Poverenje u medije među ljudima koji se informišu onlajn je izuzetno nisko.
Oni zadržavaju distancu i prema medijima koje prate, a izrazito su nepoverljivi prema medijima uopšte.
Brine ih tačnost informacija na internetu, i na društvenim mrežama, i na sajtovima, a od svih izvora najviše ih brinu netačne i neproverene informacije koje plasiraju nosioci političke moći.
Ovo su nalazi projekta „Informisanje u digitalnom okruženju u Srbiji" koje je Centar za medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka sproveo sa ciljem da stekne uvid u navike i stavove domaće onlajn zajednice koja koristi internet da bi se obavestila o aktuelnim događajima.
Istraživanje je finansijski pomogao BBC Njuz na srpskom.
Nalaz da je poverenje nisko nije iznenađujući ako imamo na umu da nemala grupa medija ne poštuje pravila profesije, da su određeni mediji često meta negativnih kampanja, kao i da nisu retki sukobi između različitih novinarskih tabora, objašnjava Danka Ninković Slavnić, docentkinja Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Svi ovi faktori utiču na negativnu percepciju novinarske profesije.
Ipak, činjenica da se po stepenu poverenja u vesti koje mediji plasiraju Srbija nalazi iza 40 zemalja koje su ove godine učestvovale u istraživanju „Digitalne vesti" Rojtersovog instituta za studije novinarstva, a čiju metodologiju, da bi se obezbedila uporedivost nalaza i mogućnost smeštanja naše zemlje u širi kontekst je Centar primenio, zabrinjavajuća je.
Samo petina ispitanika je pokazala poverenje prema vestima.
Time se Srbija svrstala u vrlo šarenoliku grupu zemalja (ako gledamo po geografskom položaju, veličini, ekonomskoj moći) u kojima je niska stopa poverenja u medije.
Tu su, između ostalih, Koreja (21 odsto), Francuska (23 odsto), Mađarska (27 odsto), Velika Britanija, (28 odsto), SAD (29 odsto).
Za većinu zemalja u kojima je nisko poverenje u medije se može reći da su podeljene i da prolaze kroz period svojevrsne krize, a u polarizovanim društvima mediji, po pravilu, prestaju da budu mesto za javnu raspravu, već postaju strane u sukobu.
Nepoverenje u medije je veće među mladima, tako da među mlađima od 35 godina više od polovine smatra da se vestima načelno ne može verovati.
Ideološka orijentacija ne utiče na nivo ovog poverenja, pre svega jer veliki broj ljudi (46 odsto) nije u stanju da se ideološki identifikuje, a oni koji jesu imaju nizak nivo poverenja, oko petine ljudi različitih idoloških stanovišta veruje vestima.
Između percepcije novinarstva uopšte i slike koju ljudi imaju o medijima koje su izabrali da prate kao izvor informacija postoji velika disproporcija.
Nešto malo manje od polovine (48 odsto) ispitanika smatra da može da veruje vestima koje prati.
Što znači da, s jedne strane, ljudi uspevaju da nađu medijske izvore kojima daju poverenje, dok je s druge strane taj podatak i pokazatelj intenzivne skeptičnosti, jer trećina (32 procenta) misli da se niti može niti ne može da veruje onim medijima koje su lično izabrali da im budu izvor vesti, a petina (20 odsto) im ne veruje, iako ih prati.
Nepoverenje ne postoji samo na apstraktnom nivou odnosa prema vestima, već se ono vidi i kroz poverenje u konkretne medije.
Samo je za jedan medij - N1 - više od od polovine ljudi koji se informišu onlajn reklo da mu se može u verovati.
To je reklo 63 odsto ispitanika, pri čemu se u ovaj procenat ubrajaju svi koji su na skali poverenja od 0 do 10, tom mediju dali ocenu veću od pet.
Na prelazak linije natpolovičnog poverenja sigurno je uticala činjenica da je TV N1 bila jedina televizija koja je uživo prenosila proteste na ulicama nekoliko gradova i izveštavala o policijskom nasilju u periodu kada su druge televizije ignorisale te događaje.
Ovi događaji su se delimično poklopili sa periodom prikupljanja podataka i u tom smislu je realno očekivati da je ta okolnost uticala da se nalaz o poverenje u N1.
I mada je ova medijska kuća uspela da odskoči u odnosu na ostale, mediji iz okruženja koji su na vrhu liste poverenja stoje značajno bolje, tako na primer u Hrvatskoj, Bugarskoj i Rumuniji oni uživaju poverenje više od 70 odsto onih koji prate vesti onlajn.
Nalaz o poverenju u konkretne medije pokazuje još jednu lokalnu specifičnost.
Među prvih 15 se nalaze i neki za koje značajan deo (oko četvrtine) onlajn zajednice nije čuo poput Južnih vesti i Krika, što ukazuje na to da su oni, iako nisu uspeli da budu vidljivi svima, uspeli da među onima koji za njih znaju i koji ih prate izgrade reputaciju.
Možda će vas zanimati video: Kako se šire lažne vesti o korona virusu i kako da ih prepoznate
Nedostatak poverenja u medije se očituje i u podatku da su ljudi u Srbiji zabrinutiji zbog netačnih ili ombanjujućih podataka do kojih dolaze na informativnim sajtovima ili aplikacijama (51 odsto), nego na društvenim mrežama (20 odsto), što je suprotno globalnom trendu.
Kako to da građane u Srbiji, za razliku od onih u svetu, manje brine neuređen svet društvenih mreža na kojima se nalazi i „mnoštvo lažnih vesti", neproverenih informacija, spinovanja, botovskih postova nego sadržaj iza koga stoji redakcija koja uređuje sajt?
Odgovor na ovo pitanje u najvećoj meri daje podatak o poverenju u izvore vesti, odnosno o zabrinutosti zbog netačnih ili obmanjujućih informacija koje mogu poteći od relevantnih društvenih aktera.
Građane najviše uznemirava kada takve vrste informacija dolaze od vlade, domaćih političara ili političkih partija (61 odsto).
Ovo nije lokalna specifičnost, već trend prisutan u brojnim zemljama, setimo se američkog predsednika Donalda Trampa i njegovih izjava u vezi sa virusom korona.
Pogledajte video o tome šta je sve Tramp govorio o korona virusu
S tim što u onim zemljama, kao u Americi, gde političari intenzivno koriste društvene mreže, zaobilazeći uredničku i novinarsku kontrolu da dopru do publike/glasača, a njihove poruke imaju veliki domet, kao problematičan kanal za komunikaciju se percipiraju društvene mreže.
U Srbiji, gde izjave političara u najvećoj meri dopiru do najbrojnije publike putem tradicionalnih medija i sajtova, razumljivo je da onlajn čitaoce više brine način na koji se tu proveravaju podaci i plasiraju teme.
Tako da se može reći, kada se posmatraju ovi nalazi, da građane manje brine šta domaći političari plasiraju na svojim nalozima, a više to što netačne ili neproverene informacije koje od njih potiču neretko završavaju na sajtovima prenete kao neupitne.
Trend koji će biti zanimljivo pratiti u narednom periodu je uspon algoritama.
Istraživanje pokazuje da građani više vole selekciju vesti koju algoritam napravi na osnovu onoga što su oni lično u prethodnom periodu čitali ili gledali (41 odsto) nego izbor koji prave novinari i urednici (31 odsto).
Ovaj stav je izraženiji kod mladih koji za informisanje više koriste društvene mreže.
/autor: Danka Ninković Slavnić, docentkinja Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu/
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Ah
Јое
Зато што лажу. Ова "пандемија" је најбољи пример.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar