Menu 021

Vremenske nepogode u sred vrelog leta: Otkud grom iz vedra neba

Letnje oluje zahvataju manje površine, kreću se brzinom i do 80 kilometara na sat, a izazivaju velike štete i u selu i u gradu.
BBC 04.08.2020. | 17:42 > 18:00
Munja
BBC
Munja

Koliko god ih često doživimo, uvek se iznenadimo kada se usred skoro pa pustinjskih vrućina nebo zacrni, prolome se munje i gromovi a vetar fijuče kao na otvorenom moru.

Leto je godišnje doba kada se beži u hlad, od vrućine, ali i od oluje i njenih pratećih pojava - sevanja, munja, grmljavine, pljuskova i grada.

Tokom letnjih oluja nisu retki ni obilni pljuskovi, a ni grad, a karakteriše ih pojava na manjim, lokalnim površinima, munjevito premeštanje brzinama i do 80 kilometara na sat, a mogu da izazovu ogromne štete kako po poljoprivredne useve, tako i po živote ljudi i životinja.

Otkud obilne padavine i nemirno nebo u sred leta?

„Usled velikog zagrevanja dolazi do isparavanja vodene pare koja se penje u visinu jer je lakša od vazduha i i u višim slojevima atmosfer se hladi i kondenzuje formirajući oblake. Što je temperatura viša, veća je šansa da do tog procesa dođe", objašnjava za BBC na srpskom profesor Vladan Ducić.

Zahvaljujući savremenim meteorološkim radarima moguće je pratiti i prognozirati vremensku nepogodu na nekom području i za sat vremena.

„Grmi, seva, vreme se menja"

Pljuskovi, grmljavina, munje i grad su olujne pojave koje ne biraju mesto - pogađaju i selo i grad, i prirodu i betonske građevine.

Munja nastaje u oblacima zbog razlike u naelektrisanju izmenju zemlje i unutrašnjosti oblaka.

„Kada razlika u naelektrisanju između podloge iznad koje se oblak kreće i baze oblaka dostigne određenu vrednost, onda dolazi do oslobađanja električne struje - oslobađa se munja", kaže Ducić.

Iako se u narodu termin „grom" upotrebljava za skoro svaku olujnu pojavu, on je samo zvuk koji proizvodi munja. OVO JE KOPI ZA FB

Mnoge plaši i sevanje - pojava unutar oblaka koja neretko najavljuje oluju, a vidi se samo noću ili u sumrak i svitanje.

„Munja ne stiže do tla, već se elektricitet oslobađa u samim oblacima", objašava Ducić pojavu sevanja.

Munje i gromovi
BBC
Munje i gromovi

Zablude o olujama

Postoje brojne zablude o olujama, pretočene i u narodne poslovice i verovanja.

Ducić kaže da je poslovica da „munja nikada ne udara dva puta u isto mesto" jedna od zabluda i da se takvi udari često događaju.

„Skoro svake godine u centru Beograda udari munja u najviše zgrade - u Skupštinu, Beograđanku, Politiku, Hram Svetog Save".

„Grom iz vedra neba" je takođe nešto što se ne dešava u prirodi - ali je zato „moguće da munja ima dug put, i po nekoliko kilometara", kaže Ducić.

„Munja iz oblaka koji nije direktno iznad nas ne mora da udari ispod samog oblaka, nego se može granati".

U tom slučaju nebo nije vedro, već je delimično naoblačeno, objašnjava.

Mnogi veruju da su danas oluje češće nego ranije, međutim stogodišnji podaci o vremenskim nepogodama - beleže se od 1920. godine - pokazuju da rasta broja nepogoda u Beogradu nema.

„Takav utisak se stiče jer je bolji sistem osmatranja. Gušća je meteorološka mreža stanica, a i danas svi snimaju nepogode mobilnim telefonima i kače na društvene mreže i Jutjub", kaže Ducić.

Oblaci
BBC
Oblaci

„Od Svetog Ilije, sunce sve milije"

Oluja i prateće nepogode povezane su i sa verskim praznicima, pa se tih dana često ne radi - ni u polju, niti kod kuće.

Neki od praznika su Sveti Ilija - 2. avgusta i Blaga Marija, dva dana kasnije.

„To su praznici gde se ne radi upravo da ne bi grom udario u letinu - da li je u pitanju plast sena, kuća, okućnica ili stoka, a postoji veliki broj praznika gde se ne radi da se ne bi napravila šteta u polju", kaže za BBC na srpskom etnolog Aleksandar Repedžić.

Prema verovanjima, Sveti Ilija odlučuje gde će biti suša a gde pasti kiše, dok je prema predanju, na ovaj dan, pre podne je leto, a posle podne jesen.

Sveti Ilija je nasledio brojne osobine staroslovenskog boga neba i groma Peruna, zbog čega ga u narodu još zovu Gromovnik.

Narodno verovanje kaže i da je Blaga Marija sestra Svetog Ilije, pa na ovaj praznik oluje nisu neuobičajne jer - „brat i sestra razgovaraju".

„Verovanje je modifikovano, ali ljudi uglavnom ne rade na velike praznike - posebno kada se radi o gromu i vetru, a ide se čak i dotle da se ne uključuje mašina za veš", naglašava Repedžić..

Kaže da i među Vlasima, u istočnoj Srbiji, postoji običaj sprečavanja oluje gde se voda sipa u čašu i govori „kako se rastura ova voda, tako da se rasture i kišni oblaci".

Postoje i narodni običaji kojima se priziva kiša, a najpoznatiji su dodolski rituali.

Dodole - mlade devojke obučene u poderanu odeću, sa vencima na glavama i buketima cveća u rukama, igrajući prizivaju kišu.

Repedžić tvrdi da ovaj običaj više ne postoji i da je nestao „modernizacijom i elektrifikacijom" sredinom dvadesetog veka.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest