Ukrajina i Rusija: Ukrajinka sa zastavom SSSR postala kulturni fenomen u Rusiji - šta ona o tome kaže

Novinari BBC-ja posetili su Anu Ivanovnu, „baku sa crvenom zastavom“ iz Harkovske oblasti u Ukrajini, koja je u Rusiji postala simbol podrške invaziji na Ukrajinu. Evo šta ona kaže i šta je pozadina cele priče.
grandmother with red flag
BBC

„Baka sa sovjetskom zastavom" postala je u Rusiji simbol podrške ratu u Ukrajini.

Zahvaljujući videu na kome ona prilazi ukrajinskim vojnicima sa crvenom zastavom, u Rusiji joj podižu spomenike i posvećuju joj stihove.

Ana Ivanovna, koja se pojavljuje na ovom snimku zaista postoji.

Međutim, kako je utvrdio BBC, posle razgovara sa njom, njena prava priča bitno se razlikuje od slike koju, evo već drugi mesec, ruski mediji prikazuju o njoj.

Pogrbljena starija Ukrajinka u gornjem delu trenerke i sa crvenom zastavom na gotovs.

Tako izgleda jedna od njenih najprepoznatljivijih slika koja se prikazuje u Rusiji 2022. godine.

Kult ove žene rodio se početkom aprila, baš onda kada se na društvenim mrežama pojavio video, koji prikazuje kako „baka" izlazi u susret ukrajinskim vojnicima sa crvenom zastavom u pripravnosti.

Zatim, kada jedan od njih počinje da gazi zastavu, ona odbija da uzme hranu od njih.

Tokom proteklih mesec i po dana, spomenici Ani Ivanovnoj, a upravo se tako zove „baka sa zastavom", pojavili su se u gradovima širom Rusije, pa čak i na okupiranim teritorijama Ukrajine.

Zvaničnici i službenici ruskih državnih kanala smatraju njen čin primerom „nepokolebljivog duha" i oličenjem ideje prema kojoj mnogi Ukrajinci zapravo čeznu da se vrate u SSSR i podržavaju rusku vojnu operaciju.

BBC dopisnici posetili su kuću Ane Ivanovne Ivanove, razgovarali sa njenim komšijama, sa istim onim vojnikom koji je stao na njenu zastavu, kao i sa kulturolozima.

Oni pričaju kako je „baka sa crvenom zastavom" postala simbol moderne Rusije i zašto ona zapravo uopšte nije onakva heroina, kakvom je prikazuje ruska propaganda.

„Molila sam se za vas i za Putina"

„Bolje bi mi bilo da nisam poznata... Biti poznat, to je, naravno, velika stvar, ali to treba zaslužiti.

„Ali ja ne znam, možda nisam zaslužila da budem tako poznata", kaže Ana Ivanovna Ivanova.

Njen razgovor za BBC počinje pitanjem na kom jeziku da ga vodimo.

Maternji jezik Ane Ivanovne je ukrajinski.

Prema njenim rečima, kada se uzbudi, ona prelazi na ruski, odnosno na mešavinu ruskog i ukrajinskog, što je karakteristično za ovdašnja mesta.

Ana Ivanovna je niska, krhka i veoma energična.

Na leto će napuniti 70 godina, samo je tri meseca starija od Vladimira Putina.

Izgleda mnogo mlađe od starice prikazane na većini plakata koji su se pojavili svuda u Rusiji.

Razgovor se vodi baš u dvorištu kuće Ane Ivanovne i njenog muža Ivana koga nežno zove Alekseič.

Pre nedelju dana, par je bio u bolnici u Harkovu, ali su se sada vratili u Veliku Danilovku.

Alekseič ne učestvuje u razgovoru.

Teško ga je čak i pozdraviti: veoma slabo čuje.

Formalno, Velika Danilovka (u Rusiji se zove Boljšaja Danilovka) je predgrađe Harkova.

U stvarnosti, ovo je obično ukrajinsko selo.

Kada idete u centar ovde kažu „ideš u grad".

Životna priča supružnika detaljno je opisala publikacija „Spektar".

Ana Ivanovna je imala četvoro dece, ali su svi umrli iz raznih razloga.

Alekseič je njen drugi muž, rodom je iz Belgoroda.

Roditelji Ane Ivanovne živeli su u Velikoj Danilovki, a ona je dugo živela u Dvurečnoj, takođe u Harkovskoj oblasti.

Radila je u silosu, a onda se vratila u roditeljsku kuću.

Posle izbijanja rata, Ana Ivanovna nije videla ruske vojnike u njenom selu: oni nikada nisu ušli u Veliku Danilovku, bili su smešteni u parku nekoliko kilometara od nje, u sada već oslobođenom selu Cirkuni.

Dvanaestog maja, kada je BBC ekipa stigla u Danilovku, ovde su se još vodile borbe: nad selom se često čula tutnjava artiljerijskih duela.

Ana Ivanovna više nije obraćala pažnju na ove zvuke, navikla se na njih.

Međutim, baš nedavno ruske granate su padale direktno na selo, pretvorivši neke kuće u pepeo.

Kuća Ane Ivanovne je takođe pretrpela granatiranje: popucali su prozori, oštećen je krov, a delovi granata još leže na travnjaku.

Njena kuća se nalazi pored strateški važnog, po lokalnim standardima, mosta preko potoka, koji je nekoliko puta bombardovan.

baka sa crvenom zastavom SSSR
BBC
Kuće Ane Ivanovne i Ivana Aleksejeviča u Velikoj Danilovki, 12. maja

Prema razaranjima Ana Ivanovna odnosi se filozofski: moglo bi biti i gore.

Međutim, ni pre rata život penzionera nije bio oličenje luksuza.

U kući se jasno vidi siromaštvo, natrpana je trošnim stvarima, oko korita su zarđali bicikli, balalajke, poluprazne konzerve sa plavom buđi.

U jednoj od prostorija pretrpane kuće nalazi se čitav ikonostas.

Ana Ivanovna i njen muž su veoma pobožni, tokom razgovora žena se stalno krsti i obraća se Bogu i Bogorodici.

Žena kaže da joj je nedavno povećana penzija: sada ima 3.034 grivni (oko 6.700 rubalja), dok njen suprug ima više od 4.000 grivni (8.800 rubalja).

Ali, naravno, „siromaštvo je veliki problem", uzdiše Ana Ivanovna: da nije siromaštva, kuća bi bila čistija, a život bi uopšte bio drugačiji, moglo bi se gledati na svet drugačijim očima.

A od putovanja može da se seti samo odlaska u Moskvu, u kojoj je najviše ostao u sećanju mauzolej i hramovi.

Kada se BBC ekipa zainteresovala za sudbinu te iste crvene zastave, Ana Ivanovna vodi novinare u šupu.

Otkud ta zastava u njenoj kući, žena se više ne seća: u porodici je od njenog detinjstva.

U šupi, Ana Ivanovna gleda u hrpu ogreva i dasaka i uvređeno kaže: „Jesu li nešto ukrali? Uništili?".

Zastavu su pronašli novinari.

Zastava je prljava, godinama, pa i decenijama nije oprana, a u polumraku šupe malo se razlikuje po boji od ogreva na kome leži.

Radosna Ana Ivanovna razvija zastavu i vodi novinare na travnjak ispred njene istrošene kapije, na kojoj su vidljivi tragovi fragmenata granate koja je eksplodirala, na istom onom mestu gde se 4. marta odigrala scena koja je ovu baku pretvorila u simbol invazije Rusije na Ukrajinu.

baka sa crvenom zastavom SSSR
BBC
Ana Ivanovna pokazuje BBC-ju istu onu zastavu: uprkos tome što su pisali ruski mediji, nisu je oduzeli

Baš taj snimak napravili su ukrajinski vojnici.

Na snimku tri vojnika prilaze Ani Ivanovnoj i njenom mužu sa kesom hrane.

Baka drži crvenu zastavu.

„Čekali smo vas, molili smo se za vas i za Putina, i za ceo narod", dobrodušno kaže ona onome koji je snimao.

U početku, Ana Ivanovna odbija da uzime hranu, kaže da je vojnicima to više potrebno.

Ali joj jedan od vojnika ipak dodaje kesu sa hranom uz reči „Slava Ukrajini", uzima crvenu zastavu, baca je na zemlju i staje na nju nogama.

Dalje se skoro ne čuje šta pričaju zbog vetra, ali je jasno da je Ana Ivanovna revoltirana.

„Moji roditelji su umrli za ovu zastavu", kaže ona vojnicima i odbija da uzme hranu.

Početkom aprila ovaj video se pojavio na internetu, a ruski korisnici su počeli da ga dele.

„Ukrajinski gadovi su došli do starca i starice, koji su ih zamenili za ruske vojnike i pozdravili ih Crvenom zastavom koja simbolizuje pobedu", ogorčen je Danil Bezsonov, zamenik ministra informisanja otcepljene ukrajinske oblasti samoproglašene Donjecke Narodne Republike.


Pogledajte video: Ukrajinci i ratne tetovaže


„Gospod me je odveo pravo do Ukrajinaca"

U stvari, ova scena se odigrala 4. marta, dve nedelje posle početka ruske invazije.

Intenzivno su granatirane severoistočne periferije Harkova, ali selo je u to vreme bilo „ničija zemlja", kaže Viktor Kostenko, stariji poručnik Oružanih snaga Ukrajine, u razgovoru za BBC.

Kostenko je bio taj koji je stao nogom na zastavu i baš je njegovim telefonom snimljen video, koji je proslavio Anu Ivanovnu.

Kada je Kostenkova četa ušla u Veliku Danilovku, vojska je videla da je većina kuća ovde oštećena, a ljudi gotovo da nije bilo.

Onima koji su rešili da odu, vojska je pomogla da dođu u bezbednije oblasti Harkova.

Baka Ana je izašla pred vojsku sa zastavom SSSR-a dva, tri dana posle njihovog dolaska u selo.

„Mi smo, kao i uvek, pitali kako su, imaju li hrane.

„Baka je odgovorila da nema gde da ide i da nas je željno čekala i, ne znam tačno da citiram njene reči, molila se sve ovo vreme za ruske trupe, jer je bila umorna od rata.

„I dodala je da ima rusku zastavu da nas dočeka", priseća se Kostenko tog susreta.

Vojska je bila iznenađena i zamolila ženu da pokaže zastavu.

„Ne znam šta se dešavalo u mojoj glavi", govori sada Ana Ivanovna o tom danu.

Tokom razgovora, ona izgovara nekoliko verzija odgovora na pitanje zašto je pred tri vojnika sa plavim i žutim našivkama na uniformi izašla sa crvenim „znakom", kako ga sama naziva.

Prvo objašnjenje zvuči ovako - žena je čula ruski govor od Ukrajinaca i zato je mislila da su Rusi: „I ona je pokazala zastavu".

„Stvar je sledeća: ako nam se ljudi obrate na ukrajinskom, onda mi sa njima pričamo ukrajinski.

„Ako se obrate na ruskom, onda, naravno, pričamo na ruskom.

„Verovatno zbog toga što smo joj se obratili na ruskom, ona nas je verovatno pobrkala sa ruskim vojnicima.

„Pa sam joj rekao: 'Iznesite tu zastavu, a ja sam iz čiste zabave izvadio telefon, dao ga naredniku i on je počeo da snima. I ostalo ste videli", objašnjava Kostenko.

Prema drugoj verziji, verziji koju je ona iznela, Ana Ivanovna je otišla kod ruskih vojnika, jer bi oni sigurno pronašli kontakte ruskog predsednika.

Žena kaže da je navodno htela da preko vojnika pozove Putina i da ga pita zašto je započeo rat protiv nenaoružanih Ukrajinaca, i možda bi uspela da ga ubede i zaustave krvoproliće.

I finalno, treće objašnjenje Ane Ivanovne je sledeće: baka nije imala nameru da stavi nikakav politički podtekst u njen čin.

Crvena zastava, kaže ona, nije zastava Sovjetskog Saveza, nije zastava Rusije, već „zastava ljubavi i sreće u svakoj porodici, u svakom gradu, u svakoj republici".

„Bela simboliše čistotu tela i duše. A crvena zastava znači ljubav i pobedu.

„Vojnicima sam dala znak ljubavi i pobede. Nisam ga iznela Rusima, Gospod me je odveo do Ukrajinaca. Tako da ih prati pobeda! Daće Bog da pobede!", objašnjava Ana Ivanovna i krsti se.

A šta rade srp, čekić i petokraka na zastavi ljubavi, pita ekipa BBC-ja.

„A šta rade?", uzvraća ona.

„Srp to je hleb, gvožđe se kuje čekićem, za razne mašine, lepe ograde, a zvezda je zaštita sa nebesa."

Na pitanje zašto je rekla vojnicima da se moli za Vladimira Putina, Ana Ivanovna odgovara: „Da, molim se i za Putina i za Zelenceva [predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog]".

„Molim Boga da ih prosvetli. Molim se i za Lukašova [predsednika Belorusije Aleksandar Lukašenko]. Molim se za sve da dobiju prosvetljenje i da se međusobno ne svađaju."

„Ana Ivanovna je pomalo teatralna i menja iskaze iz intervjua u intervju", kaže za BBC Dmitro Galko iz Centra za strateške komunikacije (CSC) pri Ministarstvu kulture Ukrajine.

Jedan od glavnih zadataka ovog Centra je „pružanje otpora informacionim napadima Ruske Federacije".

Galko je siguran da je žena, prilazeći vojnicima, „samo htela da sve reši mirnim putem".

Anna Ivanova s mužem vo dvore svoego doma
BBC
Ana Ivanovna i njen muž Ivan Aleksejevič proveli su neko vreme u bolnici u Harkovu, ali su se sada vratili kući u Veliku Danilovka

U Rusiji je najviše odjeknuo završetak viralnog videa: Kostenko nogama gazi zastavu, Ana Ivanovna odbija da uzme hranu od vojnika.

Kako se žena sada seća, ona se tada uplašila: mislila je da će je streljati.

Ispostavilo se da nije bilo potrebe da se plaši.

„Vidite, živa sam", kaže ona.

BBC je pitao Kostenka zašto je zgazio bakinu zastavu?

„Bio sam ljut na onoga ko nas je napao, koji želi da ponovo stvori to carstvo, taj Sovjetski Savez, u kome je moj narod umirao od gladi 1932. i 1933. godine", odgovara on.

Prema rečima potporučnika, iako se video završava u dramatičnom trenutku, stvarnost se pokazala mnogo prozaičnijom.

Posle snimanja, vojska nije dugo nastavila spor sa supružnicima, granatiranje se nastavilo unaokolo.

Posle kratke rasprave, vojnici su produžili dalje, Ana Ivanovna je podigla zastavu sa zemlje, a Alekseič je „sasvim mirno" uzeo kesu sa hranom, posle čega su starci otišli kući.

„A onda smo se sprijateljili sa ovom bakom, dan kasnije smo joj doneli namirnice, a za Uskrs malo kuliča (uskršnji kolač) iz ukrajinske crkve", smeje se Kostenko.

„Baka po meri cele Rusije"

Kako je ovaj snimak sa izgaženom zastavom završio na internetu i ko ga je objavio i zašto, još nije poznato.

Video, snimljen Kostenkovim telefonom, ukrajinski vojnici su slali jedni drugima u grupama na aplikaciji Telegram i Vacap, bez namere da postane viralan.

Stariji poručnik uverava da nema nikakve veze sa objavljivanjem snimka na internetu.

BBC nije mogao da pronađe gde je i kada tačno snimak sa Anom Ivanovnom prvi put objavljen u javnosti.

Može se pretpostaviti da se prvi put pojavio u proukrajinskim objavama, kako bi se pokazalo da Oružane snage Ukrajine pružaju pomoć svim stanovnicima zemlje, bez obzira na njihove političke stavove.

Ruski mediji su brzo skrenuli pažnju na snimak i dali mu malo drugačije značenje.

Ujutro 7. aprila, Prvi kanal je prikazao video u jutarnjem programu.

„Snage bezbednosti su došle u selo, kao da bi delile humanitarnu pomoć, ali nisu propustile priliku da se rugaju ljudima", komentariše se u objavi.

U tročasovnom emitovanju istog dana, voditelj je već bio prilično kategoričan i optužio je ukrajinsku vojsku da je skrnavila zastavu:

„Radikalne snage se otvoreno podsmevaju starijoj ženi."

Dva dana kasnije, voditelj emisije na „Prvom kanalu", Vitalij Jelisejev, govoreći o ovoj priči, pustio je suzu u direktnom prenosu.

„Kažu starost... Ne znam za vas, ali ja sam upravo video šta znači nepokolebljiv duh. Sveta je stvar štititi takve ljude", rekao je drhtavim glasom.

Zamenik stalnog predstavnika Rusije, Dmitrij Poljanski, je 12. aprila govorio o penzionerki iz Ukrajine na sastanku Saveta bezbednosti UN.

Poljanski je penzionerku nazvao simbolom „druge Ukrajine", koja je zahvaljujući vojnoj operaciji dobila šansu za „istinsko dobrosusedstvo".

Kao rezultat toga, u poslednjih mesec i po dana, „baka sa crvenom zastavom", niko nije znao njeno prezime, pa čak ni njeno ime dugo vremena, postala je u Rusiji glavni simbol podrške ratu u Ukrajini zajedno sa latiničnim slovom Z.

Na društvenim mrežama ženi su smislili nadimke - „Baka Z" i „Baka pobede", njen lik je zapravo izjednačen sa spomenikom „Otadžbina", koji je podignut u Volgogradu.

Uoči proslave Dana pobede, slike Ane Ivanovne pojavile su se na našivkama ruske vojske, posvećene su joj pesme, plakati sa njenim slikama i mnogi grafiti, zahvaljujući trudu regionalnih uprava, osvanuli su na kućama u gradovima širom Rusije.

Spomenici i skulpture podignute u čast žene postali su poseban žanr.

A nije moglo ni bez incidenta, na primer, krajem aprila stanovnik Moskve Roman Saharov razbio je kartonsku figuru „bake sa zastavom" postavljenu u Kurkinu.

Protiv njega je sastavljen protokol po članu o diskreditaciji vojske, a TV voditelj Vladimir Solovjov objavio je snimak sa izvinjenjem Moskovljanina: „Napravio sam 22. aprila najveću grešku u životu".

„Razbio sam simbol današnje Rusije, iako se toga i ne sećam, jer sam bio jako pijan".

U Belgorodu je, jedva podignut spomenik, morao da bude uklonjen zbog vandalizma.

Gradonačelnik se požalio da su stanovnici čak pokušavali da se „popnu" na baku.

Odlučili su da spomenik premeste na mesto gde građani ne bi imali „mogućnost da dođu do njega".

Najpoznatiji spomenik „baka sa zastavom" pojavio se 5. maja u Marijupolju, koji je razrušila ruska vojska.

Na otvaranje su lično došli prvi zamenik šefa ruske administracije predsednika Sergej Kirijenko i sekretar Generalnog saveta Jedinstvene Rusije Andrej Turčak.

„Nažalost, ne znamo njeno puno ime i prezime. Ali sigurno ćemo saznati.

„I siguran sam da će biti prilike da joj se zahvalimo i duboko joj se poklonimo, jer je postala živi simbol takvog kontinuiteta pokoljenja, kontinuiteta borbe protiv nacizma i fašizma.

„Ona je postala baka celog Donbasa, i baka cele Rusije", rekao je Kirijenko.

Međutim, sada „baka sa zastavom" više nije jedina heroina ruskih medija.

Poslednjih dana sve manje pišu o Ani Ivanovnoj, a sve više o dečaku Aljoši iz Belgorodske oblasti, koji svakodnevno pozdravlja kolone ruskih vojnika i sanja o tome da postane tenkista.

Mada se na društvenim mrežama već pojavljuje montaže na kojima su sa zajednko „baka sa zastavom" i Aljoša.

„Fragment dojučerašnjeg života"

Pa ipak, zašto je tačno pogrbljena baka odjednom praktično postala simbol moderne Rusije?

Pretvaranje starice u mim i nekakav simbol koji daje legitimitet ruskoj „specijalnoj operaciji" veoma je simptomatično, objašnjava za BBC Evgenij Dobrenko, filolog, istoričar kulture, istraživač kasnog staljinizma.

Prema rečima Dobrenka, „baka sa zastavom" simbolizuje ono kako bi ruski režim želeo da ga vidi ostatak sveta i kako sam sebe vidi.

„Oslobodioci od nacizma ponovo su došli sa istoka, a ova baka se pojavljuje kao fragment neke nove 'Mlade garde', da pozdravi svoje dobročinitelje", kaže on.

Istoričar skreće pažnju na nedoslednost: s jedne strane, popularnost slike „bake sa zastavom" je primer pozivanja na sovjetsku prošlost, u okviru koje se, na primer, obnavljaju spomenici Lenjinu u okupiranim ukrajinskim gradovima.

S druge strane, Vladimir Putin je uoči rata obećao da će Ukrajini pokazati „pravu dekomunizaciju".

Ruski lider je više puta objašnjavao da stvaranje Ukrajine u njenim savremenim granicama smatra svojevrsnom istorijskom greškom, čiji je „autor i arhitekta" bio lično Vladimir Lenjin.

„Svima je jasno da je putinovska retorika samo paravan jedne običe imperijalističke kolonizatorske prakse Rusije, koja želi da objasni neobjašnjivo, i da opravda ono što se ne da opravdati", smatra stručnjak.

U toj meri je divlja i groteskno apsurdna, baš kao ta starica koja je fragment dojučerašnjeg života, koja simbolizuje dojučerašnju politiku koju praktikuje Rusija 21. veka.

„Baka Ana" je zaista veoma poučan simbol: čak i da ga nisu koristili tako za samoraskrinkavanje, nakon što je jednom dospeo u medije, ipak bi bio osuđen da postane mim", objašnjava za BBC Jan Levčenko, kulturolog, urednik Rus.Postimees.

„To je dobar simbol ruske invazije, veoma karakterističan i veoma ilustrativan. On sam sebe razotkriva", kaže Levčenko.

Sa njegove tačke gledišta, sama svrha „specijalne operacije" je pokušaj obnavljanja SSSR-a u onim granicama i semantičkim poljima u kojima je dostupan savremenom ruskom poretku.

I u tom smislu, baka Ana sa crvenom zastavom utire put u Sovjetski Savez, a oni to nisu mogli da ne iskoriste", objašnjava kulturolog.

On skreće pažnju na to da je sama ličnost Ane Ivanovne od malog značaja za propagandu:

„Važno je da se ona sa crvenom zastavom vraća u SSSR, osvetljavajući i osveštavajući put predsednika."

„Nema potrebe da se od nje pravi mrtav idol"

Dok su ruski mediji nagađali o sudbini „bake cele Rusije", pisalo se da su je spasili dobrovoljci DPR ili da su je odveli kod „rođaka u Barnaul", Ana Ivanovna je nastavila da živi u seoskoj kući na periferiji Harkova.

Nije ni slutila da je postala zvezda društvenih mreža, a da joj spomenike otvaraju visoki zvaničnici Kremlja.

Osim ako su ukrajinski vojnici, koji su nastavili redovno da dolaze kod njihove „drugarice" i donose hranu, nisu šalili: vele, baka se proslavila.

Posle još jednog u nizu granatiranja Danilovke, u seoskoj kući Ane Ivanovne popucala su i izletela stakla iz štokova, oštećen je krov, a jedan deo ograde je srušen.

U tom trenutku, kaže potporučnik Kostenko, ukrajinska vojska je snažno preporučila starcima da se isele iz kuće: nemate ni podrum, ni sklonište.

grandmother with red flag
BBC
Prozori na kući Ane Ivanovne i Ivana Aleksejeviča su izbijeni posle granatiranja

Ana Ivanovna i Alekseič su poslušali savet, Kostenko ih je odveo u lokalnu crkvu.

Tamo su proveli jednu noć, ali su se Aleksejevičevi zdravstveni problemi pogoršali, pa su im volonteri pomogli da dođu do jedne od harkovskih bolnica.

Tamo se početkom maja Dmitrij Galko iz CSK upoznao sa supružnicima, koje je pronašao uz pomoć parohijana iz crkve u Danilovci.

Upravo je on snimio video koji je bio senzacionalan u Rusiji, a pre čije objave se gotovo ništa nije znalo o sudbini Ane Ivanovne.

„Stvar je, naravno loša, što je Rusija ušla u rat sa nama. Veoma je loše", kaže Ana Ivanovna na tom snimku.

U videu se takođe govori o tome kako je ženina kuća uništena usled ruskog granatiranja.

Galko je na kraju preuzeo pokroviteljstvo nad parom iz Danilovke.

Vojska koja ih je čuvala napustila je selo posle kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine kada su ruske trupe odbijene iz Harkova.

Proruski mediji i javnost nedvosmisleno su sagledali situaciju.

Ratni novinar „Komsomolske Pravde" Aleksandar Koc, koji otvoreno podržava vojnu operaciju, ponovo je objavio sledeću poruku:

„Kijev je uzeo za taoca baka Anju iz oblasti Harkov".

I tom prilikom su pokrenuli „glavnu šemu": sami su gađali minobacačem kuću staraca, nisu pokazali ništa konkretno, ali su očekivano okrivili Rusiju.

A 7. maja, poslanica Državne dume iz Komunističke partije Nina Ostanjina predložila je „izvođenje specijalne operacije za oslobađanje baka Ane i njenog muža iz ruku nacista u harkovskoj oblasti: a zatim da ih odvedu u Rusiju i pozovu na svečano učestvovanje na Parada na Crvenom trgu".

„Ko je talac? Ja? Ne", zbunjeno sleže ramenima Ana Ivanovna u razgovoru za BBC.

Pre nekoliko dana, Ana Ivanovna i njen muž vratili su se u rodnu kuću: jako su bili zabrinuti kako su im psi, mačke i zec koje su ostavili kada su evakuisani zbog bombardovanja.

„Sa životinjama je sve u redu", kaže baka.

„Sada treba da posadimo krompir pre nego što bude kasno".

Zbog ruske invazije, kalendar setve u njenom domaćinstvu se donekle pomerio.

Na pitanje da li bi želela da iskoristi poziv Nine Ostanjine i ode na Paradu pobede na Crvenom trgu, Ana Ivanovna uzbuđeno odgovara:

„Ne mogu tamo jer su bombardovali nas nenaoružane".

„Ovo je selo. I nije bilo više ljudi, a oni su ipak bombardovali. Ne mogu da idem sada u Rusiju. I dalje je tu bol za Ukrajinom.

„Ukrajina, mila majčica."

Ruska propaganda sve čini jednodimenzionalnim i stvarne ljude to ne zanima - brine samo o oduzimanju ukrajinskih teritorija, komentarišući ruske publikacije o „baki sa crvenom zastavom" kaže Dmitrij Galko iz CSK.

„Tako je Ana Ivanovna u Rusiji pretvorena u mrtvog idola, mrtvu ikonu.

„Nije ih zanimalo ko je i odakle je, kako se zove, kakva je njena sudbina i biografija.

„Da su mogli, ukrali bi je, mumificirali i stavili u mauzolej, i tamo bi ležala mrtva", kaže on.

Galko naglašava da u Ukrajini nisu ni pokušali i neće da od bake sa crvenom zastavom prave baku sa plavo-žutom mašnom.

Ali, podseća on, roditelji Ane Ivanovne su Ukrajinci, a ukrajinski je njen maternji jezik.

„Ovo je naša baka! Ne treba od nje praviti mrtvog idola!", emotivno komentariše.

„Brzo deluju. Užas"

Na travnjaku ispred kapije, tamo gde je Ana Ivanovna prvi put srela ukrajinsku vojsku pre više od dva meseca, razgleda grafite, murale i spomenike štampane na štampaču u boji, za koje je ona sama bila uzor.

Ranije je baka samo čula za sopstvenu slavu, a sada sa vidnim interesovanjem gleda slike.

Neke od njih joj se zaista ne dopadaju.

„Zar sam ja tako stara i otužena?", pita ona iznenađeno.

Na nekim slikama žena zaista i izgleda tako, kao da joj je minimum sto godina i da je u potpunosti mogla da zahvati i Prvi svetski rat.

Živahna i energična, Ana Ivanovna se zaista sasvim razlikuje od ove starice.

grandmother with red flag
BBC
Među slikama koje je BBC doneo Ani Ivanovnoj, najviše joj se dopala fotografija spomenika u Mariupolju i fotografija na kojoj je naslikana zajedno sa Ivanom Aleksejevičem

Na jednoj od slika, baka sa crvenom zastavom u pripravnosti gazi plavo-žutu zastavu Ukrajine.

Ana Ivanovna je ogorčena.

„Ne daj Bože! Volim našu zastavu. Nije lepo što su to tako nacrtali. Da ja gazim našu zastavu, ko je to tako smislio? Naprotiv, volim moju zastavu.

„Kada su mi doneli uskršnji kolač, bila je plava, žuta i narandžasta traka sa trozupcem. Sačuvala sam je."

Baki se dopada poster na kojem stoji pored Alekseiča - na ovoj slici on izgleda kao penzionisani geolog, a iza njih su ruski vojnici.

Anu Ivanovnu vojnici uopšte ne zanimaju: ona pokazuje njenom dedi kako su ga lepo naslikali i traži da zadrži ovu sliku za uspomenu.

BBC novinar odvojeno pokazuje baki fotografiju spomenika koji je otvorio Sergej Kirijenko u Marijupolju.

„Brzo deluju. Noćna mora", kaže ona.

Ali se vidi na njenom licu da joj se dopadaju spomenik i slava uopšte.

Šta bi rekla na otvaranju spomenika samoj sebi da je imala takvu priliku?

Ana Ivanovna se zamislila.

„Daj Bože, rekla bih, da je ovaj spomenik bio [spomenik] mira za celu našu planetu. Mir u svakom domu, u svakoj porodici. Razumevanje.

„Posebno bih želela da predsednici imaju razumevanja. Da ne prave takav rat više", kaže ona.

Ana Ivanovna je posebno dirnuta devojkama koje stoje pokraj spomenika u Marijupolju u počasnoj straži.

„Ostavite mi još i tu sliku, sa decom", traži ona.

„Nikoga nisam htela da izdam"

Posle objavljivanja video snimka sa bakom koja sa crvenom zastavom izlazi pred ukrajinske vojnike, ukrajinske društvene mreže je zapljusnuo talas komentara, najblaže rečeno, neugodnih prema Ani Ivanovnoj.

Ide sa crvenom zastavom u susret okupatorima. Luda starica.Kolaboracionista. Neka se vuče u njenu Rusiju."

Ton većine komentara njenog čina bio je pogrdan.

Pa čak i meštani iz sela u kome živi baka Ana takođe dvosmisleno doživljavaju njenu slavu.

Pola sela su uništile ove „crvene zastave i ruski mir", a ova „ludača" im je izašala u susret, kaže za BBC komšija supružnika, Vladimir, bivši vojnik.

grandmother with red flag
BBC
Komšije Ane Ivanovne iz Velike Danilovke veruju da će joj posle priče sa crvenom zastavom biti teško da živi u selu

Meštani sela pomažu bračnom paru u hrani, ali iza njihovih leđa nekoliko stanovnika Danilovke reklo je za BBC: nema njima ovde života.

„Odnosno, neće, naravno, niko da ih bije, ali takođe neće niko da komunicira sa njima. Ona će jednostavno biti izopštena", kaže Ženja, stanovnik sela, koji je sada bezglavo krenuo u volontiranje.

Ana Ivanovna oseća ovakav stav prema sebi.

„Danas ovi što skupljaju smeće iz grada... Nazvali su me izdajnicom. Uzmi, kažu, tvoje prnje i gubi se odavde. Kažu kako ćeš živeti sa ovim?", žali se ona.

„A ja nikog nisam htela da izdam, ja sam samo želela mir: kako bi Rusija, Ukrajina i Belorusija živeli kao pre. Da niko nikoga ne uvredi, već da se samo bore protiv narkomanije, protiv alkohola, protiv pušenja i za veru hrišćansku!"

Ali poručnik Kostenko, koji je, uglavnom, proslavio „baku sa zastavom", brani je.

„Ne treba osuđivati čoveka zbog njegovog čina, zbog prošlosti u kojoj živi... Svi ljudi žive tamo gde im je mladost prošla, gde su živeli i radili. Oni ne znaju priču u celosti.

„Bolje je u nezavisnoj Ukrajini da poboljšaju uslove života tako da se sećaju tog Sovjetskog Saveza kao crne prošlosti naše države.

„A da osuđujete čoveka samo zato što je živeo u Sovjetskom Savezu je pogrešno."

Problem bake, prema Kostenku, je glad za informacijama.

Dugo nije mogla da veruje da Rusi pucaju na njeno selo: celog života smatrala je ruski narod bratskim, a njen Alekseič je rodom iz Belgoroda.

Kada su baku odveli iz harkovske bolnice i vozili prema Danilovki, sproveli su je kroz Harkov i pokazala do koje mere je grad uništen od neselektivnog bombardovanja ruskih trupa.

Ona je, seća se Dmitrij Galko, samo digla ruke: „Au-u-u, ovo je prava 1941. godina."

Međutim, čak ni nedavni događaji nisu primorali političke stavove Ane Ivanovne da se stabilizuju.

S jedne strane, kao da se ne protivi tome da Ukrajina i Rusija žive zajedno, već samo „da ukrajinski predsednik bude na njegovom mestu, ruski predsednik na sopstvenom mestu i da imaju razmevanje jedan za drugog".

S druge strane, ona se moli Bogu za pobedu Ukrajine i ukrajinskih vojnika sa kojima je uspela da se sprijatelji.

Anna Ivanovna
BBC
Ana Ivanovna kaže za BBC da bi, kada bi mogla da porazgovara sa Vladimirom Zelenskim, zatražila od njega da rešava probleme u miru i ljubavi. A Vladimiru Putinu bi rekla da je pogrešio započevši rat sa Ukrajinom

Ana Ivanovna kaže da pošto Ukrajina pobedi, ona čeka da joj u goste dođu vojnici koji su snimili video u kome je ona učestvovala.

Biće, kažu, struje u Danilovci pa će moći da im skuvaju čaj.

Čak i onom Viti, koji je „zastavu pogazio".

Na pitanje da li se Ana Ivanovna kaje zbog onoga što se dogodilo i da li bi ponovo išla u susret vojsci sa crvenom zastavom, ona odgovara: „Verovatno bih izašla".

„Bilo da su Ukrajinci, bilo da su Rusi. A možda bi rekla: evo zastave i pobedi sa ovom zastavom.

„Ili me je možda sam Gospod poslao da im dam ovu zastavu mira, da oni pobede, i vrate Rusiju na njeno mesto? I možda jeste tako.

„Možda me je sam Gospod poslao tim putem. Ne da budem slavna, već da uspostavim mir."


Možda će vas zanimati i ovaj video:


Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Pitanje za BBC

    23.05.2022 14:28
    Ovde BBC pise da je baba iznela SSSR zastavu jer je mislila da su to vojnici Rusi, a da ona je protiv Rusa. A moje pitanje za BBC zasto je baba onda odbila i vratila kesu sa hranom Ukrajinskim vojnicima kad je videla da gaze SSSR zastavu ? Odgovor ? Nema a ?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC