Iranci se spremaju da izaberu novog predsednika u ključnom trenutku za zemlju, i kod kuće i u inostranstvu.
Mnogo toga se promenilo za četiri godine od poslednjih izbora - a ovo su glavni razlozi zašto će se ovi pomno pratiti.
Od poslednjih predsedničkih izbora 2017. godine, niz događaja drastično je promenio iransku političku scenu.
Među njima su napadi na anti-vladine proteste sa smrtnim ishodom, hapšenje političkih i društvenih aktivista, kao i pogubljenje političkih zatvorenika.
Na političku scenu uticali su i obaranje ukrajinskog aviona - to je uradila ranska Islamska revolucionarna garda (IRGC) i teška privredna kriza kao posledica američkih sankcija.
Reperkusije među običnim Irancima imaju značajan uticaj na predstojeće izbore.
Možda najteži udarac po iranske vladare bio bi loš odziv glasača, budući da je nezadovoljstvo u glasačkom telu dostiglo vrhunac.
Iako se naširoko veruje da iranski izbori ni u kom slučaju nisu slobodni niti fer (uglavnom zbog odobravanja kandidata koje vrši telo tvrde struje poznato kao Savet čuvara), vođama je i dalje potrebna velika izlaznost da bi potvrdile legitimitet političkog sistema.
Upravo je taj legitimitet ozbiljno doveden u pitanje događajima iz prethodne četiri godine.
Međutim, ankete provladine Agencije iranskih studenata za istraživanje (ISPA), pokazuju pad od sedam odsto očekivane izlaznosti na svega 36 otkako su objavljene izborne liste 25. maja.
Na društvenim mrežama trenutno trenduje hešteg „Nema šanse da glasam".
Na prethodnim izborima, mala izlaznost obično je davala prednost tvrdoj studiji i konzervativcima.
Od 1997. godine, predsednički izbori donose podeljenost društva, a učesnici obično pripadaju ili tvrdoj struji ili reformističko/centrističkim frakcijama.
Ali skorašnja direktiva Saveta čuvara praktično je zabranila većini reformista ili centrista da učestvuju u izborima ove godine.
Od deset istaknutih političara koji su se prijavili, Savet je odobrio sedam.
A samo dvoje od tih sedam su reformisčko-centristički i obojica se smatraju kandidatima niskog profila.
Iranski šef pravosuđa Ebrahim Raisi, koji je bio drugoplasirani na izborima iz 2017, najpoznatiji je učesnik, a prema nekim državnim anketama on je favorit među kandidatima tvrde struje.
Neki posmatrači veruju da su drugi kojima je dozvoljeno da se kandiduju samo zapravo pomoćni kandidati koji podržavaju Raisijevu kampanju.
Privreda je uvek igrala veliku ulogu na iranskim izborima i nalazi se visoko na listi prioriteta svakog kandidata.
Zbog teške privredne situacije, Iran se trenutno nalazi u jednoj od najkritičnijih faza još od revolucije iz 1979. godine.
Uticaj sankcija, pogoršan pandemijom korona virusa, doveo je do jedne od najgorih privrednih kriza u istoriji ove zemlje, sa inflacijom koja je dostigla 50 odsto.
Kad je vlada paušalno povećala cenu goriva u novembru 2019. godine, hiljade ljudi izašlo je na ulice u više od 100 gradova.
Prema organizaciji Amnesti internešenel, u roku od nekoliko dana snage bezbednosti ubile su više od 300 nenaoružanih demonstranata.
Demonstranti su tražili ostavku članova vladajuće iranske elite i vlade.
Slični protesti mogli bi da izbiju i sada.
Iako mnogi veruju da je radikalna promena neophodna i da je do nje jedino moguće doći protestima i štrajkovima, ima onih koji veruju da je postepena promena mirnija i održivija preko glasačke kutije.
Politička klima je naelektrisana i stvari bi mogle da pođu u bilo kom pravcu sve do samog izbornog dana.
Pobeda Džoa Bajdena na američkim predsedničkim izborima 2020. povećala je mogućnost oživljavanja diplomatskih odnosa sa Iranom, pošto su napetosti između dve zemlje porasle za vreme njegovog prethodnika Donalda Trampa.
Iako većina pripadnika tvrde struje među iranskim političkim establišmentom smatra pregovore sa SAD besmislenim, reformisti i centristi su čvrsto za njih.
Oni podržavaju i pridruživanje međunarodnim organizacijama za borbu protiv pranja novca kao što je Radna grupa za finansijsku akciju (FATF).
Zalažu se i za pomirenje sa regionalnim rivalom Saudijskom Arabijom i smanjenje agresivne retorike prema jednom od glavnih iranskih neprijatelja, Izraelu.
Takve mere bi u značajnoj meri smanjile neprijateljstva u regionu i takođe stvorile priliku da se oživi posustala iranska privreda.
Međutim, budući da sveukupnu politiku Islamske Republike, pa i diplomatiju, određuje Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamneji.
Oni koji planiraju da bojkotuju predstojeće izbore veruju da će ko god bude bio sledeći predsednik imati vrlo malo moći da promeni status kvo bez njegovog pristanka.
A čak i tad, normalizovanje odnosa sa SAD ili priznavanje Izraela kao države trenutno je nezamislivo.
Rijaliti ček i BBC Monitoring
Posle procesa selekcije koji je diskvalifikovao mnoge buduće kandidate, sedam odobrenih kandidate održalo je tri televizijske debate.
Čovek koji se smatra najvećim favoritom je radikalni klerik Ebrahim Raisi, šef iranskog pravosuđa.
BBC je proverio neke tvrdnje u vezi sa njegovim istorijatom, kao i prošlošću drugih kandidata.
Da li se cenzura na internetu pojačala?
Dva kandidata - umereni Abdulnaser Hemati, bivši guverner centralne banke, i reformistički bivši potpredsednik Mohzen Mehralizadeh (koji je ispao iz trke u sredu) - tvrdili su da je Raisi:
Raisi je odgovorio da nijedan sajt niti novine nisu bili blokirani ili ugašeni otkako je on došao na čelo pravosuđa u martu 2019. godine.
Ali aplikacija za enkriptovane poruke i govorne pozive Signal, poznata po svojoj visokoj bezbednosti, blokirana je u januaru, posle prave poplave preuzimanja aplikacije među iranskim korisnicima.
A Seda, umereni nedeljnik, ugašen je u maju 2019, pošto je na naslovnoj strani objavio sliku američkog ratnog broda i štampao uredničku reč o porastu tenzija između Teherana i Vašingtona.
Ever since Signal simultaneously hit #1 on the
Komentari 1
Liman
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar