Tečnost zlatno-žute boje na koju se naslanja debeo sloj pene, gorkog ukusa ali osvežavajuća, u čuvenoj „zidarskoj" flaši od pola litre, limenci ili znojavoj krigli, mnogima je prvi izbor kada je reč o alkoholnim napicima.
Izlazak u grad sa društvom, gledanje utakmica ili bilo koji drugi vid okupljanja u Srbiji i širom sveta, gotovo je nemoguće zamisliti bez piva - svetlog, tamnog, zanatskog, pšeničnog, a uskoro verovatno i onog sa cinkom.
Studenti četvrte godine Hemijskog fakulteta u Beogradu, u saradnji sa asistentima i profesorom, proizveli su pivo obogaćeno cinkom sa, kako navode, „imunostimulišućim dejstvom i efektom protiv starenja".
„Probao sam pivo koje su napravili studenti i moram da priznam da su ga odlično ,skuvali'", navodi u pisanom odgovoru za BBC na srpskom Vladimir Beškoski, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu.
Laboratorijske vežbe na kojima su studenti napravili ovaj napitak bile su deo profesorovog izbornog predmeta Biotehnološka i industrijska biohemija, kojima su rukovodile asistentkinje Kristina Joksimović i Marija Lješević.
Do saradnje profesora, asistenata i ostalih naučnika koji su uključeni u projekat sa studentima došlo je jer se, navodi Beškoski, na Hemijskom fakultetu trude da im „omoguće dobro znanje" iz raznih oblasti ove nauke, te da ga „primene u praksi".
„U okviru realizacije projekta prethodno su optimizovani svi delovi proizvodnog procesa, a potom su koleginice i kolege na vežbama testirali dobijanje piva na nešto većoj skali od eksperimentalne", dodaje.
Tako je tokom poslednjih meseci razvijano pivo koje se po mirisu, ukusu i mnogim drugim svojstvima ne razlikuje od standardnih zanatskih (kraft) piva, osim u „jednom važnom mikroelementu" - cinku.
Za ovaj mineral su se opredelili jer pored mnogih drugih hranljivih sastojaka i vitamina, njega nema u značajnijim količinama u pivu, ističe profesor.
Dodaje da je time takođe „poboljšan proizvod koji je u ljudskoj upotrebi hiljadama godina".
Još jedan od razloga zašto je cink postao prvi izbor bila je pandemija korona virusa i potreba da se „ljudsko zdravlje očuva" i „smanji pritisak na zdravstveni sistem".
Profesor Beškoski kaže da je najizazovniji deo bio kako dobiti „,organski vezan cink" u najpovoljnijoj, optimalnoj količini, a zatim i pivo u kome sadržaj ovog minerala neće prevazilaziti preporučeni dnevni unos.
Naposletku su u tome uspeli - prvo su dobili cink koji je organski vezan, a zatim i kvasac koji su koristili za dobijanje piva.
Zahvaljujući organski vezanom cinku, pivo sa Hemijskog fakulteta ima „imunostimulišuće dejstvo", kao i „biousvojivost", što znači da ljudsko telo može da ga usvoji za razliku od „neorganskih oblika".
„Biousvojivost omogućava i lakšu upotrebu cinka od strane ćelija našeg tela koji ima važnu ulogu kao kofaktor brojnih enzima, ali i za stabilnost molekula DNK", ističe Beškoski.
Enzimi su proteini koji ubrzavaju hemijsku reakciju i izuzetno su važni za organizam i život uopšte, dok su kofaktori supstance koje se vezuju za njihove „aktivne centre" i proširuju aktivnost enzima.
„Postoje enzimi koji organski vežu cink i tek tada su pravi katalizatori, a ako nema cinka enzim ne može da katalizuje (ubrza) reakciju", objašnjava profesor.
Prema navodima hemičara, njihovo pivo ima i „efekat protiv starenja".
To je, ističe profesor, zato što pivo obogaćeno cinkom sadrži „važne kompomentne" koje imaju „probiotsko dejstvo i deluju kao stimulatori rasta probiotskih mikroorganizama".
Navodi da ljudi žive u „finoj simbiozi" sa zajednicom mikroorganizama koje naseljavaju sve delove ljudskog tela, ali da tokom bolesti čoveka njihova brojnost opada.
„Postavljeno je pitanje da li je smanjenje sadržaja dobrih mikroorganizama u nama posledica ili uzrok bolesti.
„Danas znamo da zdravi mikroorganizmi omogućuju dobro zdravlje i dugovečnost i domaćinu, u ovom slučaju čoveku", ističe Beškoski.
Pored svih navedenih prednosti cinka u pivu, profesor tvrdi da ovaj mineral „olakšava i smanjuje probleme" koje muškaraci u starosti mogu imati sa prostatom.
Prva asocijacija na cink, Filipu Milosavljeviću iz Beograda, nije pivo već „sveže povrće" i, u poslednje vreme, „tablete za imunitet".
Međutim, rado će degustirati i pivo sa ovim mineralom kada se pojavi jer, kaže, voli različite ukuse.
„Zvuči mi kao vrlo zanimljiva ideja, nešto o čemu bih hteo da saznam više i što bih definitivno probao", kaže 31-godišnji master filolog za BBC na srpskom.
Okusio je slast velikog broja netipičnih vrsta piva kako u Srbiji, tako i u inostranstvu - od onih sa medom i mlekom, do vrsta sa malinama i čokoladom, ali nigde nije naišao na pivo sa cinkom.
„Očekujem ukus nalik gorkim pivima koji imaju izraženu notu hmelja.
„To bi bila prva pretpostavka - da gorčina dođe do izražaja u odnosu na druge komponente", objašnjava Milosavljević.
Kaže da neće čekati preporuku pošto se pivo pojavi na rafovima supermarketa ili u kafićima - tako nešto bi bila samo dodatna prednost.
„Volim da probam sve nove ukuse piva bez obzira šta podrazumevaju, pa ću tako i ovo."
Njihov proizvod je nastao u okviru projekta koji je odobren na konkursu „Dokaz koncepta" Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije.
Realizacija je počela septembra 2020. i traje godinu dana.
Pošto se datum završetka projekta bliži, a pivo je već degustirano, kuju se planovi za dalje.
„Komercijalizacija i izlazak na tržište", najavljuje Beškoski njihove naredne poteze.
Ukoliko dobiju na konkursu Fonda za naredni, veći projekat, to će im, dodaje, omogućiti „ova važne naredne korake".
Pivo je alkoholno piće koje nastaje vrenjem ječmenog slada - proklijalog žita.
Pored ječma pivo se pravi i od drugih žitarica - pšenice, kukuruza, raži, pirinča…
Prvi proizvođači piva bili su još pre 13.000 godina Natufijanci, pripadnici praistorijske zajednice koja je živela na prostoru današnjeg Izraela i Palestine.
Na drugom kraju azijskog kontinenta, u Kini, proizvodnja jednog od najstarijih i najpopularnijih alkoholnih napitaka počela je pre 8.000 o čemu svedoče analize grnčarije iz tog perioda.
U Egiptu su nedavno pronađeni ostaci nečega što bi takođe moglo da bude jedna od najstarijih pivara u istoriji, iz perioda pre skoro 5.000 godina.
Biljka hmelj, koja „tečnom hlebu", kako su ga nazivali u srednjem veku, daje gorčinu i deluje kao prirodni konzervans, postala je neizbežni sastojak u njegovoj proizvodnji u 13. veku u Nemačkoj.
Takav recept je naširoko prihvaćen, pa je nastavio da se širi po Evropi.
Prva pivara na prostoru današnje Srbije počela je sa radom 1722. godine u Pančevu.
Tokom 19. veka fabrike piva su izgrađene u Apatinu, Zrenjaninu, Vršcu, Beogradu, Zaječaru, Valjevu, Nišu i drugim mestima.
Mnoge od njih još uvek rade.
Danas, pre svega zahvaljujući zanatskim (kraft) pivarama koje posluju i u Srbiji, pored standardnih vrsta, ljubitelji ovog napitka mogu da uživaju i u pivu sa ukusom raznog voća, povrća, začina i drugog.
Najstarija kraft pivara u Srbiji je Krugher&Brent iz Ritiševa kod Vršca, osnovana 1991. godine.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 4
@Dragan
Dragan
Mile rent-a mozak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar