Sarbadžitu Singu mesecima nije bilo dobro i često je povraćao. Dodatne analize krvi pokazale su da sadrži nivo olova u krvi koji je 40 puta veća od dozvoljenog.
Sarbadžit je samo jedno od, procenjuje se, 800 miliona dece širom sveta koja su mogla biti izložena otrovnom olovu, što dovodi do nepopravljive štete po njihovo zdravlje, pokazalo je istraživanje globalnog rizika od izloženosti olovu.
Izveštaj, koji su zajednički objavili UNICEF i međunarodna neprofitna organizacija „Čista Zemlja", tvrdi da svako treće dete na svetu može biti žrtva trovanja olovom, a većina se nalazi u zemljama sa niskim i srednjim primanjima.
Na Južnu Aziju odlazi skoro polovina ukupnog svetskog broja trovanja, a Afrika je druga najteže pogođena regija. Četvorogodišnji Sarbadžit Sing nije mogao da prestane da povraća, a njegov otac Mandžit Sing nije mogao da shvati zašto.
Mandžit, iz indijske države Utar Pradeš, odveo je Sarbadžita kod lekara - koji je postavio dijagnozu anemije nepoznatog porekla.
Mandžit Sing je prehranjivao porodicu reciklirajući olovo-kiselinske akumulatore.
Loše reciklirani olovni akumulatori, elektronski otpad, rude i farba glavni su izvori trovanja, kaže se u izveštaju.
„Nisam imao pojma da će moj posao tako da naškodi mom sinu", kaže Mandžit. On je smesta prestao sa poslom".
Sarbadžit je prvi put primio dijagnozu 2008. godine i bio je na lekovima nekoliko godina. Imao je više transfuzija krvi.
Donji udovi su mu bili deformisani i morao je da nosi specijalne cipele da bi mogao da hoda.
Više od decenije kasnije, došlo je do nekih poboljšanja. Sarbadžit Sing sada ima 16 godina i uspešan je u školi, ali njegova porodica se i dalje brine zato što je nivo olova u njegovoj krvi visok.
„Nije više anemičan, ali Sarbadžit ima nekih zdravstvenih problema, uključujući hiperaktivnost", kaže njegov otac.
Stručnjaci kažu da je dečji unos hrane, tečnosti i vazduha i do pet puta veći od onog kod odraslih, ukoliko se poredi prema telesnoj težini.
„To znači da oni mogu da apsorbuju više ovog snažnog neuortoksina ukoliko je iscureo u zemlju i vodu ili se raširio po vazduhu", kaže se u izveštaju „Toksična istina: Dečja izloženost zagađenosti olovom podriva čitavu generaciju budućeg potencijala".
Bebe i deca mlađa od pet godina izložena su visokom riziku, kaže se u dokumentu, zato što im mozak može biti oštećen pre nego što se do kraja razvije, što dovodi do doživotnih neuroloških, kognitivnih i fizičkih problema.
„Olovo je snažan neurotoksin koji se, čak i kad ste izloženi niskom nivou olova, povezuje sa slabijim rezultatima na testovima inteligencije, kraćim rasponom pažnje i potencijalno nasilnim pa čak i kriminalnim ponašanjem kasnije u životu."
U izveštaju se kaže da Indija ima najveći broj pogođene dece - više od 275 miliona, sa nivoima olova u krvi više od pet mikrograma po decilitru.
Taj nivo, prema američkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), zahteva intervenciju.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) potvrđuje da su mala deca posebno ugrožena od toksičnih svojstava olova. Ona kaže da deca mogu da pate od ozbiljnih i trajnih oštećenja zdravlja, naročito kad su u pitanju razvoj mozga i nervnog sistema.
Olovo dovodi i do dugoročnih problema kod odraslih, uključujući povećani rizik od visokog krvnog pritiska i oštećenja bubrega.
Neregulisana reciklaža olovo-kiselinskih akumulatora je problem i u drugim zemljama u razvoju.
„U Africi je uobičajeno da deca rade u automehaničarskim radnjama", kaže za BBC doktorka Fotumata Beri, toksikološkinja iz Senegala.
„Ona su opasno izložena olovo-kiselinskim akumulatorima u tim garažama. Ljudi nisu svesni rizika po tu decu."
Oko 85 odsto svog olova koje se koristi na svetu odlazi na proizvodnju olovo-kiselinskih akumulatora, a ogromna većina potiče iz recikliranih akumulatora.
„Broj vozila u zemljama sa niskim i srednjim primanjima utrostručio se od 2000. godine, a to je dovelo do povećanja reciklaže olovo-kiselinskih akumulatora, često na nebezbedan način", kaže za BBC doktor Nikolas Ris, jedan od autora izveštaja.
Čak polovina polovnih olovo-kiselinskih akumulatora završi u neformalnoj ekonomiji, procenjuje izveštaj.
„Tokom neregulisane i često ilegalne prakse recikliranja silom se otvaraju kućišta prosipajući prašinu od kiseline i olova na zemlju, otapa se olovo u otvorenim pećima, što proizvodi toksična isparenja i prašinu koji kontaminiraju obližnja stambena naselja."
Ovi nalazi uglavnom su zasnovani na podacima sa Instituta za merenje i procenu zdravlja na Univerzitetu u Vašingtonu, koji je došao do rezultata analiza krvi desetine hiljada dece iz zemalja širom sveta.
Nezavisni eksperti potvrdili su i druge izvore trovanja olovom navedene u izveštaju.
Deca koja žive u radionicama za reciklažu olovo-kiselinskih akumulatora u Indiji ili blizu njih pokazalo se da imaju povišen nivo olova u krvi i do 200 mikrograma po decilitru, prema doktoru Abasu Mahdiju, šefu katedre za biohemiju na Medicinskom univerzitetu Kralj Džordž, u indijskoj državi Utar Pradeš.
On je i bio taj koji je analizirao krv Sarbadžitu i otkrio njegov nivo olova 2008. godine.
„Naša deca su izložena i drugim izvorima kontaminacije, kao što su neki začini i biljni lekovi koji sadrže olovo kao konzervans i pojačivač boje."
U Gani, vlasti kažu da su pronašli i do 60 odsto izloženosti olovu u restoranima koji za pripremu hrane koriste kontaminirani escajg.
„Mnogi restorani koriste escajg koji je recikliran od otpadnog aluminijuma i pokazalo se da sadrži visok nivo olova", kaže Džon Pvamang, vršilac dužnosti šefa agencije za zaštitu životne sredine u Gani.
Pvamang kaže da usvajanje i sprovođenje zakona za smanjenje kontaminacije olovom predstavlja veliki izazov.
„Znamo za standarde SZO-a ili EU, ali njihova primena u našim zemljama nije laka uglavnom zato što nemamo tehnologiju da izađemo na kraj s tim, a ljudi nisu svesni opasnosti."
Od septembra 2019. godine, Agencija za životnu sredinu UN-a kaže da 73 zemlje imaju zakonski obavezujuću kontrolu ograničavanja proizvodnje, uvoza i prodaje olovne farbe, što je 38 odsto svih zemalja na planeti.
U mnogim zemljama, upotreba olovnih farbi u kućama i školama nije zabranjena, što značajno povećava rizik od toga da deca budu izložena olovu.
Stručnjaci kažu da se pokazalo da je količina olova u farbama u nekim zemljama 400 puta veća od onoga što je dozvoljeno u razvijenim zemljama.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar