postala sam opsednuta uklanjanjem svih dlaka po telu jer bih takva tela gledala preko ekrana".
Tokom godina, Nilam je počela sve više da se pita koliko joj je rano izlaganje pornografiji oblikovalo seksualnu želju.
„Polako sam, gledajući kako se ophode prema nebelim ženama u pornićima, počela da internalizujem predstavu o sebi kao nečemu na šta se ljudi 'lože'; fetiš, a ne prava ženska osoba".
Isto tako, tražila je onu dinamiku moći koju bh videla na ekranu - posle tolikih godina gledanja scena sa starijim muškarcima i mlađim devojkama, kad joj je bilo 17, počela je smišljeno da proba da se zabavlja sa starijim momcima.
„Ne znam da li je to slučajno. Nikad neću znati odakle mi je želja potekla - da li sam se prosto rodila sa takvim strastima, ili ih je pornografija oblikovala."
To se pitaju mnoge žene sa kojima sam razgovarala, a to pitanje i sama sebi često postavljam. Kad sam bila mlađa, u glavi mi je bilo usađeno da u seksu treba da budem potpuno pasivna - da je seks nešto što treba da se sprovede na meni.
Da li je ta pasivnost oduvek bila tu, ili sam je naučila iz pornića?
U analizi 300 pornografskih scena sprovedenoj 2010. godine, za 88 odsto scena je utvrđeno da sadrže fizičku agresiju, dok je u propratnoj studiji objašnjeno da su većina počinitelja muškarci, njihove mete žene, a najčešća reakcija žene na agresiju iskazivanje zadovoljstva, ili neutralna reakcija.
Rezultati drugih, sličnih istraživanja nemaju jasan zaključak u vezi uticaja koji konzumiranje agresivne pornografije ima na muškarce - po nekim istraživanjima je spona između konzumiranja pornografije i nasilja vrlo tanka.
No, još manje je podataka o tome kako pornografija utiče na žene.
„U svakom slučaju mislim da bi škole trebalo da budu proaktivne u obrazovanju dece o seksu", kaže Nilam.
„Mislim da se u školi seks i pornografija još uvek tretiraju kao tebu teme. Ili je na školama da ih obrazuju, ili će ih obrazovati pornografija. A smatram da niko, posebno ne mlade devojke, treba da dobiju seksualno obrazovanje preko pornografije."
Nekim ženima pornografija ne služi za uzbuđenje, već za beg od stresa i traume. Džesika Valentiš pisala je o iskustvima sa zavisnošću, gde je opisala kako joj je pornografija služila kao mehanizam prevladavanja tokom pisanja knjige kada je morala da se priseća bolnih iskustava.
Kako objašnjava doktor Birčard:
„Svakome ko pornografiju konzumira kao prisilnu radnju tu se ne radi o seksu, već o ublažavanju nekog stanja koje je teško podneti. Anksioznost, stres, depresija. Usamljenost. Bilo da je reč o muškarcu ili ženi, ako im je funkcija seksualnog ponašanja kompulzivna, onda se tu radi o pokušaju bega."
Predviđena zabrana gledanja pornografije mlađima od 18 godina za cilj ima da se uhvati u koštac sa nekim problemima koji proizilaze iz toga što deca imaju pristup eksplicitnim sadržajima.
U sklopu „zabrane pornografije", korisnici će morati da unesu zvanične podatke iz dokumenata (kao što je broj pasoša) kako bi dokazali svoje godište. No, za sada nema reči kada će mera stupiti na snagu.
Kako je za BBC 3 izjavio portparol Ministarstva za kulturu, digitalnu kulturu, medije i sport:
„Ovo je svetski iskorak u zaštiti naše dece od sadržaja za odrasle, do kojeg se trenutno previše lako dolazi putem interneta. Vlada, zajedno sa Odborom za klasifikaciju filmova, dali su sebi vremena da ovo pametno osmisle, a uskoro ćemo objaviti i datum stupanja ove mere na snagu."
„Nema ničeg lošeg u gledanju pornića", kaže Erika. „To je kao sa vinom: neki mogu da popiju čašu i tu stanu. Neki ne stanu dok ne ubiju celu flašu".
Erika je napisala knjigu o sopstvenim iskustvima - Masturbacija zbog koje su žene širom sveta stupile u kontakt sa njom.
„Mislim da treba da istražimo taj osećaj sramote. Sramota drži žene zatočene u vlastitom iskustvu. Nisam naišla na mnogo priča kakva je ona koju sam napisala, što je verovatno razlog zašto je moj članak postao viralan - toliko ljudi nije pričalo o tome".
Ali, kad je iznela tu priču, javile su joj se žene svih uzrasta, od 14-godišnje devojke iz Singapura, pa do 45-godišnje žene sa srednjeg zapada SAD. A slično su govorili i muškarci, da se osećaju kako nemaju nikakvu kontrolu; kako treba da nauče da koriste pornografiju racionalno.
„To mi je samo pokazalo da nema neke velike razlike između muškaraca i žena, jedina velika razlika je u tome što žene ne pričaju o tome."
Nilam je istrajala.
„Pre par godina sam probala da gledam pornografiju, čisto da vidim kako ću se osetiti, ali mi nije prijalo. Završila sam s tim."
Hana i dalje gleda pornografiju, ali je veoma izbirljiva oko sadržaja.
„Pošto smatram da u mejnstrim pornografiji uopšte nisam dobro predstavljena, pa zato tražim manje producente koji tome pristupaju sa etikom - ima ih - ili tražim klipove koje parovi prave sami kod kuće".
„Ti snimci su realističniji, pa me je više i uzbuđuju. Nikoga ne bih osuđivala na osnovu pornografije koju gleda, ali mislim da bi trebalo da stvaramo sadržaje koji nas bolje predstavljaju".
„Ja sam bela lezbejka, pa ne moguda nađem nijednu glumicu u mejnstrim pornografiji koja izgleda kao ja ili se ponaša kao ja.
„Plašim se da zamislim kako se osećaju marginalizovanije grupe."
I sama se slažem sa Erikom - nema ničeg lošeg u gledanju pornografije.
Ali, pošto sam provela toliko vremena u razgovorima sa ženama oko njihovih iskustava u vezi sa tim, shvatila sam da nam je preko potrebna raznovrsnost sadržaja - prikazivanje različitih vrsta tela i pravu prisnost.
Znate, vesela pornografija koja izaziva radost, gde seks manje liči na test izdržljivosti, a više na zabavnu aktivnost. Koliko teško to može biti?
*Neka imena su promenjena
.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Gradska vlast osniva još osam predškolskih ustanova, više mesta za direktore")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar