Upozorenje: Ovaj izveštaj ima eksplicitan sadržaj koji bi mogao da uznemiri neke čitaoce.
Dok se boršč krčka na plotni, Aleksandar Guz mi na telefonu pokazuje slike svog tela u modricama.
Povrede su mu, tvrdi on, naneli ruski vojnici.
„Navukli su mi vreću preko glave", kaže mi Aleksandar.
„Rusi su mi pretili da mi neće ostaviti bubrege."
BBC je sakupio nekoliko eksplicitnih svedočanstava stanovnika Hersona koji tvrde da su bili mučeni.
Aleksandar je živeo u Bilozerki, seocetu u oblasti Hersona.
On je bio jedan od seoskih deputata.
Kao mlad čovek služio je vojsku, ali sada ima vlastitu firmu.
On i njegova supruga javno su iskazivali antiruske stavove: ona je išla na proukrajinske mitinge, on je pokušavao da spreči ruske trupe da uđu u njihovo selo.
Nedugo nakon što je Rusija zauzela selo, vojnici su došli da ga traže.
„Vezali su mi konopac oko vrata i još jedan oko zglobova", priseća se on.
On kaže da su mu rekli da stane široko razmaknutih nogu dok ga saslušavaju.
„Kad im ne bih odgovorio, šutnuli bi me između nogu.
„Kad sam pao, počeo sam da se gušim. Dok pokušavate da ustanete, oni vas tuku. Potom vas pitaju ponovo."
Ruske trupe su zauzele Herson, u južnoj Ukrajini, još početkom rata.
Ukrajinske televizijske stanice brzo su zamenjene ruskim državnim prenosima.
Zapadni proizvodi zamenjeni su ruskim alternativama.
Prema brojnim svedočanstvima iz prve ruke, ljudi su počeli i da nestaju.
Pokušati sastaviti sliku o tome šta se tačno dešava u samom Hersonu veoma je teško.
Nakon što je Rusija pojačala pritisak na region, ljudi su počeli da se plaše da javno govore.
Oni koji su uspeli da pobegnu često brišu sve fotografije i video snimke iz telefona iz straha da će biti zaustavljeni i zadržani na ruskim kontrolnim punktovima.
Aleksandar je poslao slike povreda sinu, koji se nalazi u inostranstvu, da mu ih ovaj čuva pre nego što ih je izbrisao iz telefona.
Da bi se potvrdila ova svedočanstva, mora da se razgovara sa više ljudi koji tvrde da su bili žrtve torture.
Jedan od njih je Oleg Baturin.
On je bio novinar nezavisnog lista u oblasti Hersona.
U roku od nekoliko dana od početka ruske invazije, kaže da je bio otet.
„Vikali su mi: 'Na kolena'", kaže on.
„Pokrili su mi lice vezali mi ruke pozadi. Tukli su me po leđima, rebrima i nogama i udarali su me kundakom mitraljeza."
Tek je kasnije, kad je otišao kod lekara, Oleg shvatio da su mu polomljena četiri rebra.
On kaže da je u zarobljeništvu proveo osam dana.
Za to vreme, čuo je za druge koji su mučeni i prisustvovao lažnom pogubljenju jednog mladića.
I Aleksandar i Oleg sada se nalaze na teritoriji koja je pod kontrolom Ukrajine.
Oni su BBC.-ju pokazali fotografije dokumenata za koje tvrde da su policijski izveštaji o zlostavljanju.
Neke optužbe za mučenje posebno su mučne i eksplicitne.
Pričala sam sa jednim lekarom koji je radio u bolnici u Hersonu.
On je tražio da ostane anoniman, ali mi je pokazao sliku svoje bolničke legitimacije.
„Bilo je znakova sakaćenja tela", kaže on, navodeći hematome (lokalizovano krvarenje unutar krvnog suda koje izgleda kao ružna modrica), abrazije, posekotine, tragove izlaganja elektrošokovima, znakove vezivanja na rukama i tragove davljenja na vratu.
On kaže i da je video tragove opekotina na stopalima i dlanovima ljudi, a da mu je jedan pacijent rekao da su ga tukli crevom punim peska.
„Neki od najgorih bili su tragovi opekotina na genitalijama, rana od metka u glavi devojke koja je silovana i opekotine od pegle na pacijentovim leđima i stomaku.
„Pacijent mi je rekao da su mu dve žice iz akumulatora pričvršćene za međunožje i da mu je rečeno da stane na vlažnu krpu", dodaje doktor.
On smatra da ima mnogih drugih teško povređenih kojima nije ukazana medicinska pomoć.
Neki od njih ostaju kod kuće zato što se suviše plaše da izađu napolje.
A na neke, kaže on, Rusi vrše „psihološke pritiske".
„Oni prete da će im ubiti porodice i zastrašuju ih na sve druge moguće načine."
On kaže da je pitao pacijente zašto su ih uhapsile ruske vlasti.
„Mučeni su ako su odbijali da pređu na rusku stranu, zato što su bili na mitinzima, zato što su bili u teritorijalnoj odbrani, zbog činjenice da se neki član njihove porodice borio protiv separatista, a neki su tamo završili i nasumično."
Neki se plaše da bi njihovi najmiliji mogli biti sledeći.
Viktorija (nije joj pravo ime) plaši se za roditelje, koji su i dalje u Hersonu.
Njen otac je nekada bio u ukrajinskoj teritorijalnoj odbrani i već je jednom bio otet i pretučen, kaže mi ona.
„Izbacili su ga usred njive. Kad je stigao kući, posle nekoliko minuta briznuo je u plač, a on nije sentimentalna osoba.
„Pokušavam da mu pomognem, ali sam se u svemu tome osećala kao neka devojčica."
Sada se Viktorija plaši da bi to moglo da se ponovi.
BBC nije jedini koji istražuje šta se dešava u Hersonu.
I Posmatračka misija za ljudska prava UN-a u Ukrajini i Hjuman rajts voč su nam rekli da ih takođe brinu optužbe za mučenje i prisilne nestanke.
Belkis Vil, iz Hjuman rajts voča, kaže da se svedočanstva koja je sakupio BBC poklapaju sa onim što su oni čuli.
Ona kaže da su trenutno najviše zabrinuti da ruske snage, u oblastima koje drže pod kontrolom, nastavljaju u određenoj meri da „terorišu lokalno civilno stanovništvo i primenjuju praksu zlostavljanja kao što je arbitrarno zatvaranje i prisilni nestanci i mučenje".
„Ovo sa čim imamo posla su potencijalni ratni zločini", dodaje ona.
Rusko ministarstvo odbrane nije odgovorilo na zahtev BBC-ja za komentar.
Pre toga, portparol Kremlja rekao je da su optužbe za ratne zločine u Buči „očigledno lažne i da su najšokantnije od njih nameštene, kao što su uverljivo dokazali naši stručnjaci".
Šta se tačno dešava u Hersonu gotovo je nemoguće utvrditi spolja, ali sve veći broj svedočanstava govori o strahu, zastrašivanju, nasilju i represiji.
Viktorija pokušava da odatle izvuče roditelje.
„U Hersonu ljudi sada neprestano nestaju", kaže mi ona.
„U toku je rat, samo je ovaj deo sada bez bombi."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 7
Jednostavno je
Лиманац
Bosanac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar