Bezbednosne kamere na jednom objektu u mestu u okolini ukrajinskog glavnog grada Kijeva snimile su kako ruski vojnici pucaju u nenaoružane civile.
Snimak u koji je BBC imao uvid sada je predmet istrage ukrajinskih tužilaca zbog sumnje na ratni zločin.
Na snimku se vidi kako ruski vojnici pucaju u muškarca identifikovanog kao Leonid Liats i njegovog šefa.
Bilo je to u vreme najžešćih borbi oko Kijeva, kada su glavni putevi ka prestonici bili bojno polje.
Borbe su vođene i u mestu gde postoji prodavnica bicikala u kojoj je Leonid radio kao obezbeđenje.
Ali ovo nije bila razmena vatre.
Na snimku se jasno vidi kako do zuba naoružani ruski vojnici pucaju u dvojicu nenaoružanih Ukrajinaca, a zatim pljačkaju radnju.
Upoređivanjem snimaka više kamera za video nadzor i prikupljanjem svedočanstva ljudi sa kojima je Leonid razgovarao telefonom tog dana, kao i ukrajinskih boraca koji su pokušali da ga spasu, BBC novinari uspeli su da sastave čitav niz događaja.
Snimak pogledajte ovde. Napomena: Snimci su uznemirujući.
Rusi stižu u ukradenom kombiju iscrtanom crnom bojom sa oznakom V koju koriste ruske snage i natpisom Tenk Specnaz.
Nose ruske vojne uniforme i prilaze sa uperenim oružjem, prstima na obaraču.
Leonid ide ka vojnicima sa podignutim rukama, pokazujući da je nenaoružan i da nije pretnja.
Rusi najpre razgovaraju sa njim i njegovim šefom preko ograde.
Na snimku nema zvuka, ali muškarci deluju smireno, čak i puše.
Tada se Ukrajinci okreću i vojnici počinju da odlaze.
Odjednom se okreću, a zatim pucaju dvojici muškaraca više puta u leđa.
Jedan je odmah ubijen, ali Leonid nekako uspeva da ostane na nogama.
Čak vezuje kaiš oko butine da uspori krv, a zatim se tetura do prodavnice i počinje da zove u pomoć.
Vasil Podlevski je tog dana dva puta razgovarao sa svojim prijateljem, koji je krvario.
Leonid mu je rekao da su vojnici tvrdili da ne ubijaju civile, a zatim su pucali u njega.
„Rekao sam, možeš li bar da se previješ? Odgovorio mi je: 'Vasja, jedva sam se dovukao. Sve me tako boli. Baš mi je loše'", seća Vasil razgovora.
„Rekao sam mu da se drži i pozvao sam Teritorijalnu odbranu".
Ljudi koje je pozvao pre rata su prodavali klima-uređaje.
Sada borci dobrovoljci, Saša i Kostja, pokazuju na mobilnim telefonima snimak ruskih tenkova kako prolaze pored njihovih položaja.
Njihov zadatak je bio da u realnom vremenu ukrajinskim borcima šalju informacije o ruskom kretanju.
Kada je Leonid Pliats ranjen, dobili su zadatak da pređu opasan auto-put E40 kako bi pokušali da ga spasu.
I danas se na putu nalaze olupine ruskih tenkova, kao podsećanje na žestoke borbe.
Dok je radnik obezbeđenja ležao krvareći, ruski vojnici su još bili na tom mestu.
Na snimku bezbednosnih kamera vidi se kako pucaju po prodavnici, kradu bicikle, pa čak i skuter i kako se bahate u direktorovoj kancelariji, piju njegov viski i preturaju po njegovom stolu.
Brojčano nadjačani i samo lako naoružani, Saša i Kostja su bili primorani da čekaju iako su shvatili da Leonid umire.
„Razgovarali smo sa njim telefonom, pokušali da ga smirimo. Rekli smo mu, u redu je. Sve će biti ok. Preživećeš", kaže mi Saša.
„Rekli smo mu da smo da dolazimo po njega. Možda mu je to pomoglo. Možda. Ali, nažalost, dok smo stigli, on je bio mrtav."
Dok su nosili tela dvojice muškaraca, dobrovoljci su morali da se sklone dok je ruski tenk prolazio.
Postoje mnogi dokazi protiv muškaraca odgovornih za ova ubistva.
Proučili smo snimak do najsitnijih detalja i jasno se vidi lice jednog ruskog vojnika za koga verujemo da je jedan od ubica.
Prošlo je mnogo vremena pre nego što su on i drugi vojnici shvatili da postoje bezbednosne kamere i potom su jednu razbili.
Snimak smo pokazali šefu policije za Kijevsku oblast i on nam je rekao da su tela 37 civila, pronađena duž puta ka glavnom gradu Ukrajine nakon što su se ruske snage povukle.
Tužilaštvo je potvrdilo da sada istražuje ubistvo Leonida i njegovog kolege kao mogući ratni zločin: jedan od više od 10.000 slučajeva koje su registrovali.
„Moj tata uopšte nije bio vojnik. Bio je penzioner. Ubili su 65-godišnjaka. Zašto?", kaže Leonidova ćerka Julija Androščuk.
Ona je u inostranstvu i još nije uspela da sahrani oca zbog rata.
„Nisam toliko besna koliko puna tuge i straha. Ovi prokleti Rusi su toliko izmakli kontroli, da se bojim šta bi sledeće mogli da urade", rekla mi je.
Julija se nada da će se odgovornima jednog dana, nekako, suditi.
Za sada želi da ljudi tačno znaju šta se dogodilo njenom ocu i da brutalnost prestane.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 7
Драган
Kuglager
Nisu baš rusi morali baš sve kopirati od srba.
Boris
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar