„Koliko šamara ti treba da popiješ? Kol'ko šamara, kol'ko? Šta je?", čuje se kako besno viče odrasli muškarac dok šakom u glavu i palicom u telo udara od njega sitnog i zbunjenog tinejdžera koji ne pruža otpor, gurajući ga u spavaonicu.
Par dečakovih vršnjaka nepomično sedi na susednim krevetima posmatrajući kako muškarac, pripadnik obezbeđenja, viče i udara ga unoseći mu se u lice.
Dečak, sedajući na krevet, diže ruke iznad sebe u pokušaju da se zaštiti od šamara i udaraca.
Drugi, nešto krupniji muškarac, podiže i zabacuje drvenu stolicu, kao da će je upotrebiti onako kako njegov kolega koristi palicu.
„Samo još jednom da vidim nekog", pretećim tonom viče prvi muškarac i uz psovke naređuje dečacima da idu na spavanje.
Ovo je deo incidenta zabeleženog na video snimku koji je nedavno objavila inicijativa Transbalkanska solidarnost, na kom se vidi kako pripadnici privatnog obezbeđenja firme Dekapolit u Centru za azil u Bogovađi 11. maja maltretiraju dečake tinejdžere koji sami, bez pratnje, putuju iz Avganistana ka zapadnoj Evropi.
Dečaci su prijavili slučaj Grupi za decu i mlade Indigo, a ta ogranizacija je podnela pritužbu Zaštitniku građana, koji je posetio kamp i nakon istrage izdao preporuke za nadležne institucije i zatražio da MUP Srbije utvrdi sve okolnosti fizičkog zlostavljanja maloletnika.
Utvrđen je niz propusta u radu institucija koje brinu o maloletnicima - Centra za azil Bogovađa i za maloletnike nadležnog Međuopštinskog centra za socijalni rad za Ljig, Lajkovac i Mionicu koji nisu preduzeli odgovarajuće mere povodom fizičkog nasilja radnika obezbeđenja, navodi se u izveštaju Ombudsmana.
Nakon što je snimak nedavno objavljen na Jutjubu, Komesarijat za izbeglice i migracije (KIRS) je potvrdio njegovu autentičnost, a saopštio i da je po saznanju da se incident desio pokrenut mehanizam zaštite maloletnih lica, a da je radnik obezbeđenja dobio otkaz.
Dečaci su u međuvremenu napustili Srbiju i dali su saglasnost inicijativi Transbalkanska solidarnost da snimke objavi, rekli su iz ove grupe za BBC na srpskom.
Maloletnici bez pratnje roditelja su, pored žena, najugroženija grupa među izbeglicama i migrantima i u najvećem riziku od nasilja, seksualne eksploatacije i trgovine ljudima, upozoravaju nadležni.
Upozorenje: snimak sadrži uznemirujuće scene
Prema svedočenju dečaka, najčešće verbalno, ali i fizičko nasilje se ponavljalo u dugom periodu, ali su tek sada uspeli da ga dokumentuju, kaže za BBC Tamara Simonović, direktorka Grupe za decu i mlade Indigo, kojoj su dečaci poslali snimke maltretiranja.
Dečak iz Avganistana koji se u ime grupe od devet vršnjaka iz sobe 20 u Centru u Bogovađi preko interneta obratio Indigu, rekao je da pripadnici obezbeđenja noću ulaze u njihovu sobu i „viču na njih… tuku ih uz korišćenje palica, kao i rukama… i primoravaju ih da bez odeće izlaze iz sobe i stoje ispred Centra", navodi se u izveštaju Zaštitnika građana.
Na drugom snimku koji nije objavljen, ali je dostavljen Zaštitniku se, kako se navodi u izveštaju, može videti kako jedan od maloletnih dečaka sedi na podu, dok mu radnik obezbeđenja govori da ustane i šutira ga, a drugi radnik posmatra bez reakcije.
„Nakon što je maloletnik ustao, dobio je udarac palicom od prvog radnika obezbeđenja", piše u izveštaju, a na sledećim snimcima se vidi kako radnik više puta udara dečaka palicom, kao i da dečak pokazuje povrede.
U periodu kada se desio incident trajao je ramazanski post, objašnjava Simonović.
Za vreme trajanja posta se tokom dana smanjuju aktivnosti, a zatim sledi iftar - večernji obrok koji se uzima u prvi sumrak, odmah nakon zalaska sunca.
„Posle toga se sedi, ljudi pričaju, druže se… tako izgleda taj post".
„Ako su i galamili ili je bila buka tokom noći - oni su živa bića i u tom periodu je tako - uveče ima više aktivnosti, a preko dana manje", kaže Simonović i dodaje da je potrebno imati svest o ovim običajima.
Ona ističe da su u pitanju „deca, kao svaka druga" i dodaje da je ljudski da se ovakve stvari prihvate i poštuju, a da se kroz normalnu komunikaciju dogovori kako će se stvari rešavati.
Za to je potrebno obrazovanje i obuka ljudi koji rade u institucijama za rad sa decom, objašnjava Simonović.
Neophodno je i pridržavanje kodeksa ponašanja koje zaposleni - naročito iz spoljnih firmi, poput one za obezbeđenje - moraju da potpišu.
„Njihova situacija nije ni malo laka, jer se vrlo često smatraju odraslima, imajući u vidu da su sami prevalili put do Srbije", kaže Simonović.
Deca mlađa od 18 godina čine 40 odsto raseljene populacije u svetu, odnosno čak 30 do 34 miliona od ukupno 79,5 miliona raseljenih, pokazuju podaci UNHCR izveštaja Globalni trendovi raseljavanja za 2019.
Prema procenama UNHCR-a, od ovog broja su oko 153.000 su deca bez pratnje, odvojena od roditelja, rođaka ili odraslih u putu.
„Oni su najugroženija grupa. Uz sve rizike raseljavanja, deca su dodatno izložena riziku od zlostavljanja, radne i seksualne eksploatacije krijumčara i trgovaca ljudima", za BBC na srpskom kaže Mirjana Milenkovski iz kancelarije UNHCR-a u Srbiji.
Žene i deca u izbeglištvu i migracijama izloženi su najtraumatičnijim iskustvima, počev od napuštanja doma, putovanja u nepovoljnim i često ugrožavajućim uslovima, u pratnji nepoznatih lica, navodi i Zaštitnik građana.
To na decu ostavlja brojne negativne posledice, ističu psiholozi koji rade sa njima.
Tokom 2017. godine je u regionu procenjeno da je više od 1.300 dece bez pratnje bilo izloženo riziku od radne, seksualne i druge vrste eksploatacije.
Navode o tome da su maloletni migranti žrtve ulične prostitucije u Beogradu prenosili su mediji početkom iste godine, kada je u Srbiji bilo „zaglavljeno" oko 8.000 izbeglica i migranata, od kojih je više od 1.000 živelo u neformalnim skvotovima u prestonici i blizu granica.
„Svakog dana vidimo decu koja putuju sa krijumčarima... koja prelaze mnoge evropske granice, a da ih vlasti ne registruju, ili ih pak pogrešno registruju, kao odrasle.
„Ova deca prelaze hiljade kilometara da bi pronašla sigurnost i u tom procesu ostaju bez podrške koja im je neophodna.", navedeno je u izveštaju „Izvan vodokruga, eksploatisani i sami" za 2017. međunarodnih organizacija koje brinu o deci na Balkanu.
Instrukcija Ministarstva rada za smeštaj i postupanje sa maloletnicima bez pratnje u Srbiji je da se godište utvrđuje na osnovu izjave deteta.
Međutim, neretko prema maloletnicima koji putuju samo postoji neformalan stav da su dovoljno zreli da se staraju o sebi, pa ponekada čak i da su sigurno stariji i da daju lažne izjave, objašnjava Simonović.
Prošle godine su tako trojica maloletnih izbeglica iz Avganistana, završili u novosadskom okružnom zatvoru za odrasle, pošto nisu imali novca da plate kazne zbog pokušaja da nelegalno pređu granicu sa Hrvatskom.
Pogrešna registracija je tek početak problema koji donosi nove nevolje, dodaje Simonović.
Prema ovoj deci „stalno postoji sumnja da nešto lažu i manipulišu sistemom da bi ostvarili korist", kaže.
„Ali naše iskustvo je drugačije", dodaje Simonović.
Deca sa kojima ova organizacija radi imaju od oko 14 do 17 godina i najčešće su iscrpljeni putem i preživeli mnoge traume.
Mnogi imaju teška iskustva sa krijumčarima, kao i vojskom, neki su više puta vraćani sa granice, ili im nije pružena mogućnost traženje azila, objašnjava Simonović.
„Njihova iskustva su jako teška. To su deca koja su sazrela za jako brzo vreme", kaže Tamara Simonović.
Deca koja putuju sama su uglavnom imali jako puno problema u zemljama iz kojih potiču, najčešće sa ektremističkim grupama, objašnjava ona.
Porodice im daju sav novac koji imaju da bi ih spasili iz opasne situacije i „od njih se očekuje da dođu do Zapadne Evrope."
„Ali su (oni) i dalje deca i imaju potrebu za podrškom i lepom rečju", ističe ona.
Kada deca nemaju dovoljno novca ili roditelji ne mogu da plate krijumčare, prete zloupotrebe.
I u samim centrima, naročito gde nisu odvojeni od odraslih, postoje mogućnosti da budu izloženi opasnosti - fizičkom, psihološkom, pa i seksualnom nasilju, kaže Simonović.
Maloletnici koji putuju sami su prerano sazreli, i velika odgovornost i težak i neizvestan put vrlo loše utiče na njihovo psihičko stanje, pokazuju nalazi Indiga.
„Ima, nažalost, dosta slučajeva samopovređivanja i to je jako tužno. Deca se samopovređuju u situacijama velikog pritiska i beznađa, kada ne mogu da izraze emocije", ističe Simonović.
Psihološka podrška deci pruža se u različitim oblicima savetovanja i aktivnosti - od sporta do učenja jezika i pružanja prve pomoći.
Neki od njih su tokom puta radili u fabrikama tekstila u Turskoj i „vredni su i voljni da pomognu u organizaciji aktivnosti, kaže Simonović.
Ova deca žele da budu deo nečega i da doprinesu, ali da nažalost malo ljudi iz institucija to prepoznaje i razume.
„Malo je prilika da se upoznaju sa drugima i pokažu svoje dobre strane i zato su često i žrtve diskriminacije i nasilja", dodaje ona.
Decu u Bogovađi sada posećuju timovi UNHCR-a jednom nedeljno, a volonteri rade sa njima i organizuju časove srpskog.
Nekoliko nevladinih organizacija maloletnicima pruža pravnu, psihološku i humanitarnu pomoć.
Maloletnici bez pratnje, kao i druge izbeglice i migranti, u Srbiji se ne zadržavaju dugo, uz redak izuzetak malobrojnih koji podnesu zahtev za traženje azila.
„Sve zavisi od toga sa koliko novca njihova porodica ima za putovanje do zapadnih zemalja - toliko se i zadržavaju u Srbiji, to je individualno", kaže Simonović.
U Srbiji trenutno boravi oko 220 nepraćene dece i dece odvojene u putu, pokazuju podaci UNHCR.
U centrima u Bogovađi i Sjenici koji su pod nadležnosti Komesarijata za izbeglice i migracije krajem juna je boravilo oko 150 maloletnika bez pratnje.
Najviše ih je, oko 90 odsto, iz Avganistana, a među ostalima su Hazari, Iračani, Iranci i Sirijci.
„Urgentno ih primamo u neke druge kao što su Preševo ili Sombor, ali samo do upućivanja u ova dva centra", navode iz Komesarijata.
Ostali su smešteni u drugim specijalizovanim ustanovama za maloletnike.
Krajem juna ih je maloletnika bilo manje nego u maju, kada je u Srbiji boravilo 383 nepraćene i razdvojene dece.
To znači da su mnogi od njih, uključujući i dečake žrtve nasilja i maltretiranja u Bogovađi, napustili Srbiju, najverovatnije kroz krijumčarske mreže.
Propusti i problemi - manjak staratelja i socijalnih radnika
Beogradski centar za ljudska prava je protiv radnika firme firme angažovane za obezbeđenje Centra za azil u Bogovađi podneo krivičnu prijavu zbog zlostavljanja i mučenja Osnovnom javnom tužilaštu u Ubu.
Postupak je još uvek u toku.
Radnik obezbeđenja koji se vidi na snimku dobio je otkaz, kažu iz Komesarijata za BBC, a firma Dekapolit je angažovala nove ljude.
Iako je tvrdio da su ga prethodno napali migranati, Komesarijat smatra da „to ne opravdava ovakvo ponašanje, koje Komesarijat oštro osuđuje", navodi se u saopštenju.
Propusti koje je utvrdio Zaštitnik građana
„Ko je obezbeđenju dozvolio da nosi plastične palice, kako se dobija ta dozvola i ko to reguliše? To je ono što nas zanima", pita Tamara Simonović.
Kada je reč o nasilju i maltretiranju, ona kaže da incident u Bogovađi nažalost nije prvi ovog tipa, ali da ih je teško dokumentovati.
„Čuli smo i za druge incidente u Srbiji i u okolnim zemljama i radimo na tome ih više ne bude", kaže ona.
Iz Beogradskog centra za ljudska prava za BBC kažu da nemaju podataka da je do sada bilo ovako ozbiljnih incidenata, te da se ne može se reći da u prihvatnim i centrima za azil u Srbiji postoji sistematsko nasilje prema migrantima.
„Međutim, izolovani incidenti poput ovog u Bogovađi, svakako moraju biti sankcionisani u skladu sa zakonom.
„Nasilje se ne sme ignorisati, a naročito u ustanovama u nadležnosti države", zaključuje Marko Štambuk iz Centra.
Ministar rada i socijalnih pitanja Zoran Đorđević je rekao da je svaki vid nasilja je nedopustiv, a naročito nad decom, i dodao da se takvo ponašanje „neće tolerisati".
Iz Komesarijata su naglasili da će nastaviti da „pravovremeno reaguju i kontinuirano preduzimaju mere prevencije za očuvanje dobrobiti korisnika".
Za to vreme, deca i maloletnici bez pratnje, nastavljaju svoj neizvesni put.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
RMosha
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar