Evropska unija predlaže novi paket sankcija Rusiji usmerenih na rusku privredu, vojsku i propagandu, kao dodatnu kaznu za rat u Ukrajini koji traje više od 70 dana.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da je ruski predsednik Vladimir Putin želeo da zbriše Ukrajinu sa mape, ali da u tome neće uspeti i da je njegova sopstvena zemlja ta koja tone.
Glavni deo novog paketa sankcija odnosi se na fazni embargo na uvoz ruske nafte, odnosno zabrane uvoza do kraja godine u zemlje članice EU, mada se očekuje da iz toga budu izuzete Mađarska i Slovačke koje najviše zavise od ovog energenta iz Rusije.
„Potrudićemo se da postepeno obustavimo uvoz ruske nafte na način koji nam omogućava da obezbedimo alternativne puteve snabdevanja i da istovremeno budemo veoma oprezni kako bismo minimilizovali uticaj na globalno tržište", rekla je šefica Evropske komisije.
Iz Moskve je odmah stigao odgovor.
Evropa će nastaviti da kupuje rusku naftu preko trećih zemalja, kaže zamenik ruskog šefa Komiteta za međunarodne poslove Vladimir Džabarov, prenose Ria novosti.
Plan, za koji je potrebno odobrenje svih 27 država članica, podrazumeva i sankcije pojedincima, među kojima je i visoki vojni oficiri osumnjičeni za ratne zločine u mestima oko Kijeva, kao i za „nehumanu oposadu" lučkog grada Marijupolja na jugoistoku Ukrajine, koji je gotovo potpuno razoren.
Šta je sve u novom paketu sankcija EU?
Fon der Lajen je rekla da će uvoz sirove nafte iz Rusije biti obustavljen u narednih šest meseci, a prerađenih proizvoda do kraja 2022.
Iako Fon der Lajen nije spomenula bilo kakve izuzeće, očekuje se da će dve zemlje koje se najviše zavise od ruske nafte, Slovačka i Mađarska, dobiti duži rok da pronađu alternativne izvore snabdevanja.
Mađarska se izričito protivi embargu na ruska goriva.
U pokušaju da ubedi neke zemlje da ne stave veto na planove, Brisel je predložio duži period za sprovođenje embarga za Mađarsku i Slovačku, prenosi Rojters reči neimenovanog izvora iz EU.
Citirajući isti izvor, agencija Rojters je objavila da će Mađarska i Slovačka moći da nastave da kupuju rusku sirovu naftu do kraja 2023. godine prema postojećim ugovorima.
„Na taj način povećavamo pritisak na Rusiju, dok u isto vreme minimalizujemo kolateralnu štetu za nas i naše partnere širom sveta.
„Moramo da obezbedimo da naša privreda ostane jaka", rekla je predsednica Evropske komisije.
Među 27 članica EU ne postoji konsenzus o ukidanju upotrebe ruskog prirodnog gasa - energenta koji još nije na meti sankcija EU.
Nemačka je vrlo zavisna od ruskog gasa.
Osim embarga na naftu, EU je predložila i sankcije za Kreditnu banku Moskve i Poljoprivrednu banku, rekla su dva izvora za Rojters.
Ranije je i Ursula fon der Lajen najavila da će sankcije pogoditi Sberbanku.
Predlog podrazumeva isključivanje iz SVIFT bankarskog sistema, ali ne i zamrzavanje imovine i potpunu zabranu transakcija.
SVIFT je međunarodni platni sistem koji omogućava nesmetan i brz transfer novca.
Evropska unija će, u okviru šestog paketa sankcija, zabraniti i tri ruska državna medija, koje je Ursula fon der Lajen nazvala „glasnicima Putinovih laži i agresivne propagande".
Predlog je da ti mediji budu odsečeni u EU na kablovskoj, satelitskoj i internet vezi.
„Ne treba im više davati prostor za širenje laži", rekla je Ursula fon der Lajen.
Prema rečima predsednice Evropske komisije, proširena je „crna lista" pojedinaca pod sankcijama.
Na meti su i visoki vojni oficiri ruske vojske osumnjičeni za zločine u mestima nadomak Kijeva i lučkom gradu Marijupolju.
„Šaljemo važan signal svim zločincima iz Kremlja: Znamo ko ste i i odgovaraćete", poručila je Fon der Lajen.
Zapad je do sada već uveo niz sankcija Rusiji bez presedana, koje se odnose kako na privredu, tako i na pojedince i njihovu imovinu.
Nekim ruskim bogatašima već je zaplanjena imovina i novac na Zapadu.
Pod sankcijama su i Vladimir Putin i njegove ćerke, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i niz ruskih visokih zvaničnika i političara.
Fon der Lajen je iznela i detalje paketa pomoći i obnove Ukrajine.
„Želimo da Ukrajina pobedi u ovom ratu", rekla je.
Iznoseći procenu da će ukrajinska privreda pasti za 35 do 50 odsto u 2022, Fon der Lajen je rekla da će Ukrajini biti neophodno pet milijardi evra mesečno samo da bi nastavila proizvodnju.
„Moramo da damo naš udeo i da joj pomognemo", rekla je Fon der Lajen poslanicima Evropskog parlamenta.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
patriota
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar