Fabio Kiđi bio je intelektualac, ljubitelj umetnosti, strastven prema arhitekturi - i doktor filozofije, teologije i prava.
Ali kada je postao papa Aleksandar Sedmi, suočio se sa epidemijom za koju nije bio spreman.
Ipak, kada je nastupio trenutak, poglavar Katoličke crkve nije posustao, i kad je kuga stigla do Rima, proglasio je strogo zaključavanje.
Sada istraživači veruju da su njegovi postupci u 17. veku mogli spasiti hiljade ljudi, jer je broj preminulih u gradu bio znatno manji u poređenju sa drugim pogođenim područjima.
Fabio Kiđi je rođen 1599. i umro je 1667. godine.
Ono što je najznačajnije je da je u to vreme čovečanstvu bilo nepoznato da su bakterije odgovorne za kugu (Aleksandar Jersin je do otkrića došao tek 1894. godine).
Kuga nije uticala samo na današnju Italiju - procenjuje se da je, nakon nekoliko talasa, epidemija izbrisala otprilike polovinu stanovništva Evrope.
Prema studiji Luke Topija, italijanskog istoričara i profesora na rimskom univerzitetu Sapijenca, kuga je ubila pedeset pet odsto stanovništva Sardinije, polovinu stanovništva Napulja i šezdeset odsto stanovnika Đenove, između 1656. i 1657. godine.
Ali Rim je zabeležio broj žrtava kuge manji od osam odsto (9.500 žrtava od 120.000 stanovnika), prema podacima objavljenim u italijanskom naučnom časopisu 2017. godine.
Dok su izveštaji o pošasti kuge u Napuljskom kraljevstvu stizali u Rim, Aleksandar Sedmi je bio poglavar crkve već godinu dana.
Kako se izbijanje epidemije dogodilo između maja 1656. i avgusta 1657. godine, papa je preduzeo niz mera, sličnih modernim ograničenjima na koja smo navikli u pokušajima da se zaustavi pandemija korona virusa.
Papa nije bio samo vođa katoličke vere.
Osim malenog grada-države Vatikana, vladao je i takozvanim Papskim državama, koje su uključivale Rim, okolna područja i veći deo onoga što je danas centralna Italija.
Papa Aleksandar Sedmi naredio je u Rimu postupne mere ograničenja, koje su ubrzo postale potpuno zaključavanje, jer se situacija pogoršavala u susednim regionima.
Dana 20. maja, obustavljena je svaka trgovina sa Napuljskim kraljevstvom.
Nedelju dana kasnije, nijednom putniku iz Napulja nije bio dozvoljen ulazak u Rim.
Dana 29. maja, Ćivitavekija, grad u sastavu papske države, registrovao je slučaj kuge i odmah je uveden karantin.
„U danima i mesecima koji su usledili, mnogi drugi lokaliteti na toj teritoriji bili su izolovani", kaže istoričar Topi.
U Rimu su bile zatvorene gotovo sve kapije grada.
Samo osam ostalo je otvoreno, čuvali su ih vojnici dvadeset četiri sata dnevno, a nadgledali su ih „plemić i kardinal".
Od tada je svaki ulazak u grad zahtevao opravdanje i evidentiran je.
Dana 15. juna, Rim je registrovao svoj prvi slučaj kuge, napuljskog vojnika koji je umro u bolnici.
Reakcija je bila dodatno pooštravanje mera - a od 20. juna, građani su po zakonu morali da obaveste vlasti o svim poznatim obolelima od kuge, zatim je sveštenik obavljao kućne pozive svaka tri dana i svi bolesni parohijani su se upisivali u zvanični registar.
Zatim su se pojavile vesti o još jednoj smrti, ribara iz Trastevere, na južnoj obali Rima.
„Rođaci žrtve takođe su zaraženi, mnogi su umrli", kaže Reilson Arauđo, student teologije na Papinskom katoličkom univerzitetu u Sao Paulu, u Brazilu.
Prva akcija bila je izolovati područja.
„Kako se epidemija širila, Papa je nametnuo druge mere zatvaranja i dekrete o socijalnom udaljavanju: sastanci, verske povorke i bilo kakva okupljanja bila su zabranjena", kaže Arauđo.
„Diplomatske posete su otkazane, a putevi nadgledani", dodaje Arauđo.
„Ulične pijace su zatvorene, beskućnici su izbačeni iz grada.
„Zabranjeno je prelaziti reku Tibar noću", dodaje semeništarac Gustavo Katanija, filozof iz manastira Sao Bento u Sao Paulu.
Papa je takođe odredio zabranu posta, kako bi stanovništvo bilo sito i snažno u slučaju bolesti, a bilo kome iz kuće u kojoj je bila zaražena osoba zabranjen je izlazak.
„Postojala je zabrinutost da će sveštenici postati prenosioci bolesti", kaže Arauđo.
Tako je Papa Aleksandar Sedmi podelio svoju radnu grupu sveštenika i lekara u dva tima: na one koji bi imali kontakt sa bolesnima i one koji ne bi (tako ostajući „čisti" i sposobni da posećuju ostale).
Kako su se i lekari plašili infekcije, „zabranjeno im je da napuste Rim", dodaje Katanija.
Stvorena je mreža podrške za one koji su u karantinu: „Pružena je novčana pomoć porodicama koje nisu mogle da napuste dom, a neki ljudi su hranu dobijali kroz prozor", kaže Katanija.
Na vrhuncu epidemije, prekršioci pravila suočavali su se i sa smrtnom kaznom.
Čak i tako, nisu svi dobrovoljno prihvatili situaciju, sličnu današnjoj sa pandemijom koronavirusa.
Neki ljudi su prezirali pravila i čak širili lažne vesti.
„Papa je bio optužen da je izmislio epidemiju da bi stekao popularnost", kaže Mirtičeli Medeiro, istraživač na Papskom univerzitetu Gregorijana u Rimu.
„Drugi nisu želeli da papa uvede oštre mere kako bi se izbeglo uzbunjivanje stanovništva", dodaje Medeiro.
Čak su se i najbliži papini saveznici plašili da će se ekonomija srušiti ako se sazna stvarna razmera situacije, kaže Medeiro.
Arauđo kaže da se poricatelji iz 17. veka ne razlikuju od današnjih negacionista: „Bilo je trgovaca koji su pozivali papu da ne izdaje više ograničenja, već da zataška situaciju kako se panika ne bi širila i kako bi posao mogao da se nastavi", kaže Arauđo.
Postoje izveštaji i o lekaru koji je širio lažne vesti, govoreći da su „papine odluke bile politički motivisane", kaže istoričar Viktor Misijato, profesor na prezbiterijanskom koledžu Mekenzi u Braziliji.
„Lekar je optužen za klevetu i osuđen na rad u bolnici protiv kuge", dodaje Misijato.
Ali u celini se činilo da su se mere sprovodile i da su pomogle u suzbijanju širenja kuge.
Kraj izbijanja epidemije (1657), raskošno je obeležio Aleksandar Sedmi, koji je želeo da označi ovo „ponovno rođenje" crkve izgradnjom novih zgrada i spomenika.
Najdramatičnija od njih bila je veličanstvena kolonada na trgu Svetog Petra, baroknog vajara i arhitekte Đovana Lorenca Berninija.
„U to vreme je to bio način da pape pokažu svoju sposobnost i moć.
„Mnogi od najvećih rimskih spomenika sagrađeni su imajući u vidu te razloge", kaže Medeiro.
„Aleksandar Sedmi je bio strastven prema umetnosti i Berninijev prijatelj", dodaje.
„Njegovo rano papinstvo bilo je narušeno kugom, pa je ovo označilo kraj tog tmurnog perioda ulaganjem u kolosalna dela: kolonada kod Svetog Petra predstavlja raširene ruke crkve".
Ovo nije bio izolovani primer zaključavanja koje je nametnula Katolička crkva.
„Postoje primeri sličnih ograničenja u drugim italijanskim biskupijama, posebno u 19. veku, tokom epidemije kolere", kaže Medeiro.
Pa čak i mnogo ranije, u 16. veku, kardinal nadbiskup Karlo Boromeo takođe je pozvao na strogo zatvaranje kada je region Milana opsedala kuga.
Prema Medeiru, čak je i misa bila fizički distancirana: „Sveštenik bi stajao na uglu ulice i služio ceremoniju, dok su vernici pratili sa prozora domova.
Pre četiristo godina, nauka nije bila toliko cenjena kao danas.
„U 17. veku, apsolutizam (kada monarh ima apsolutnu vlast nad svojim podanicima) bio je norma u Evropi i išao je ruku pod ruku sa crkvom.
„Politička i verska moć bila je u potpunosti isprepletena", kaže Misijato.
„Naučna revolucija je tek dolazila. Verovanje u božansko je bilo vrhovno i sve je to stajalo između mira ili haosa.
„Smatralo se da je to jedini put ka spasenju", dodaje Misijato.
Zbog toga su postupci Aleksandra Sedmog toliko značajni: „Oni pokazuju poravnanje između vere i nauke. Vera sa nogama čvrsto na zemlji", kaže Arauđo.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar