Umetnost, misterija i Leonardo da Vinči: Gde je najskuplja slika na svetu

Dva najnovija dokumentarca bave se tekućom sagom o slici Salvator Mundi Leonarda da Vinčija u trenutku kada se istinite priče o kriminalu u svetu slikarstva nalaze na vrhuncu, piše Kerin Džejms.
Salvator Mundi
Corbis/Getty Images

Negde u Saudijskoj Arabiji, skrivena po naređenju prestolonaslednika Muhameda Bin Salmana, nalazi se najskuplja slika na svetu Salvator Mundi Leonarda da Vinčija.

Ili da li je tako?

Niko u svetu umetnosti ne zna zasigurno gde se ona nalazi.

Većina posmatrača slaže se da se slika najverovatnije krije negde na Bliskom istoku, ali neki spekulišu da je pohranjena u bescarinskoj zoni u Ženevi ili čak na prinčevoj jahti vrednoj pola milijarde dolara.

Je li uopšte Leonardova?

Slika Hrista Spasitelja sveta proglašena je Poslednjim Da Vinčijem na aukciji Kristija 2017, gde je prodata za rekordnih 450 miliona dolara posredniku Bin Salmana (jeste, tog Bin Salmana, kog je CIA proglasila krivim za naručivanje ubistva novinara Džamala Kašogija).

Ali čak i tad, mnogi stručnjaci za Leonarda bili su sumnjičavi prema tome da je slika imala više od svega nekoliko poteza četkicom starog majstora, a te sumnje u međuvremenu su samo rasle.

Obavijena mnogobrojnim slojevima misterije i međunarodne intrige, priča o Salvatoru Mundiju još traje.

Jedna beskrajno fascinantna saga, ispričana u dva nova dokumentarca Izgubljeni Leonardo i Spasitelj na prodaju: Da Vinčijevo izgubljeno remek-delo?, snimljeni uz svu dramu i neizvesnost jedne detektivske priče.

Pojavili su se posle zapažene knjige Bena Luisa iz 2019. godine, Poslednji Leonardo, i na desetine raznih novinskih članaka.

Slika, koja datira iz oko 1500. godine, bila je izgubljena za istoriju više od dva veka, oštećena i loše restaurirana, prodata i preprodata kao manje važno delo, koje je verovatno naslikao neki Leonardov učenik.

Ali sada je Salvator Mundi postao simbol za agresivnu mešavinu novca, moći i geopolitičkih igara koje definišu svet slikarstva danas.

„Kad smo izabrali naslov", kaže za BBC Kulturu Andreas Dalsgard, producent i scenarista Izgubljenog Leonarda, „inspiracija je delom bila da je slika u ovom trenutku izgubljena i da je istina izgubljena, ali je on bio inspirisan i filmovima kao što su serijal o Indijani Džonsu, koji su puni riznica i lova na blago."

Putovanje ovog blaga koje je možda naslikao Leonardo do slave započeo je kad se slika pojavila u opskurnoj aukcijskoj kući u Nju Orleansu 2005, a kupila su je dva njujorška dilera za skromnih 1.175 dolara.

Doneli su je Dijani Modestini, izuzetno cenjenoj restoraterki slika, koja je uklonila decenije prljavštine i naknadno nanesenih naslaga boje, i bila prva koja je posumnjala da bi to mogao da bude Leonardo.

Salvator Mundi
Sony Pictures Classics/Entertainment Pictures
Restoraterka slika Dijana Modestini u sceni iz Izgubljenog Leonarda, jednog od dva nova dokumentarca o Salvator Mundiju

Sa tečnom naracijom i širokim rasponom glasova, od dilera umetnina preko istoričara umetnosti do istraživačkih novinara, Izgubljeni Leonardo je bolji od dva filma, i u velikoj je prednosti što ima nekoga kao što je Modestini za glavnog lika.

Ona je hipnotička, elegantna pojava na ekranu, baršunastog glasa i krupnih očiju iza prepoznatljivih naočara sa crnim ili crvenim okvirom.

Provela je godine restaurirajući sliku i strastveno brani njenu autentičnost preciznim detaljima, ističući pentimento ispod Hristovog palca ili zakrivljenje usta koji mogu biti samo Leonardovi.

Ali mnogi stručnjaci smatraju da je drastično preterala sa restauracijom.

U filmu, istoričar umetnosti Frenk Colner, koji je sastavio opsežni katalog Leonardovih slika, cinično naziva Salvator Mundi „remek-delom Dijane Modestini", koja ga je „učinila leonardovskijim od samog Leonarda".

Što se nje same tiče, Modestini je dokumentovala svoj rad i naučne studije slike, i objavila sve na internetu.

Većina eksperata danas slaže se da su sliku verovatno naslikali asistenti u Leonardovoj radionici, gde je on dodao neke završne finese - što je bila uobičajena praksa u to vreme.

Ali neizvesnost je ključna za privlačnost svake verzije ove priče, kao što je to Luis rekao za BBC Kulturu:

„Niko ne zna da li je slika Leonardova, tako da i vi možete da se igrate te igre, i vi možete imati vlastiti Da Vinčijev kod na Salvator Mundiju."

Sam kvalitet slike podelio je ljude. Američki kritičar slikarstva Džeri Solc buni se u Izgubljenom Leonardu da „to čak nije ni dobra slika", a kamoli velika Leonardova slika, dok istinski vernici padaju u zanos tvrdeći da je videti je uživo transcendentno iskustvo.

(Možda i jeste, ali u filmovima i na drugim reprodukcijama zaista deluje prezašećereno).

Neki od komentara koji najviše otvaraju oči u oba filma nisu čak ni o slikarstvu.

U Izgubljenom Leonardu, Evan Bird, direktor Američke banke koji se bavi slikama kao investicijom, govori o motivu čestih kupaca da iskoriste slike kao zalog za druge finansijske manevre.

Film ne zauzima nikakav stav po pitanju autorstva slike, ali je nedvosmislen po pitanju toga da muzeji, dileri i potencijalni kupci mogu da zarade milione - uz nemerljivi prestiž - ako odluče da veruju da je to autentična Leonardova slika.

„Živopisni likovi"

Do krupne prekretnice došlo je kad je slika kontroverzno izložena kao autentično Leonardovo delo na izložbi 2011. u Nacionalnoj galeriji u Londonu.

U oba filma, Luk Sajson, kustos izložbe, stoji iza te svoje odluke.

Ali mnogi stručnjaci misle da je on preuranio sa tim zaključkom. Alison Kol, urednica Art njuzpejpera, pisala je naširoko o slici i videla je uživo u Nacionalnoj galeriji.

Ona za BBC Kulturu kaže: „Od tada je Dijana Modestini nastavila da radi na njoj. Ali kad sam je ja videla, nije mi se uklapala u sliku koju bi potpisao Leonardo".

Ipak, izložba je dala sve do sebe da potvrdi to neizvesno autorstvo.

Dve godine kasnije, u igru su ušli neki živopisni likovi.

Iv Buvije, švajcarski diler umetnina, kupio je sliku od njujorških dilera za 83 miliona dolara, navodno u ime svog klijenta, ruskog oligarha Dmitrija Ribolovleva, mada Buvije to poriče.

U roku od dva dana, prodao ju je Ribolovlevu za 127,5 miliona dolara.

U Izgubljenom Leonardu, Buvije uz osmeh kaže da su njegovi potezi uobičajeni poslovni koraci:

„Kupite po nižoj ceni, prodate po višoj." (Švajcarske vlasti su pokrenule istragu protiv njega zbog varanja Ribolovleva za nekoliko umetničkih dela, ali su ove godine zaključile slučaj ne podigavši optužnicu protiv njega.)

Ubrzo se slika našla na putu do Kristija.

Sama prodaja u Kristiju bila je visoko režirana predstava, počev od reklamnog videa u kom se ne vidi sama slika već samo reakcije posmatrača - većina su obični ljudi, ali jedan od njih je i Leonardo di Kaprio - koji gledaju u sliku sa obožavanjem kao da vide Hrista lično.

Kupac je bio anoniman, ali je Njujork tajms brzo otkrio da je kupovinu obavio u ime Bin Salmana, što je otkriće koje je sliku katapultiralo u geopolitički domen.

U to vreme, Bin Salaman je pokušavao da popravi imidž Saudijske Arabije popustivši neka ograničenja.

Većina posmatrača iz sveta umetnosti mislila je da će Salvator Mundi postati centralni deo kolekcije novog muzeja ili likovne galerije u regionu, ali ona od tada nije viđena u javnosti.

Bila je blizu da bude. Luvr je i te kako želeo da je uključi u svoju veličanstvenu izložbu koja je 2019. obeležavala Leonardovu 500. godišnjicu.

Bin Salman je lično posetio predsednika Emanuela Makrona u Parizu dok je pozajmica bila neizvesna.

Još u toku novinarske posete izložbi, na zidu je stajao prazan prostor rezervisan za Salvator Mundi, ali slika nikad nije stigla.

Njujork tajms je potvrdio glasine da Luvr nije želeo da popusti zahtevima Bin Salmana da njegova slika bude izložena u istoj prostoriji kao i Mona Liza, dajući joj time gotovo ravnopravan status.

makron
Bandar Algaloud/Getty Images
Francuski predsednik Emanuel Makron 2018. godine sa vlasnikom Leonarodove slike, prestolonaslednikom Muhamedom Bin Salmanom

„Luvr podržava vlada, ministarstvo kulture i, na kraju, Makron", kaže Kol za BBC Kulturu.

„I stoga učestvuje u politici vezanoj za kulturu.

Dakle, ako Saudijska Arabija odluči da će kultura biti način da se otvori, a Salvator Mundi ključni igrač u toj strategiji, a Luvr nudi da sliku izloži, onda su sve te stvari međusobno povezane."

Kol je prva pisala, u martu 2020. godine, o postojanju brošure na 46 strana koju je Luvr pripremio za štampanje, ali nikad nije objavio, u kojoj se tvrdi da je slika autentično Leonardovo delo.

Zato što Luvr ne može da komentariše dela u privatnom posedu koje nije izlagao, knjižica ne može da bude objavljena, i isprva, kaže Kol, muzej je negirao njeno postojanje.

Skandali i zavere

Film Spasitelj na prodaju Antoana Viktina najupečatljiviji je po eksplozivnim dodacima o tome šta se možda dešavalo iza kulisa Luvra.

Dokumentarac pokriva veći deo iste teritorije kao i Izgubljeni Leonardo, ali sa manje stila i previše arhivskih snimaka gradova.

Osetno je odsustvo Dijane Modestini ili neke druge upečatljive centralne ličnosti.

Ali zato ima dva anonimna izvora, čija su lica skrivena pred kamerom, identifikovana kao visoki francuski zvaničnici koji su imali uvida u Luvrove studije slike i francusko-saudijske pregovore.

Jedan od izvora kaže da je Luvr zaključio kako je Leonardo „naprosto samo doprineo slici", ali da je Bin Salman pristao na pozajmicu samo ako se Salvator Mundi označi kao autentično Leonardovo delo.

Izvor kaže da je on savetovao vladu da bi „izlaganje sike pod saudijskim uslovima praktično bilo pranje dela koje je koštalo 450 miliona dolara".

Luvr i Nacionalna galerija odbili su da daju komentar za oba filma.

Apsolutno sam siguran da će kroz šest meseca ili za godinu dana izniknuti neka nova informacija, bila istinita ili ne, koja će eksplodirati svuda - Andreas Dalsgard

Ova dva dokumentarca pojavila su se u trenutku kad filmovi, podkasti i sama pop kultura deluju fascinirani zločinima u svetu slikarstva, misterijama i falsifikatima.

Protekle godine su se dva dokumentarca, fascinantni Naterao sam te da pogledaš i dosadni Privučeni apstrakcijom, bavila slučajem galerije Knedler u Njujorku, koja je skoro dve decenije prodavala falsifikate koje su navodno naslikali velikani 20. veka, između ostalih Marka Rotkoa i Džeksona Poloka.

Svesno ili ne?

To je i dalje otvoreno pitanje.

Netfliksova serija Ovo je pljačka bavi se pljačkom remek-dela, između ostalih Rembrantova, iz muzeja Izabela Stjuart Gardner u Bostonu.

Serija je prepuna teorija zavere o nikad rešenoj pljački.

A Luis ima novi podkast od osam epizoda, Prepad na slike: Skandalozne priče iz sveta umetnosti, koji obećava priče o „najgorim zločinima, najvećim skandalima i mutnoj teritoriji između njih."

Teme variraju od Iniga Filbrika, krivično optuženog za varanje klijenata prodajom više od 100 odsto udela u umetničkim delima, do zlatnog egipatskog kovčega čija je krijumčarska prošlost izašla na videlo pošto je Kim Kardašijan fotografisana pored njega na gali Instituta kostima Muzeja Metropoliten.

Met je u međuvremenu vratio kovčeg u Egipat.

To što ove priče mogu da funkcionišu u podkastu, gde niko čak ni ne može da vidi slike koje se opisuju, pokazuje koliko privlačnost današnjih priča o zločinima iz sveta umetnosti leži u zavereništvu i misteriji, a ne u estetici.

Salvator Mundi
Zadig Productions
Scena iz Spasitelja na prodaju, drugog dokumentarca o Salvator Mundiju, koji je režirao francuski novinar Antoan Vitkin

Morali su da se poklope mnogi faktori da bi nastao ovaj raskošni trenutak za istinite zločine iz sveta umetnosti.

Toliko je mnogo informacija u javnoj sferi da svako može da živi u iluziji da je insajder.

Sve je više i više platformi za pričanje priča.

A Luis ističe da kako se tržište slikarstva proširilo, tako se i naš pogled na svet promenio.

Opšti stav prema zločinu u svetu slikarstva, kaže on, nekada je bio „ma to su samo milijarderi koji troše svoj novac, varajući jedni druge", ali danas postoji svest o tome da „ne, ne smete da pljačkate čitavu kulturnu baštinu neke zemlje."

Među svim ovim predivno izukrštanim istorijatima, ništa ne može da se meri sa Salvator Mundijem.

Ukoliko se ne pojave neki novi dokumenti (što je malo verovatno nakon toliko vekova) ili ne stigne neki novi naučni metod za potvrdu autentičnosti (takođe nezgodno, zato što je delo suviše oštećeno), misterija će možda ostati večna.

„Apsolutno sam siguran da će kroz šest meseci ili za godinu dana izniknuti neka nova informacija, bila istinita ili ne, koja će eksplodirati svuda u medijima", kaže Dalsgard.

„Dok god ova slika ostaje skrivena od sveta, njena budućnost i sudbina nepoznata, biće obavijena misterijom, a svet će biti spreman da dočeka bilo šta novo.

„Jer kad se sve sabere i oduzme, to je jedna veoma zabavna priča."


Možda će vas zanimati i ovaj video: Kad fotografi ožive dela Paje Jovanovića


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC