Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske, osuđen je pravosnažno pred sudom u Hagu na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida u Srebrenici i ratnih zločina u Bosni.
Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu potvrdilo je presudu Ratku Mladiću, čime su odbijene sve njegove žalbe, kao i žalba tužilaštva da bude osuđen za genocid u šest opština u Bosni.
Sud je tako potvrdio doživotnu kaznu za njegovu ulogu u ubistvu oko 8.000 bosanskih muslimana (Bošnjaka) muškaraca i dečaka u Srebrenici 1995. godine.
Masakr u enklavi koja je trebalo da bude pod zaštitom snaga Ujedinjenih nacija bio je najgori zločin u Evropi od Drugog svetskog rata.
On je gestikulirao fotoreporterima posle ulaska u sudnicu.
Još nije jasno gde će Mladić izdržavati kaznu.
Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju do sada je odredio sedam doživotnih robija.
Mladić je bio je jedan od poslednjih osumnjičenih kome je suđeno Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju.
Uhapšen je 2011. godine posle 16 godina bekstva.
On je 2017. godine proglašen krivim za genocid nad Srebrenicom, ali je oslobođen krivice za genocid tokom kampanje njegove vojske 1992. godine, u kojoj su Bošnjaci i bosanski Hrvati proterani iz domova.
Apelacionim većem, koje je donelo pravosnažnu presudu generalu Mladiću, predsedavala je sudija Priska Matimba Nijambe iz Zambije.
Članovi veća su sudije Mustafa El Baž, Aminata Engum iz Gambije, Elizabet Ibanda-Nahamija iz Ugande i Sejmor Penton sa Jamajke.
Ratko Mladić uložio je žalbu da je sud u prvostepenoj presudi načinio više grešaka kada je zaključio da je udruženi zločinački poduhvat postojao.
Ipak, zaključeno je da Mladić nije dokazao da je prvostepeno veće pogrešilo.
Sudija Nijamba je imala suprotno mišljenje.
Dodali su da prvostepeno veće nije pogrešilo ni prilikom ocenjivanja dokaza za koje je on tvrdio da su oslobađajući.
Povodom žalbe Mladića zbog prava na pravično suđenje, predsedavajuća Žalbenog veća je rekla da je Veće, uz suprotno mišljenje jednog sudije, odbilo osnove žalbe.
Žalbeno veće konstatovalo je da Mladić nije pokazao da je pretresno veće pogrešilo time što Sarajevo nije tretiralo kao branjeni grad.
Konstatovano je i da pretresno veće nije pogrešilo kada je ocenilo da je cilj opsade Sarajeva bilo terorisanje stanovništva tog grada.
Veće je ocenilo neuverljivom Mladićevu tvrdnju da je njegov cilj bio da se civilno stanovništvo humano evakuiše iz Srebrenice.
Konstatovalo je da Mladić nije doveo u pitanje ključne zaključke na koje se pretresno veće oslonilo, među kojima i zaključak da je ponašanje Vojske Republike Srpske prouzrokovalo humanitarnu krizu koja je prethodila razmeštanju stanovništva, kao i da je to razmeštanje bilo nasilno.
Konstatovano je i da pretresno veće nije pogrešilo kada je ocenilo da je uklanjanje žena, dece i starijih muškaraca muslimana bilo prisilno.
Retrospektiva
Analiza Ana Huligan, dopisnica iz Haga
Okrvavio je ruke, rekla mi je Munira Subašić kada sam je posetila u kući, nedaleko od polja smrti u Srebrenici.
Ratko Mladić bio je pokretač političke zavere, osmišljene na vrhu, kako bi delovi bosanskog muslimanskog stanovništva nestali.
Etničko čišćenje započelo je progonom - propaganda je okrenula komšije jedni protiv drugih - i za hiljade ljudi završilo se kada su ljudi Ratka Mladića pregazili bazu UN-a u Potočarima, određenoj sigurnoj zoni.
Ovde je Munirin 17-godišnji sin Nermin bio otrgnut iz njenih ruku, dok je pokušavao da je uveri da će sve biti u redu.
Dvadesetdva člana njene porodice stradala su u genocidu.
Ratko Mladić proveo je 16 godina u bekstvu, mnogi su se plašili da neće doživeti ovu konačnu pravnu presudu.
Munira je otputovala u Hag kako bi bila svedok trenutka za koji veruje da će joj doneti mir.
Tužioci se nadaju da ovo suđenje poslati poruku koja odjekuje u regionu i šire - da odlaganje pravde ne znači uskraćivanje pravde.
U maju 2012. počelo je suđenje generalu Mladiću, a zahtev odbrane da se oslobodi krivice i pusti na slobodu je odbijen.
Tokom četiri godine suđenja saslušano je gotovo 600 svedoka i izneto 10.000 dokaznih predmeta.
Prvostepena presuda doneta je u novembru 2017, a Mladić udaljen iz sudnice zbog komentarisanja postupka.
„Sve je ovo čista laž", izjavio je tada Mladić.
Presuda je izrečena posle duže pauze tokom koje je Mladiću pozlilo.
„Sudsko veće osuđuje Ratka Mladića na doživotnu kaznu zatvora", pročitao je sudija Alfons Ori.
Ratko Mladić je poslednju deceniju u Hagu.
Pre nego što se, u leto 2011, našao u pritvoru Ševeningenu, Mladić je, po nalazima lekara, imao tri moždana udara.
Za vreme provedeno u pritvoru, Mladić je bio podvrgnut brojnim terapijama i nekoliko puta je operisan, a 2013. se u sudnici zahvalio Tribunalu što mu je spasao život.
Uoči odlaska u pritvor Haškog tribunala imao je četiri želje - jagode, televizor, neku Tolstojevu knjigu i da poseti ćerkin grob.
Proces protiv Mladića traje već 26 godina, otkada je podignuta prva, tada objedinjena optužnica protiv njega i političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića.
Ratko Mladić optužen je pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma i to za: genocid, zločine protiv čovečnosti u BiH, protiv civilnog stanovništva kao i za držanje pripadnika mirovnih snaga.
Druga optužnica stiže krajem 1995. godine, a tereti ga za genocid i zločine na području Srebrenice.
U leto iduće godine, Pretresno veće Haškog tribunala izdalo je nalog za hapšenje ratnog komandanta Vojske Republike Srpske.
Haški tribunal je, 22. novembra 2017, generala Mladića nepravosnažno osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, progona Hrvata i Muslimana širom Bosne, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Tribunal je Mladića oslobodio krivice za genocid u još pet bosanskih opština.
Odbrana je žalbom tražila da Mladić bude oslobođen ili da mu se ponovo sudi, tvrdeći da tužilaštvo nije dokazalo njegovu krivicu.
Tužioci su žalbom zahtevali da general Mladić bude proglašen krivim i za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u pet opština u Bosni.
Apelaciono veće suda odobrilo je zahtev advokata Branka Lukića i Dragana Ivetića da generala Mladića na izricanju presude, umesto njih, zastupa pravna savetnica Peta-Luiz Bagot.
Branioca Lukića je Apelaciono veće, istovremeno, upozorilo da je obavezan da zastupa svog klijenta.
Isto upozorenje sudije su i ranije upućivale advokatu Lukiću.
Krajem maja, sud je, kao neosnovan, odbio zahtev odbrane da izricanje pravosnažne presude bude odloženo zbog sprečenosti Mladićevih branilaca da prisustvuju zasedanju, bilo u sudnici, bilo preko video veze.
Advokat Ivetić, po podnesku odbrane, ne može da bude prisutan zbog bolesti, a prvi branilac Lukić zato što je obavezan da poštuje Mladićeva uputstva.
General Mladić (78) insistirao je prethodno da u sudnici izricanju presude moraju prisustvovati i on i obojica branilaca.
Odbio je da zasedanje suda prati preko video veze ili uz jednog advokata.
Apelaciono veće suda je, međutim, ocenilo da general Mladić i bar jedan od njegovih branilaca mogu prisustvovati izricanju presude ili u sudnici ili preko video veze.
Sudije su, ipak, usvojile zahtev da branioce na izricanju presude zameni pravna savetnica Bagot, kojoj su dale i pravo da se prethodno konsultuje sa Mladićem.
Osim Mladića, ova kazna izrečena je pukovniku i načelniku bezbednosti Glavnog Štaba VRS Ljubiši Beari, bivšem ratnom načelniku Generalštaba Zdravku Tolimiru i načelniku bezbednosti Drinskog korpusa Vujadinu Popoviću.
Na doživotni zatvor su osuđeni i lider paravojne formacije Beli orlovi Milan Lukić, kao i komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislav Galić.
Prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić osuđen je, takođe, na doživotni zatvor u martu 2019. godine, a tu odluku donelo je Žalbeno veća Mehanizma za međunarodne krivične postupke, telo koje je nasledilo Haški tribunal.
Goran Jelisić i Milomir Stakić osuđeni na 40 godina zatvora.
Jelisić je osuđen a za ubijanje, mučenje i pljačku muslimana i Hrvata u Brčkom i u logoru u brčanskoj luci u proleće 1992. godine.
Stakić je prvobitno osuđen na doživotni zatvor, ali je ta odluka preinačena, te je 2006. godine osuđen na 40 godina robije zbog istrebljenja, ubistva i progona.
Potporučnik i načelnik bezbednosti Zvorničke pešadijske brigade Drinskog korupsa VRS Drago Nikolić, predsednik Republike Srpske Krajine Milan Martić i bivši general Vojske Republike Srpske dobili su po 35 godina zatvora.
Sud u Hagu osudio je 16 Srba na kaznu veću od 20 godina, a više od 100 osoba je osuđeno pred ovom institucijom.
Tribunal je oslobodio bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića za zločine nad Albancima na Kosovu i Metohiji 1999. godine, kao i nekadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića.
Kapetan Miroslav Radić takođe je oslobođen optužbi, kao i Vladimir Kovačević Rambo, kome nije moglo da se sudi zbog bolesti.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 4
C
Ratko
Doja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar