Finska, NATO i Rusija: Finska će „bez odlaganja" podneti zahtev za članstvo u NATO-u

Finski predsednik i premijerka pozvali su donosioce odluka da podrže zahtev za članstvo u NATO „,bez odlaganja".

Sauli Niniste i Sana Marin naveli su u zajedničkom saopštenju da očekuju konačnu odluku u narednih nekoliko dana.

Ovaj potez dolazi usred porasta javne podrške članstvu u NATO-u posle ruske invazije na Ukrajinu.

Finska deli granicu od 1,300 kilometara sa Rusijom.

• Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
• Može li se biti van vojnih saveza u 21. veku
• Šta je ratni zločin

Do sada se držala van NATO-a kako bi izbegla optužbe istočnog suseda.

Finska će konačnu odluku zvanično objaviti u nedelju, 15. maja pošto je razmotre parlament i druge visoke političke ličnosti.

Švedska je najavila sličnu odluku istog dana.

Rusija je zapretila određenim merama ukoliko vlade dve zemlje odbace dugu zajedničku politiku vojne neutralnosti, ali nije bilo reči o detaljima.

„Sve zavisi od toga kako će izgledati proces proširenja i koliko blizu će vojna infrastruktura biti postavljena blizu naših granica", rekao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg kazao je da očekuje da će se proces učlanjenja Švedske i Finske desiti „prilično brzo".

Predsednik Ninisto i premijerka Marin rekli saopštili su da su želeli da daju finskoj javnosti prostora za razgovor o tom pitanju, ali da se približava vreme za odluku.

„Članstvo u NATO-u bi ojačalo bezbednost Finske", navodi se u saopštenju.

„Kao članica NATO-a, Finska bi ojačala čitav odbrambeni savez, Finska mora bez odlaganja podneti zahtev za članstvo u NATO-u."

U izjavi za medije Ninisto je prokomentarisao zabrinutost Rusije.

„Članstvo u NATO ne bi bio ni protiv, ali vi (Rusija) ste ovo izazvali - pogledajte se u ogledalo," rekao je on.

Prošlonedeljno istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da ulazak Finske u NATO podržava 76 odsto ispitanika, a 12 odsto je protiv.

• Gvozdena zavesa, metafora koja je podelila Istok i Zapad
• Pet najvećih mitova o Hladnom ratu

Finska i SSSR su bili na suprotstavljenim stranama u Drugom svetskom ratu, a Finci su se branili od sovjetske invazije 1939-40.

Međutim, Finska je izgubila 10 odsto teritorije u konačnom mirovnom sporazumu i ostala nesvrstana tokom Hladnog rata.

Njeno pristupanje NATO-u bi više nego udvostručilo dužinu granica Rusije sa alijansom.

Švedska nema granicu sa Rusijom.

Pogledajte video: Zašto i dalje postoji toliko nuklearnog oružja

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk