Ukrajina i Rusija: Napad na pozorište u Marijupolju je ratni zločin, kažu iz Amnesti internešenela

Ruski vazdušni napad na pozorište u ukrajinskom gradu Marijupolju, gde su se stotine civila skrivale u martu, bio je „očigledan ratni zločin" u kojem je poginulo najmanje desetak ljudi, saopštila je organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel.

U izveštaju, Amnesti je naveo da su ruske snage „najverovatnije namerno gađale" zgradu znajući da je to civilna lokacija.

Prema nalazima organizacije, ruske snage su „najverovatnije" koristile dve bombe od 500 kilograma koje su udarile jedna u drugu i detonirale istovremeno.

Amnesti je saopštio i da u istrazi nisu pronađeni ubedljivi dokazi koji bi podržali druga moguća objašnjenja, kao što je tvrdnja ruskog Ministarstva odbrane da je napad izveden iz same zgrade, kao deo operacije „lažne zastave".

„[Zaključili smo] da je udar jasan ratni zločin koji su počinile ruske snage", rekla je Anjes Kalamar, generalni sekretar Amnesti internešenela.

„Mnogi ljudi su ubijeni i ranjeni u ovom nemilosrdnom napadu. Njihovu smrt su verovatno izazvale ruske snage koje su namerno gađale ukrajinske civile", tvrde iz ove organizacije.

• Kako je žena preživela udar bombe od 500 kilograma na ukrajinsko pozorište
• „Svi su sve izgubili": Priče izbeglih iz ukrajinskog Marijupolja
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti": Marijupolj posle 80 dana rata

Pozorište je biolo utočište za stanovnike koji su bežali iz drugih delova Marijupolja, grada koji je mesecima bio pod opsadom ruskih snaga.

Mnogi stanovnici lučkog grada na jugoistoku Ukrajine ostali su bez struje, vode i komunikacije.

Ogromna zgrada iz sovjetskog doba u parku u centru grada bila je i mesto okupljanja ljudi koji su tražili informacije o tome kako da napuste grad u humanitarnim konvojima.

Stotine civila je bilo u pozorištu i u njegovoj blizini kada se napad dogodio oko 10 sati po lokalnom vremenu 16. marta, navodi Amnesti, iako tačan broj ljudi nije mogao da bude utvrđen.

Brojke koje su dali svedoci i preživeli varirali su od 300 ili 400 do 1.000, većinom žena, dece i starijih ljudi.

Amnesti je procenio da je najmanje desetina ljudi ubijeno, dok su „mnogi drugi smrtni slučajevi" ostali neprijavljeni.

Međutim, navodi se da je verovatno da je tačan broj mrtvih „mnogo manji" nego što se ranije mislilo kada su, nekoliko dana posle napada, gradski čelnici procenili da je stradalo 300 ljudi.

Taj broj je zasnovana na evidenciji ko je bio u pozorištu i neposrednim intervjuima sa preživelima.

Pogledajte video: Šta je ratni zločin

Grigorij Golovnjiov, jedan od svedoka koje je intervjuisao Amnesti, rekao je da je bio na oko 200 metara od pozorišta kada se napad dogodio.

Rekao je da je „mogao da čuje buku aviona", ali da nije „zaista obraćao pažnju jer su [avioni] stalno nadletali".

„Onda sam video eksploziju, delovi krova zgrade su odleteli 20 metara i zgrada se potom srušila", citira se svedok u izveštaju.

„Bilo je mnogo dima, šuta... Nisam mogao da verujem očima jer je pozorište bilo sklonište".

Slike pokazuju da su na dve lokacije ispred pozorišta velikim slovima bila ispisana reč deca na ruskom jeziku najmanje dva dana pre nego što je pogođena.

Amnesti je saopštio da zgrada "nije bila legitiman vojni cilj" i da u blizini uopšte nije bilo takve mete.

Istraga grupe, zasnovana na intervjuima 52 preživela i svedoka, kao i fotografijama, video snimcima i satelitskim snimcima, potvrđuje izveštaje koje je objavio BBC posle napada.

Svedoci su rekli da je pozorište bilo dobro poznato civilno sklonište i prijavili su da su tog jutra čuli ili videli ruske vojne avione kako nadleću.

Rekli su i da su zgradu koristili samo civili i da nije bila baza ukrajinske vojske.

• Među mrtvim civilima u Marijupolju žena stara 91 godinu koja je preživela Holokaust
• Svedoci užasa u Marijupolju: „Ljudi su padali i umirali na moje oči"
• „Morala sam da ostanem pod zemljom više od 60 dana“: Svedočenje iz Marijupolja

Rusija je negirala da je napala pozorište, a u saopštenju Ministarstva odbrane navodi se da je napad izveo puk Azov, jedinice koja je počela kao milicija povezana sa krajnjom desnicom da bi bila pripoijena regularnoj ukrajinskoj vojsci.

Ruski predsednik Vladimir Putin je još početkom invazije govorio da je puk Azov jedan od razloga za pokretanje napada u cilju „denacifikacije" Ukrajine.

Ruska vojska je nedeljama napadala Marijupolj, grad je potpuno razoren, a ukrajinski zvaničnici tvrde da je ubijeno najmanje 20.000 ljudi.

Taj broj ne može da bude nezavisno proveren.

Ujedinjene nacije su pre nedelju dana saopštile da je od 24. februara do danas poginulo nešto više od 4.000 civila u Ukrajini.

Početkom maja, ruske snage su zauzele Marijupolj posle predaje ukrajinskih boraca koji su se skrivali u ogromnoj industrijskoj zoni Azovstal.

Među njima su bili i pripadnici kontroverznog puka Azov.

Pogledajte video: Ovako je Marijupolj izgledao krajem marta

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk