Severna i Južna Koreja, Amerika i Kina su se u principu saglasile da zvanično proglase kraj Korejskog rata, koji je okončan primirjem pre skoro 70 godina, rekao je predsednik Južne Koreje Mun Džein.
Međutim, kako je dodao, pregovori u vezi sa zahtevima Severne Koreje tek predstoje.
Korejski rat, koji je trajao od 1950. do 1953. godine, podelio je Korejsko poluostrvo na dva dela.
Severna Koreja i Južna Koreja su od tada u zvanično ratu i odnosi su napeti.
Severnu Koreju podržava Kina, a Južnu Sjedinjene Američke Države.
Uskoro ističe mandat južnokorejskog predsednika, koji se zalaže za zvanično proglašenje primirja, što je obeležilo njegov celi mandat.
Međutim, mnogi smatraju da je potpisivanje mirovne deklaracije veoma teško ostvarivo.
Mun, koji je trenutno u poseti Australiji, govorio je na zajedničkoj konferenciji za novinare u Kanberi zajedno sa australijskim premijerom Skotom Morisonom.
U septembru Kim Džo-Jong, uticajna sestra severnokorejskog vođe Kima Džong-Una, nagovestila je da bi njena zemlja mogla da se otvori za pregovore, ali samo pod uslovom da Amerika odustane od onoga što je nazvala „neprijateljskom politikom".
Severna Koreja se protivi prisustvu američkih trupa u Južnoj Koreji - zajedničkim vojnim vežbama Amerike i Južne Koreje koje se održavaju svake godine, kao i sankcijama koje su Amerikanci inicirali zbog severnokorejskog programa naoružanja.
Amerika je više puta ponavljala da Severna Koreja mora da odustane od nuklearnog oružja da bi sankcije bile ukinute.
Mun je u ponedeljak rekao da je Severna Koreja i dalje postavlja ovaj zahtev kao preduslov za razgovore.
„Zbog toga nismo u mogućnosti da sednemo za pregovarački sto, ali nadamo se da se to uskoro dogoditi", naveo je.
Predsednik Južne Koreje je prethodno istakao da bi zvanična deklaracija o okončanju rata ohrabrila Severnu Koreju da odustane od nuklearnog oružja.
Analiza
Lora Biker, dopisnica iz Seula
Predsedniku Južne Koreje Munu ističe vreme.
U martu odlazi sa funkcije, nakon što se pet godina iskreno zalagao da Korejskom poluostrvu donese trajni mir.
Međutim, Severna Koreja je izolovanija nego ikada.
Čini se da su dani pregovora i razmene obećanja Pjongjanga i Seula završeni, barem za sada.
Mirovni sporazum je poslednja nada Muna Džeina, koji se našao pred velikim izazovima.
Amerika ne deluje oduševljena idejom o potpisivanju mirovne deklaracije, iako se čini se da je Bajdenova administracija otvorena za razgovor i, naravno, niko ne želi večni rat na Korejskom poluostrvu.
Ipak, neki veruju da bi postizanjem sporazuma u ovom trenutku Kim Džong-Un bio nagrađen, bez da je išta dao zauzvrat.
Zagovornici sporazuma kažu da bi mirovna deklaracija bila diplomatski gest - polazna tačka za davanje bezbednosnih garancija Severnoj Koreji.
Protivnici deklaracije kažu da bi Pjongjang to mogao da iskoristi da zahteva povlačenje 28.500 američkih vojnika iz Južne Koreje i stavljanje tačke na zajedničke vojne vežbe SAD i Južne Koreje.
Severnokorejski državni mediji su ideju o postizanju sporazuma opisali kao „preuranjenu".
Mun ima veliki problem - Južna Koreja nije potpisala primirje i on neće ući u udžbenike iz istorije.
Mun može da nastavi da pokušava da organizuje pregovore, ali privoleti sve strane da se slože oko detalja bio bi diplomatski ekvivalent uspona na Everest.
Na konferenciji za medije u oktobru, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da Amerika „možda donekle drugačiju ideju o tome koji uslovi treba da budu ispunjeni i kakav treba da bude redosled koraka" u postizanju sporazuma o mirovnoj deklaraciji,
U međuvremenu, južnokorejska novinska agencija Jonhap je prošle nedelje, pozivajući se na diplomatske izvore, prenela vest da je visokopozicionirani kineski diplomata Jang Džajči obećao da će Kina podržati južnokorejske kolege u njihovom „zalaganju za proglašenje kraja rata".
Rat je počeo u junu 1950. godine, kada je 75.000 vojnika sa komunističkog Severa upalo preko 38. paralele, granice između Severne i Južne Koreje.
Američke trupe koje su podržavale Jug pridružile su se ratu u narednim mesecima, a Severnokorejci, koji su imali podršku Kine i SSSR-a, potisnuti su nazad.
Usledio je period zastoja tokom kojeg su ljudi i dalje ginuli, a primirje SAD i Severne Koreje potpisano je u julu 1953.
U sukobu je živote izgubilo pet miliona vojnika i civila.
Pogledajte video: Severna Koreja predstavila novo oružje
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Miloš iz Zemuna
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar