U Moskvi se „Ruski marš" održava još od 2005. godine i drugo vremena bio je najveći skup ruskih nacionalista koji se održava jednom godišnje.
Međutim, ove godine marš se sastojao uglavnom od desetak hapšenja.
BBC na ruskom objašnjava kako je protekla tradicionalna akcija ruskih nacionalista, i kako se od marša sa hiljadama pristalica akcija pretvorila u bežaniju po metrou.
Ove godine, baš kao i prošle, kancelarija gradonačelnika Moskve nije odobrila održavanje „Ruskog marša".
Dan uoči održavanja neusaglašene akcije, u Moskvi je zadržan i pritvoren na deset dana Nikita Zajcev, jedan od organizatora marša.
Po četovima nacionalista kružile su fotografije do glave ošišanog mladića u odelu kako maše iz policijskog vozila.
Organizatori su, a ove godine to je bio „Pokret nacionalista", čiji je lider Vladimir Basmanov (bivši „Pokret protiv ilegalne imigracije", proglašen za ekstremistički i zabranjen u Rusiji), osmislili plan, prema kojem su sve koji su išli na događaj podelili po „brigadama".
Rekli su im da će instrukcije kada se sastanu dobiti 4. novembra u 14 časova.
Moj sagovornik Vladimir, student iz podmoskovskog grada Ramenskoe, žali se da su mu sve ove instrukcije nerazumljive, on će jednostavno „obući imperijalku, doći na metro stanicu Teatraljnaja i čekati, dok panduri ne nagrnu."
„Imperijalka" je šal crno-žuto-belih boja, boja ruske imperije, koje često koriste kao svoju simboliku nacionalisti.
Vladimir priča da on ide i na druge nekoordinisane akcije, na primer, učestvovao je na skupovima podrške Alekseju Navaljnom, i, iako nije simpatizer njegove politike, saoseća sa njim:
„Dokrajčiće Lješu, kao što su dokrajčili Tesaka" (nacionalisti smatraju da su njihovog saborca Maksima Marcinkeviča mučili i ubili u zatvoru - prim.ur.)
Vladimir ima 20 godina.
Kad je u Moskvi održan prvi „Ruski marš" on je imao četiri godine.
On nedovoljno razume istoriju ovog pokreta i uglavom ga ona ne zanima, kaže da je glavno da „uopšte postoji neka vrsta pokreta".
„Ruski marš" se pojavio 2005. kao odgovor na akciju levih opozicionih snaga Antikap - marš Nacional-boljševičke partije (zabranjene u Rusiji), Avangarde Crvene omladine, anarhista i antiglobalista.
Prema sećanjima Jurija Gorskog, jednog od lidera Evroazijskog saveza mladih (ESM), oni su sedeli u „Savezu pravoslavnih Horugvonosaca" i razgovarali o tome da levica „maršira, i da treba i oni sami da urade nešto slično".
Evroazijskom savezu mladih se pridružio „Pokret protiv ilegalne migracije" (koji je proglašen za ekstremistički i zabranjen), koji je tada bio prilično popularan u Rusiji.
Marš je bio tempiran da se poklopi sa Danom narodnog jedinstva, u to vreme potpuno novim državnim praznikom u Ruskoj Federaciji.
Do dana održavanja marša, organizatori su se međusobno posvađali, ali su ipak prošetali Pokrovskim bulevarom.
Na mitingu je govorio nacionalista Jegor Holmogorov sa ikonom Kazanjske Bogorodice.
Holmogorov je rekao da ove godine neće ići na tu manifestaciju, jer je „Ruski marš" od 2014. prestao da bude vezan za goruće probleme ruske nacije, dobivši pretežno neonacističko lice".
On smatra da je „Ruski marš" iz 2005. godine „najviša tačka u istoriji tog događaja".
Prema rečima organizatora, na njemu je učestvovalo pet hiljada ljudi, a Centralna uprava unutrašnjih poslova je izbrojala dve hiljade.
2005 Русск. марш. Знаменитый кадр про него визжали "Холмогоров размахивает иконой"
— Egor Holmogorov (@holmogorov) October 19, 2014
(К евразийству отношения не имею) pic.twitter.com/reblohIea7
Svake godine „Ruski marš" se održavao na novim mestima, prisustvovali su mu i poslanici Državne dume Nikolaj Kurjanovič i Sergej Baburin (ovaj poslednji je čak svojevremeno bio i njegov organizator).
Protojerej Vsevolod Čaplin je kritikovao vlasti zbog neodlučnosti, a sadašnji šef Roskosmosa Dmitrij Rogozin je govorio „ne želim da živim u ulici Ahmada Kadirova".
Marš se 2009. godine preselio na jugoistok Moskve, u oblast Ljubljina.
Ivan Belecki, nacionalista i bivši aktivista partije PARNAS, kojeg krivično gone u Rusiji i koji je pobegao u Ukrajinu, poručio je 4. novembra 2021. „ne dozvolite da vas isprovociraju obećanim maršem po metrou" i da se pojavite na „uobičajenom mestu u Ljublinu" u 12 časova.
U 12 sati posle podne, u blizini broja 61, u Ulici Pererva, apsolutno je pusto.
Domar čisti lišće ispred prodavnice „Halal", unaokolo luta snimateljska ekipa sa kanala NTV i policijski auto se polako kreće.
Kraj živi sopstvenim životom: ljubitelji pasa šetaju parkom ljubimce, deca se zabavljaju na igralištu sa pogledom na policijski kombi i nekoliko policijskih automobila, dva prijatelja piju na klupi u parku.
Posle nekog vremena našla su se dvojica nacionalista koji su se odazvali pozivu Beleckog - i oni su sedeli na klupi i nervozno raspravljali da li da idu na drugi „metro marš", koji će početi u 14 sati.
Jedan od njih, koji se predstavio kao Sergej, kaže da je bio na svim „ruskim marševima", počevši od 2008. godine, pa i one na kojima je govorio Aleksej Navaljni.
A to se odigralo u Ljublinu, rodnom okrugu političara.
Političaru Alekseju Navaljnom često su zamerali što je učestvovao u „Ruskom maršu", poslednji put to su uradili iz partije „Jabuka", pozivajući da mu se ne dodeli evropska nagrada Saharov.
Sergej se sa nostalgijom priseća koncerta grupe „Kolovrat" (ekstremno desničarske nacionalističke rok grupe - prim. urednika) i okupljanja više hiljada pristalica.
Sada se, prema njegovim rečima, ne nada ničemu dobrom, a slogani koje nude organizatori nisu mu bliski.
Na Telegram aplikaciji, on pokazuje listu od desetak slogana, a među njima su - „Životi Rusa su važni!", „Glasine se zemljom šire! Izdajnici nacije u Kremlju sede!" i „Za Ruse je Majdan! A Putina u Magadan!".
Na kraju, on i prijatelj odlaze sa klupe i silaze u metro stanicu Bratislavskaja.
Sastajemo se sa nacionalistom Vladimirom u metro stanici Teatraljnaja, pošto je preduzeo nekoliko mera predostrožnosti, zahteva da fotografišemo i pošaljemo mu akreditaciju i tek posle toga dolazi do mene.
Šal „imperijalka" je sakriven ispod crnog kaputa, čizme su uredno uglačane, a crna maska skriva lice.
Vladimir nije naročito spreman da govori o njegovim stavovima, a kada i počne, oni se malo razlikuju od onih koji se čuju na skupovima opozicionih komunista ili skupovima pristalica Navaljnog:
Vladimir se zalaže za promenu vlasti, slobodu za političke zatvorenike, migrante, kako kaže, „naročito da se sada ne ističu, i dok god žive po pravilima, neka živa".
U međuvremenu, u prepisku jedne od nacionalističkih brigada na aplikaciji Telegram stiže uputstvo od deset tačaka.
Na njemu učesnici „Ruskog marša" moraju da stignu do stanice „Puškinskaja", da se odjave koordinatorima, dobiju sledeća uputstva, „ne upuštati se u razgovore sa policijom", „pretvarate se da čekate voz", „zabranjeno je izlaziti napolje na cigaretu".
Na metro stanici Puškinskaja ima mnogo ljudi iz štampe u žutim prslucima.
Vladimir pronalazi grupu mladih ljudi u kamuflažnoj odeći i pridružuje im se.
U međuvremenu, u prepisku aplikacije Telegram jedne od nacionalističkih brigada, stiže uputstvo od deset tačaka.
Na njemu učesnici „Ruskog marša" moraju da stignu do stanice „Puškinskaja", da se odjave koordinatorima, dobiju sledeća uputstva, „ne upuštajte se u razgovore sa policijom", „pretvarate se da čekate voz", „zabranjeno je izlaziti napolje na cigaru".
Isprva nema mnogo policajaca, a nekoliko njih, kao i novinari, čitaju, okupivši se oko telefona, prepiske, u kojima se odvija koordinacija.
Zatim pozivaju pojačanje i nekoliko desetina ljudi stiže na stanicu u ozbiljnijim uniformama; između ostalog, šlemovi vise na kajševima pancira i ne nose ih.
Kada se pojavi nekoliko desetina ovih koji čekaju instrukcije, policija počinje da proverava dokumenta, „izvlači" ljude jednog po jednog, i sprovodi ih gore „bukvalno pet minuta, standardna provera dokumenata".
Niko od njih se ne vraća nazad.
Događaje prati Aleksandar Verhovski, direktor informativno-analitičkog centra Sova, koji proučava pokret nacionalista u postsovjetskoj Rusiji.
„Ovaj marš je značajan uglavnom po tome što se nije održao", ističe on.
Oni su 2020. godine ipak izašli iz metro stanice Cvetni bulevar, i, iako su odmah privedeni, bilo je više ljudi.
Sada jednostavno nema šta da se priča.
Nekada je to bio mejnstrim događaj, ali s obzirom na to koliko su provokatori infiltrirali pokret, koliko je prožet sukobima i nesuglasicama, jednostavno nema šanse da se održi centralizovani događaj."
Policija nastavlja da odvodi redom one koji pristižu na metro stanicu.
Jedan od privedenih, koji izgleda jedva kao tinejdžer, traži da ga ne privode, suze su mu u očima, ubeđuje policiju da nema nikakve veze sa događajem.
Međutim, nosi jaknu brenda Thor Steinar, popularnog među nacionalistima, i duboke borbene čizme sa belim pertlama, način na koji se ultradesničari često oblače.
Poslednja, treća tačka, koja je označena putem aplikacije za koordinisanje, Telegram, je metro stanica Oktjabrskoe Polje.
Kako je bilo zamišljeno, trebalo je da nacionalisti dođu na tu tačku već u grupi, glasno govoreći celoj metro stanici Puškinskaja „Rusi da idu na stanicu Oktjabrskoje polje".
Ovu frazu izgovara samo jedna devojka sa pufnastom kapom sa mačjim ušima, ona takođe podiže desnu ruku, kako sugerišu koordinatori, ali se, primetivši pogled policajca, pretvara da maše drugarici.
Na mertro stanicu Oktjabrskoe polje predstavnici štampe i policija istovremeno stižu metroom, na ulici su već poređani policijski automobili i kombiji.
Svi su se pripremili, osim nacionalista.
Do treće, krajnje tačke skoro niko nije stigao.
Štampa i policija se slikaju, nekoliko ljudi staje u krug i slikaju cipele - organizatori su pozvali učesnike da naprave „zajednički selfi", ali posle kolektivne rasprave odlučuju da „ne privlače pažnju."
Koordinator jedne od grupa šalje saopštenje u kome piše da su „organizatori „Ruskog marša" testirali skup u metrou na više nivoa, koji po mnogo čemu opravdava sebe".
Na moje pitanje „Kako ocenjujete događaj?", koordinator odgovara „Režim je žestok. U takvim uslovima je veoma teško smisliti nešto uspešnije".
OVD-info (publikacija je priznata kao strani agent u Rusiji) prenosi da je kao rezultat „Ruskog marša" privedeno 25 ljudi, među kojima ima maloletnih, poput 13-godišnjeg dečaka.
Njima se bave pravnici ove organizacije.
Prema anketi „Levada centra" (koji je upisan u registar nevladinih organizacija koje obavljaju funkciju stranog agenta), dve trećine Rusa zna koji praznik se slavi 4. novembra.
A 71 odsto Rusa kažu da ne slave ni Dan narodnog jedinstva ni Dan Oktobarske revolucije.
Pogledajte video o Mihailu Kalašnjikovu, tvorcu poznate automatske puške
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar