Luksuzni dvorac - hotel, sa bazenima koje okružuju zeleni pašnjaci Bavarske i kameni planinski vrhovi Alpa, odabran je za mesto susreta lidera grupe G7 koja okuplja sedam najbogatijih svetskih država.
Čelnici Nemačke, koja je domaćin i predsedavajuća grupe, Amerike, Kanade, Velike Britanije, Francuske, Italije i Japana borave u zamku Elmau od 26. do 28. juna.
Ove godine jedna od glavnih tema je rat u Ukrajini, te je pozvan i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski da im se pridruži tokom samita.
„Imajući u vidu da živimo u vremenu ozbiljne krize ti sastanci su bitni radi određivanja smernica, a i zbog savremene prirode kapitalizma i ugroženosti kretanja kapitala.
„To je sedam vodećih zemalja i važno je da se napravi neka vrsta predviđanja", kaže Dragan Đukanović, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, za BBC na srpskom.
Četiri od sedam vodećih sila sveta, čiji su se lideri okupili na samitu G7 u Bavarskoj, objavile su nameru da zabrane isporuku ruskog zlata.
London je glavni svetski centar za trgovinu zlatom, a Rusija je prošle godine izvezla zlata u vrednosti od 15,4 milijarde dolara.
SAD, Velika Britanija, Japan i Kanada objavile su plan za uvođenje embarga na rusko zlato uoči samita.
Američki predsednik Džozef Bajden izrazio je uverenje da će se zabrani pridružiti i druge članice G7 - Nemačka, Francuska i Italija.
„Zemlje G7 će zajedno objaviti da zabranjujemo uvoz ruskog zlata, jednog od glavnih [ruskih] izvoza koji Moskvi donosi desetine milijardi dolara", napisao je Bajden uoči samita u zamku Elmau u nemačkoj državi Bavarskoj.
Grupa sedam je organizacija koja okuplja sedam vodećih, takozvanih „najrazvijenih" privreda koje imaju glavnu reč u svetskoj trgovini i međunarodnom finansijskom sistemu.
Izuzev Japana, to su zemlje Zapada koje su se prvi put okupile 1970-ih.
Nemački kancelar Helmut Šmit zalagao se da zapadni saveznici sarađuju na zajedničkim ekonomskim konferencijama i prvi samit ove grupe održan je novembra 1975. u francuskom dvorcu Rambuje.
Prvobitnoj šestorci se naredne godine priključila Kanada.
Rusija im se pridružila 1998, kada je ime promenjeno u G8, ali je isključena 2014. posle aneksije Krima.
Kina nikad nije bila članica, uprkos snažnoj privredi i najvećoj populaciji na svetu.
Nije uvršćena u red „najrazvijenih" zbog relativno niskog stepena bogatstva po glavi stanovnika u odnosu na ostale članice G7.
„G7 nije bez mana. Niti je to institucija koja može da deluje kao globalni upravni odbor kada izostavlja toliko delova sveta.
„Ali G7 i danas zauzima važan deo upravljanja u međunarodnim odnosima, sa ambicioznim ciljevima koji imaju globalni uticaj", navodi Angus Li, istraživač Londonske škole ekonomije u tekstu o četiri decenije postajanja ove grupe.
Već decenijama ministri i zvaničnici G7 drže sastanke, sastavljaju sporazume i objavljuju zajednička saopštenja i odluke o svetskim događajima.
Predsedavajući se rotira svake godine.
Evropska unija kao organizacija nije članica G7, ali njeni najviši predstavnici prisustvuju godišnjim samitima.
Među njima nema država iz Afrike i Latinske Amerike, kao ni sa južne hemisfere.
Države čije privrede veoma brzo jačaju - poput Indije ili Brazila su članice Grupe 20, ali ne i Grupe 7.
Zemlje G7 stvaraju 40 odsto svetske privrede, što je značajno manje u odnosu na 70 odsto, koliko je bilo pre nekoliko decenija, navodi u autorskom tekstu međunarodna ekonomistkinja Emili Blonšar sa američkog Univerziteta u Dartmutu za sajt Konverzejšn.
Uprkos padu, države su i dalje nepobitno vodeće ne samo politički, već i zbog tehnološke i industrijske razvijenosti, dodaje.
„Na kraju krajeva, G7 može biti najbolja nada za brzu, odlučnu i smislenu političku akciju za hitne globalne probleme.
„Iako G7 nema institucionalni uticaj Ujedinjenih nacija, Svetske trgovinske organizacije ili NATO-a, takođe nema ni njihovu birokratiju i formalno presecanja vrpci", piše Blonšar, kdanas glavna ekonomistkinja u Ministarstvu ekonomskog razvoja Stejt dipartmenta.
Članice grupe već su uvele Rusiji najveći paket sankcija u istoriji koji je usmeren ka jednoj velikoj privredi zbog invazije na Ukrajinu.
Isključile su je iz međunarodne trgovine i svetskog finansijskog sistema i zamrzle imovinu najbogatijih pojedinaca.
G7 države koje su deo vojnog NATO saveza obezbedile su Ukrajini i pomoć u naoružanju i vojnoj opremi.
Pitanje je da li su lideri zamalja G7 spremni da povuku još oštrije poteze protiv Rusije koji bi mogli da naškode i njihovim domaćim privredama.
Analiza Džejmsa Lendejla, diplomatskog urednika BBC-ja
Neki glasovi - posebno u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji - predlažu da je bolje da se rat završi, čak i po cenu da Ukrajina mora da ustupi deo teritorije.
Nedavno istraživanje javnog mnjenja u Evropi pokazalo je da je delu ispitanika važnije da se reši kriza i smanje troškovi života, od kažnjavanja Rusije.
S jedne strane, ovi zapadni lideri moraju pokazati rešenost da nastave da podržavaju Ukrajinu, a s druge, moraju pokazati spremnost da poprave globalne ekonomske potrese za koje neki delimično krive rat.
Rastuća cena goriva i hrane izaziva glad i nemire širom sveta.
A neke zemlje upiru prstom u Zapad.
Kako bi se tome oduprle, od zemalja G7 se očekuje da iskoriste samit da pokažu kako će pomoći zemljama širom sveta - kroz novac za razvoj, restrukturiranje duga, finansiranje borbe protiv klimatskih promena i za pronalazak alternativnih izvora energije, a i kroz dodatne napore da se žito izvuče iz ukrajinskih luka.
Zato je Nemačka na samit pozvala lidere Indije, Indonezije, Senegala, Argentine i Južne Afrike, da se čuje i njihovo viđenje i pokažu ostatku sveta da G7 sluša.
Ključno pitanje za članice G7 je i da li će prekinuti uvoz ruske nafte i gasa.
Amerika je potpuno zabranila uvoz nafte i gasa, a Velika Britanija će to uraditi u fazama do kraja godine.
Ukrajinski zvaničnici pozivaju ostale članice G7 da krenu tim putem.
Nemačka je već stopirala kontroverzni gasovod Severni tok 2.
Ovaj gasovod spaja rusku obalu blizu Sankt Petersburga i Nemačku kod grada Lubmina, prolazeći po dnu Baltičkog mora.
Ne mogu da donesu nijedan zakon ili uredbu jer su sastavljeni od različitih država sa zasebnim demokratskim političkim sistemima.
Ipak, neke od njihovih ranijih odluka imale su globalni efekat.
Na primer, G7 je odigrao ključnu ulogu u osnivanju svetskog fonda za borbu protiv malarije i side 2002.
Iako kritičari ovu grupu nazivaju „artefaktom minule ere", iz organizacije G7 kažu da je uz pomoć ovog fonda dosad spašeno 27 miliona života.
Pred samit 2021. u Velikoj Britaniji, ministri finansija grupe G7 saglasili su se da multinacinalne kompanije plaćaju veći porez, a među temama sastanka bila je i vakcinacija.
Često su na stolu i pitanja novčane pomoći za zemlje u razvoju i klimatske promene, dok se redovno tokom samita u blizini održavaju protesti aktivista za životnu sredinu.
U subotu, uoči samita u Bavarskoj u Minhenu se okupilo nekoliko hiljada ljudi koji su od lidera G7 zatražili da učine više za borbu protiv klimatskih promena.
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Ns
dzo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar