Srbija i životna sredina: „Grejna sezona je okidač za povećanje nivoa zagađenosti vazduha"

Sa početkom grejne sezone dolaze dani u kojima vazduh ima miris i ukus. Šta sve udišemo zimi i kako to utiče na naše zdravlje?

Budite se ušuškani u toplom domu, ali umesto zimske idile, kroz prozor ugledate vazduh u nekoliko nijansi sive.

Opaža se čulima mirisa, ukusa i vida, a glavne sastojke isporučuje grejna sezone.

Dimnjaci neumorno ispuštaju otrovne materije i po pravilu podsete na za sada naizgled nerešiv problem na Balkanu - tokom novembra su Beograd, Skoplje, Zagreb i Sarajevo bili među najzagađenijima na svetu, često ustupajući to mesto manjim gradovima širom zemalja bivše Jugoslavije.

U Srbiji neki od njih su Valjevo, Šabac, Bor, Lazarevac, Niš, Užice, a na to ukazuju i izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine.

„Nedvosmisleno je utvrđeno da je grejna sezona okidač za povećanje nivoa zagađenosti vazduha", kaže Jasminka Jang, programska direktorka RES fondacije koja se bavi pitanjem energetike i klimatskih promena za BBC na srpskom.

Osim centralnog grejanja na koje je priključena petina domaćinstava u Srbiji, za zagrevanje se većinski koriste struja ili individualna ložišta - a u njima različiti energenti.

Srbija zauzima prvo mesto u Evropi i deveto na svetu po broju prevremenih smrti na 100.000 stanovnika nastalih usled zagađenja životne sredine, prvenstveno vazduha, ukazuju podaci Globalne alijanse za zagađenje vazduha.

Prethodno je istraživanje Svetske zdravstvene organizacije iz 2019. godine pokazalo da više od 6.600 ljudi godišnje prevremeno umre u Srbiji zbog posledica zagađenja vazduha.

Izloženost ovoj vrsti zagađenja povezana je sa velikim brojem akutnih i hroničnih poremećaja zdravstvenog stanja stanovnika, kaže doktorka Slavica Plavšić, specijalistkinja za plućne bolesti.

„Posledice se kreću od običnih iritacija kao što je kašalj, suzenje i svrab u očima, preko ozbiljnih bolesti, pa do smrtnih ishoda", navodi ona za BBC na srpskom.

Šta donose individualna ložišta?

Uživanje u toplom domu ima cenu, koja nije izražena samo u novcu, a načini na koje se grejemo su različiti, baš kao i vrste štetnih materija koje kroz dimnjake ispuštamo u vazduh.

Svi oni koji nemaju centralno grejanje, za dobijanje toplote koriste struju ili sopstvena ložišta koja mogu biti na električnu energiju, gas, drva ili ugalj.

Međutim, ljudi „lože šta stignu", kaže Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu.

„Kupuje se ugalj na stovarištima, a imate razne - uvezene iz Bosne, Rusije, ima domaće sušene Kolubare i domaćeg Kovina.

„To su ligniti, ali ne tako loši", navodi.

Dodaje da je lignit u Srbiji jedan od vrste ugljeva koji je relativno niskog kvaliteta, a ima ga u ogromnim količinama.

„Pričamo o milijardama tona.

„Nažalost, ima i sirovog lignita i drveta", kaže.

Lignit nije zgodan za sagorevanje u malim ložištima, pa se koristi samo za termoelektrane koje imaju specijalne peći za taj tip uglja.

„On nije kvalitetan zato što ima više od 50 odsto vlage i pepela, kao i neki udeo sumpora, maksimalno jedan odsto.

„To je zapravo mnogo kada sumpor svedete na toplotnu moć", navodi on.

Drugim rečima, nije prerađen za upotrebu u domaćinstvima, ali legalno se nalazi na stovarištima uglja.

„Ljudi to vide, znaju, ali to je jeftinije.

„S druge strane, ne možete da kontrolišete domaćinstva na način na koji kontrolišete komercijalna i industrijska postrojenja", kaže.

Dodaje da nema mogućnosti da dođe inspekcija i zabrani nešto, pogotovo to što je u legalnoj prodaji.

„Možete samo da radite na edukaciji stanovništva ili da zabranite prodaju takvog uglja", navodi.


Ugalj - najveći zagađivač

Coal worker with handful Of coal - stock photo
Getty Images
Ugalj je kriv za oko 40 odsto emisije ugljen-dioksida godišnje na svetskom nivou

Ugalj je najgore fosilno gorivo, navodi Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

„Svi ugljovodonici pri sagorevanju, ukoliko je ono potpuno, prelaze u ugljen-dioksid i vodenu paru.

„Pošto ugalj pored organske materije sadrži i nečistoće kao što su sumpor i toksični elementi, i to se oslobađa u vazduhu u vidu sumpor-dioksida ili čestica arsena, nikla, kalijuma, olova, radioaktivnih elemenata i svega što ugalj u sebi ima", objašnjava.

Kako je ugalj najveći pojedinačni uzrok klimatskih promena, nedavno je postignut prvi klimatski sporazum na međudržavnom samitu COP26 u Glazgovu.

Njime se planira smanjenje korišćenja uglja, a države potpisnice se obavezuju na hitno smanjenje emisije štetnih gasova i veća izdvajanja za zemlje u razvoju kako bi im se pomoglo da se prilagode uticajima klime.

Ovaj energent čini oko 40 odsto emisije ugljen-dioksida godišnje, a „postepeno ukidanje" uglja, kako se navodi u sporazumu, pomoglo bi da se rast temperature na svetskom nivou održi ispod 1,5 stepeni.


Kako se što bolje ugrejati uz pomoć peći?

Woman putting log in stove
Getty Images

U zemljama regiona ima više miliona domaćinstava koja se greju uređajima koji su tehnološki zastareli.

Jovović objašnjava da individualne peći koje se koriste u Srbiji nisu loše, ali da su predviđene za tačno određeni tip goriva.

„Veliki broj peći iz 1990-tih je napravljeno da se u njima lože kvalitetnija goriva, odnosno bolji ugljevi, a ljudi unutra lože šta stignu.

„Što je gorivo lošije, ono ne sagori u ložištu kako treba, nego zagoreva duž dimnjaka i čunka, a puno toga nesagorelog izbaci u atmosferu", navodi profesor Jovović.

Dodaje da se na taj način dobija mnogo ugljen-monoksida, čađi i čestica koje peć izbacuje napolje.

„Osim što je energetski neefikasno, ljudi se ne ugreju kako treba", kaže.

Smatra da je i drvo koje se koristi raznovrsno.

„Neko kupuje bolje i malo ga prosuši, a ako ima određeni kotao za drvo dobija pristojno sagorevanje.

„Ali dosta ljudi loži sirovo drvo koje nabavljaju tako što odu u šumu i poseku ga", objašnjava.

Kaže da bi bilo najbolje da svi pređu na pelet, pošto je on bolji nego mazut, otpad ili ugalj.

„Ipak, to ima drugu stranu medalje - seče se ogromna količina šume", navodi.

A woman collects some firewood
Getty Images

Takođe, paljivanjem peleta, jalovine i sirovog lignita stvaraju se azotni oksidi.

Oni se često koriste u proizvodnji azotne kiseline, lakova, boja, raketnog goriva i eksploziva.

Nastaju pri svakom sagorevanju, zato što u vazduhu dolazi do međusobne reakcije azota i kiseonika na visokim temperaturama.

„Do njegove emisije dolazi bilo da su u pitanju saobraćaj, kućna ložišta ili ložišta industrija i energetskih postrojenja.

„Energent sam može da bude besprekorno čist, ali će se prilikom sagorevanja stvoriti azotovi oksidi koji su svakako štetni". dodaje Jovović.

Oni se brzo razlažu u atmosferi i reaguju sa drugim supstancama koje se obično nalaze u vazduhu, što može da dovede do stvaranja ozona ili smoga, kao i azotne kiseline koja je glavni sastojak kiselih kiša.

Izlaganje azotovim oksidima dovodi do iritacije disajnih puteva i pluća.

U ukupnim emisijama azotnih oksida sektor proizvodnje električne i toplotne energije imao je najveći udeo - od 54 odsto.

Toplane snage manje od 50 megavata (postrojenja koja se uglavnom koriste u javnom sektoru za zagrevanje individualnih objekata) i individualna ložišta učestvovala su sa pet odsto.

Ostatak čine industrija, saobraćaj, poljoprivreda i drugi izvori, pokazuje izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine (AZŽS).

Monitoring sistemi Agencije za zaštitu životne sredine i Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja obuhvataju nekoliko parametara produkata sagorevanja, tipa azotove okside, sumpor-dioksid, PM 10 i/ili PM 2.5 frakcije čestica - a šta čestice u sebi sadrže, to niko ne zna", kaže Đorđević.

Takođe, spaljivanjem peleta, jalovine i sirovog lignita prvenstveno dolazi do čestičnog zagađenja i oslobađanja raznih drugih toksičnih supstanci sadržanih u njima, dodaje.

Više od polovine (51 odsto) suspendovanih čestica PM 10 i 67 odsto čestica PM 2.5 potiče iz toplana snage manje od 50 megavata i individualnih ložišta.

„One su 2020. godine, kao i prethodnih godina, bile dominantna zagađujuća materija na području Republike Srbije.

„Suspendovane čestice su zagađujuće materije koje su najrasprostranjeniji i najčešći uzrok prekomernom zagađenju vazduha u Srbiji", navodi se u izveštaju AZŽS.

Sastoje se od dima, čađi, prašine, soli, kiselina i metala.

Broj pored skraćenice PM predstavlja veličinu čestice u mikrometrima.

Koliko su štetne PM čestice
BBC
Koliko su štetne PM čestice

„Sezonske razlike srednjih vrednosti koncentracija PM 10, pri čemu su veće njihove vrednosti u hladnoj nego u toploj sezoni, postojale su gotovo na svim mernim stanicama", piše u izveštaju.

Tako je u Beogradu, Nišu, Smederevu, Pančevu, Užicu, Kosjeriću, Valjevu, Kraljevu, Novom Pazaru, Kragujevcu, Zaječaru i Zrenjaninu došlo do prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM 10 ili PM 2.5.

Dodaje se da je u brojnim istraživanjima pokazana veza između srednje godišnje vrednosti ovih čestica i zdravstvenih efekata na stanovništvo.

U organizam se unose udisanjem i preko kože.


'Gasna komora'

Osim toga, Đorđević navodi da individualna ložišta predstavljaju takozvane niske izvore emisija.

„Dimnjaci iz ložišta, odnosno kuća, na maloj visini, u kombinaciji sa čestim temperaturnim inverzijama atmosfere (kada je u višim predelima toplije nego u nižim) doprinose da se emitovani otrovni gasovi gomilaju u prizemni sloj atmosfere", navodi.

Naročito ako su dani bez vetra.

„Gornji sloj atmosfere deluje kao poklopac na loncu sabijajući zagađenje u prizemni sloj, zbog čega ono ne može da se penje u više slojeve čime bi se njegova koncentracija smanjila, umesto toga ona se sve više povećava.

„Mi se u takvim uslovima praktično nađemo u gasnoj komori", kaže.


Šta donosi centralno grejanje?

Hand turning radiator thermostat
Getty Images
Centralno grejanje krenulo je da se razvija u drugoj polovini 20. veka

Sistem centralnog grejanja postoji u 67 jedinica lokalne samouprave, odnosno u 58 gradova u Srbiji.

Proteže se dužinom 2.800 kilometara sa ukupno 23.042 podstanica, a više od 20 odsto domaćinstava je priključeno, pokazuju podaci iz Nacrta Prostornog plana Republike Srbije od 2021. do 2035. godine Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu.

U brojkama za 2020. godinu, to znači da su radijatori u skoro 1.900.000 stanova bili topli s početkom grejne sezone 15. oktobra, a u njoj će uživati do 15. aprila.

Čini nam se da je daljinsko grejanje jako zastupljeno, ali nije baš tako sjajna situacija, kaže Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu.

„Više ljudi ga nema, nego što ga ima", navodi on za BBC na srpskom.

Dodaje da se za proizvodnju toplotne energije u toplanama koristi prirodni gas (80 odsto), ugalj (7,8 odsto), naftni derivati (11,7) odsto i biomasa (jedan odsto).

Drugim rečima, centralno grejanje nastaje sagorevanjem prirodnog gasa, mazuta i uglja.

Tako se, na primer, za grejanje Lazarevca, Obrenovca, Kostolca i Požarevca koriste termoelektrane Kolubara, Kostolac i Nikola Tesla A, a „Panonske termoelektrane-toplane" opslužuju gradske toplane u Novom Sadu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici.

Osim toplana u Kragujevcu i Boru, retko koja radi na ugalj, kaže Jovović.

„Beogradske toplane uglavnom koriste prirodni gas, retko tečna goriva i mazute.

„Valjevo je, na primer, nedavno prešlo na utečnjeni gas, takozvani TNG, što je isto kao da lože prirodni gas", navodi.

Đorđević objašnjava da je prirodni gas najčistije fosilno gorivo.

„Iako sagorevanje bilo čega u nekoj meri oslobađa štetne materije, najmanje ih proizilazi iz sagorevanja prirodnog gasa", kaže ona.

Nafta takođe sadrži određeni udeo toksičnih elemenata, dodaje, te je podjednako pogubna po kvalitet vazduha.

Tako je proizvodnja električne i toplotne energije sa 90 odsto dominantan izvor emisija oksida sumpora u 2019. godini, prema najnovijim podacima AZŽS.

Prekomerno zagađenje ovim elementom u vazduhu zabeleženo je u Boru tokom 2020. godine, a primetno je od kada je kineska kompanija Ziđin preuzela nekadašnji Rudarsko-topioničarski basen Bor decembra 2018. godine.

„Borski rudnici rade skoro deset puta više od kako Ziđin posluje.

„Ne vode računa o životnoj sredini i emisijama u vazduhu", kaže Đorđević.

Bor u jutarnjem dimu
BBC/Stefan Veselinović
Rudarski grad Bor na istoku Srbije često se budi u oblaku dima

Razvijanje centralnog grejanja u Srbiji

Sistemi daljinskog grejanja u Srbiji počeli su intenzivnije da se razvijaju u drugoj polovini 20. veka.

„U početku su se kao primarni energent koristili ugalj i mazut, a kasnije od 1963. prirodni gas", navodi se u Izveštaju o radu sistema daljinskog grejanja u Republici Srbiji u 2020. godini koji je izradilo udruženje Toplane Srbije.

Usledila je gasifikacija velikog dela Vojvodine 1990-tih godina.

Jovović kaže da se taj potez proširio na ostatak Srbije dvehiljaditih.

„Tada je veliki broj toplana prešao na gas, kao i privatne zgrade", navodi.


Kako zagađen vazduh utiče na zdravlje?

Izloženost aerozagađenju je povezana sa velikim brojem akutnih i hroničnih poremećaja zdravstvenog stanja stanovnika, kaže doktorka Slavica Plavšić, specijalistkinja za plućne bolesti.

Navodi da se posledice kreću od običnih iritacija kao što je kašalj, suzenje i svrab u očima, preko ozbiljnih bolesti, pa do smrtnih ishoda.

„Najsitnije čestice koje se udišu iz zagađenog vazduha dolaze do respiratornih bronhiola i alveola, te oštećuju strukturu epitela i funkciju u tim delovima pluća", navodi ona za BBC na srpskom.

Štetne čestice dospevaju u krvotok, dodaje.

„Tu se talože i oštećuju krvne sudove stvarajući mikrotrombove.

„Oni kasnije završavaju u srcu, tj. arterijama i krvnim sudovima koji hrane vitalne organe kao što su srce i mozak", objašnjava.


Kako zagađenje vazduha utiče na zdravlje:


Plavšić navodi da je aerozagađenje kao štetan uticaj na respiratorne i kardiovaskularne organe najevidentniji i najbolje dokumentovan.

„Taj štetan uticaj ide od najlakših respiratornih simptoma, preko češćih infekcija gornjeg i donjeg respiratornog trakta, zatim hiperreaktivnosti disajnih puteva, alergijskih reakcija, upale pluća virusnog ili bakterijskog porekla.

„Akutne respiratorne infekcije izazvane virusima i bakterijama se češće javljaju u jesenjim i zimskim mesecima", navodi.

Vremenom nastaju trajne promene strukture pluća čija je funkcija smanjena, dodaje.

„Teže posledice štetnog uticaja aerozagađenja su nastanak i pogoršanje bronhijalne astme kod dece i odraslih, hronična opstruktivna bolest pluća (karakteriše se smanjenjem protoka vazduha u disajnim putevima), plućna fibroza, ali i značajno povećan rizik od pojave karcinoma usne duplje, laringsa, kože i pluća.

„Zagađenost vazduha je posle pušenja najčešći uzrok pojave karcinoma pluća", objašnjava Plavšić.

U danima velike zagađenosti vazduha, navodi, učestaliji su srčani i moždani udari, zatim druge kardiovaskularne bolesti kao i razna oštećenja centralnog nervnog sistema.

„Otrovne supstance dospevaju do mozga, oštećuju nervne ćelije i izazivaju različita neurološka oboljenja, među kojima i preranu demenciju i Alchajmerovu bolest", navodi.

Od metaboličkih bolesti, kao posledica najčešći je dijabetes, dodaje.

Najosetljivije grupe su deca, trudnice, hronični bolesnici i starije osobe.

Plavšić kaže da se pri velikoj zagađenosti lekarima među prvima javljaju pacijenti sa znacima bronhitisa, pogoršanjem hronične opstruktivne bolesti pluća i bronhijalne astme.

„Ali većina ljudi ne umre zbog problema sa plućima, nego zbog srčanog ili moždanog udara kao direktne posledice oštećenja krvnih sudova i posledičnih tromboza", navodi.

Upravo zbog toga, dodaje, veoma je teško dokazati da je aerozagađenje uzrok smrti.

Tek je nedavno, 2020. godine, u Velikoj Britaniji prvi put zagađenje vazduha navedeno kao jedan od uzroka smrti, kod devetogodišnje devojčice koja je umrla nakon napada astme.

Presuđeno je da je aerozagađenje doprinelo njenoj smrti 2013. godine, a istraga je pokazala da je bila izložena „prekomernom" nivou zagađenja.

Utvrđeno je da je nivo azot-dioksida u blizini njene kuće prevazilazio ograničenja koja su izdala Evropska unija i Svetska zdravstvena organizacija.

Spaljivanje otpada - nova opasnost

Fotografije gradova u smogu iznova izazivaju pažnju na društvenim mrežama - dele se, komentarišu i podstiču zabrinutost.

Zabrinuta je i Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju zbog toga šta sve završava u pećima širom Srbije, što je delom odgovorno za ovakve fotografije.

Kaže da je otpadni materijal (guma, plastika, razni komunalni otpad ili ulja koja su toksična pogotovo kad sagorevaju) kao energent ušao u naša domaćinstva i zamenio prirodni gas i čistiju energiju.

„Veliki broj njih koji se greju na fosilna goriva, na drva, imaju ložišta u svojim kućama - a sada ih koriste za spaljivanje otpadnih materijala", kaže.

Jovović dodaje da se za ogrev koriste i „kablovi, sve što je otpad u kući u toku dana - plastika, papir i slično".

„To je primetno pogotovo na selima i obodima gradova", kaže.

Kod spaljivanja otpada dolazi do emisije velike količine raznih hemijskih vrsta.

One su uglavnom toksične, kancerogene, teratogene (može dovesti do oštećenja ploda u trudnoći kod ljudi i životinja) i mutagene (može dovesti do promena na genima), navodi Đorđević.

„Spaljivanje može biti uzrok nadgradnje još toksičnijih jedinjenja, a naš monitoring sistem jednostavno nije u stanju da isprati šta se sve u atmosferi može naći", objašnjava.

Trebalo bi imati na umu da i guma i plastika sadrže mnoge aditive, dodaje.

„To su supstance koje se dodaju za poboljšanje njihovih mehaničkih svojstava, a koje su često same po sebi otrovne.

„Aditivi se pri sagorevanju oslobađaju, a kada to sve zajedno uđe u atmosferu, u međusobnim reakcijama pri dejstvu sunčeve svetlosti ili vlage, mogu da se grade još toksičnija jedinjenja i čestice", navodi.

Tada smo, kaže Đorđević, svi „u velikom problemu".

Možemo li se zaštititi?

Hirurške maske koje nam pružaju zaštitu od virusa korona, takođe mogu da spreče udisanje krupnijih čestica.

Međutim, doktorka Plavšić kaže da udisanje toksičnih gasova mogu da ublaže samo nano maske.

„One su znatno skuplje od hirurških i često ih nema u apotekama.

„Prijatne su za nošenje jer su napravljene od tkanine i imaju filtere, a pacijenti sa plućnim bolestima otežano dišu sa maskama od poliestera", navodi Plavšić.

Preporučuje da osetljive grupe, deca, trudnice i starije osobe ne izlaze napolje kada je velika zagađenost, jer je vazduh u zatvorenom prostoru često čistiji.

„Takođe bi trebalo da izbegavaju jako prometne i zagađene ulice i delove grada.

„Svakako je nemoguće zaštiti se u potpunosti, jer se upijanje štetnih materija vrši i preko kože", kaže.


Da li maska zaista štiti od zagađenja?


Jedina opcija jeste da se prate indeksi kvaliteta vazduha - preko sajta Agencije za zaštitu životne sredine, stranica poput World Air Quality Index, kao i aplikacija Air Visual i Air Care.

Njihova svrha jeste da nas informišu kako vazduh tog dana utiče na nas i naše zdravlje, kao i šta u određenim uslovima treba da radimo ili ne, navodi Jasminka Jang iz RES fondacije.

„Kada je vazduh u zelenoj zoni, odličnog kvaliteta, nemamo ograničenja.

„Ali kako se pomera u žutu, narandžastu, crvenu pa čak i ljubičastu zonu, to podrazumeva smanjenje aktivnosti napolju", kaže.

Najgori, ljubičasti nivo znači da se ne preporučuje izlazak nikome - ni zdravima ni bolesnima, dodaje.

„Na ovaj način mi kao pojedinci možemo da odlučimo šta nam je najbolje raditi u tom momentu - ovo je za sada možda jedina mere prevencije", objašnjava Jang.

Možemo li da smanjimo zagađenje tokom grejne sezone?

Kod individualnih ložišta postoje dva pitanja - šta se loži i na koji način.

U Srbiji, ali i celom regionu Zapadnog Balkana, ima više miliona domaćinstava koja se greju uređajima koji su tehnološki zastareli, kaže Jang.

To znači da ne pružaju zaštitu od ispuštanja štetnih materija unutar prostora u kom se greje, kao i kroz dimnjak, ukoliko se ne koriste adekvatni energenti.

„U pitanju su obični uređaji koje koristimo u domaćinstvima, a koji kuvaju i greju u istom momentu, takozvani šporeti.

„Oni ne podležu strogim standardima zaštite životne sredine i ekološkog dizajna koji su odavno viđeni u zemljama EU, Americi ili Australiji", kaže Jang.

U zemljama poput Velike Britanije, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država dostupne su pozajmice kojima se podstiče nabavka savremenih ekoloških uređaja za grejanje, dok će se u Evropskoj uniji nakon 2022. godine prodavati samo ekološke peći i kamini.

Međutim, Jang ističe da se u Srbiji još ni ne razmatra uvođenje oštrijih standarda za uređaje pomoću kojih se grejemo.

„U nekim drugim tipovima individualnih ložišta još uvek preovlađuje grejanje na ugalj ili lignit veoma niskog kvaliteta.

„Kad na to još dodamo loše uređaje koji su tehnološki zastareli, mi dobijamo ovakav jedan vazduh sa kojim se suočavamo svake grejne sezone", navodi.

Dodaje da je rešenje u razvoju tehnologije, inovacijama, strožim standardima zaštite životne sredine i vazduha.

„Na taj način ne bismo ispuštali toliko zagađujućih materija i uticali bismo na poboljšanje kvaliteta vazduha", navodi.

Još jedan od krivaca za loš kvalitet vazduha tokom grejne sezone jesu i klimatske promene.

„Vremenski uslovi koji se kao posledica klimatskih promena očekuju u jesenjem i zimskom periodu su ti da je vazduh miran.

„On je na neki način zaustavljen ili se nalazi na najnižem sloju gde mi živimo i radimo, zbog čega ne dolazi do svežeg vazduha", objašnjava.

Iako je teže uticati na klimatske promene, Jang kaže da građani sami mogu da donose odluke prilikom odabira uređaja i goriva za grejanje.

Jovović svima koji koriste individualna ložišta preporučuje da koriste što bolji ugalj ili drvo.

„Rešenje je da vremenom pređemo na struju - da imamo automobile, železnice, grejanje, a da ta struja bude dobijena iz obnovljivih izvora.

„Trenutno je prelazni period koji će trajati barem 20 godina, a do tada bi najbolje bilo da sve toplane rade na prirodni gas", kaže.


Kako da utičete na smanjenje zagađenja vazduha:


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC