Broj divljih životinja u svetu smanjen je za više od dve trećine u poslednjih 50 godina, objavila je Svetska organizacija za prirodu (WWF).
U obimnom izveštaju organizacija je upozorila da se „katastrofalni pad" ne smanjuje.
Ističe se i da čovek uništava prirodu kao nikada do sada u istoriji.
Tanja Stile, izvršna direktorka WWF, izjavila je da ljudi pale šume, prekomerno love i uništavaju predele, što dovodi do smanjenja broja divljih životinja.
„Uništavamo svet - jedino mesto koje nazivamo domom - rizikujući svoje zdravlje, sigurnost i opstanak na Zemlji. Priroda nam sada šalje očajnički poziv u pomoć, a vreme ističe", dodala je.
Stručnjaci iz celog sveta su pratili i prikupljali podatke o hiljadama različitih vrsta ptica, riba, sisavaca, vodozemaca i gmizavaca u staništima širom planete.
Uočili su da od 1970. godine populacija više od 20.000 vrsta sisara, ptica, vodozemaca, reptila i riba, beleži prosečan pad od čak 68 odsto.
Ovaj pad je direktna posledica ljudskog ponašanja širom sveta, izjavio je doktor Endrju Teri, direktor u Zoološkom vrtu u Londonu.
„Ako se ništa ne promeni, populacija divljih životinja će, sasvim sigurno, nastaviti da pada, što može da dovede čitav divlji svet do izumiranja i da ugrozi ekosisteme od kojih zavisimo", dodao je.
Nestanak prirodnih staništa, kao i trgovina divljim životinjama, takođe su neki od uzroka smanjenja njihovog broja.
Neki novi dokazi sugerišu da bi čovek mogao da preokrene čitavu stvar - da prestane da krči šume i tako smanjuje prirodna staništa životinjama, kao i da promeni način na koji proizvodi i konzumira hranu.
Britanski TV voditelj i prirodnjak, ser Dejvid Atenboro, rekao je da bi Antropocen, geološko doba tokom kojeg je ljudska aktivnost došla do izražaja, mogao biti trenutak da postignemo ravnotežu sa prirodnim svetom i postanemo čuvari naše planete.
„To će zahtevati sistematsku promenu u načinu na koji proizvodimo hranu, stvaramo energiju, upravljamo okeanima, koristimo materijale", rekao je on.
„Ali, iznad svega, neophodno je da promenimo način na koji gledamo prirodu - da umesto sadašnjeg stava da je 'lepo što postoji', treba da je shvatimo kao najvećeg saveznika u nastojanjima da upostavimo ravnotežu na planeti".
Merenje raznolikosti celokupnog života na Zemlji je složeno, sa nizom različitih kriterijuma.
Zajedno, oni pružaju dokaze da se biodiverzitet uništava brzinom bez presedana u ljudskoj istoriji.
Ovaj izveštaj koristi indeks koji ukazuje na to da li populacija divljih životinja raste ili opada.
Ne govori o broju izgubljenih vrsta ili izumiranju.
Najveći pad beleži se u tropskim oblastima. Latinska Amerika i Karibi prednjače - ugroženo je čak 94 procenata divljih životinja, pre svega gmizavaca, vodozemaca i ptica.
Pogledajte: Susret sa vodenim divom u Hrvatskoj
Istraživanje objavljeno u časopisu "Nejčr sadžest" (Naturesuggest) ukazuje na to da ljudi moraju da promene način na koji proizvode i konzumiraju hranu, uključujući i ishranu sa manjim uticajem na životnu sredinu.
Stručnjaci ukazuju i na to da aktivnosti organizacija za zaštitu prirode neće same po sebi biti dovoljne da bi se zaustavio ovaj negativan trend, već da treba da se uključe i drugi, pre svih prehrambena industrija - kako proizvođači, tako i potrošači.
Na crvenoj listi ugroženih vrsta životinja u svetu nalazi se čak 116.000 vrsta, a od toga 31.000 vrsta preti izumiranje, podaci su Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) koja obuhvata 130 zemalja.
Međunarodna komisija naučnika zaključila je 2019. godine da jednom milionu vrsta (500.000 životinja i biljaka i 500.000 insekata), preti nestanak i to za samo nekoliko desetina godina.
Ujedinjene nacije će narednog utorka objaviti najnoviju procenu stanja u prirodi.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Zborovi građana Novi Sad: U utorak blokada 30 raskrsnica - zahtevaju se izbori u mesnim zajednicama")
Komentari 2
Tata Ikun
Zaslužili smo prvi da izumremo. Ali to na žalost ova planeta neće dočekati.
Peki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar