Ukrajina i Rusija: Napad na pozorište u Marijupolju je ratni zločin, kažu iz Amnesti internešenela

Ruske snage su verovatno gađale zgradu znajući da je to sklonište za civile, tvrde iz ove međunarodne organizacije.
zgrada pozorišta u Marijupolju
Reuters
Veruje se da je stotine ljudi bilo u pozorištu i oko njega kada se napad dogodio 16. marta

Ruski vazdušni napad na pozorište u ukrajinskom gradu Marijupolju, gde su se stotine civila skrivale u martu, bio je „očigledan ratni zločin" u kojem je poginulo najmanje desetak ljudi, saopštila je organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel.

U izveštaju, Amnesti je naveo da su ruske snage „najverovatnije namerno gađale" zgradu znajući da je to civilna lokacija.

Prema nalazima organizacije, ruske snage su „najverovatnije" koristile dve bombe od 500 kilograma koje su udarile jedna u drugu i detonirale istovremeno.

Amnesti je saopštio i da u istrazi nisu pronađeni ubedljivi dokazi koji bi podržali druga moguća objašnjenja, kao što je tvrdnja ruskog Ministarstva odbrane da je napad izveden iz same zgrade, kao deo operacije „lažne zastave".

„[Zaključili smo] da je udar jasan ratni zločin koji su počinile ruske snage", rekla je Anjes Kalamar, generalni sekretar Amnesti internešenela.

„Mnogi ljudi su ubijeni i ranjeni u ovom nemilosrdnom napadu. Njihovu smrt su verovatno izazvale ruske snage koje su namerno gađale ukrajinske civile", tvrde iz ove organizacije.

Pozorište je biolo utočište za stanovnike koji su bežali iz drugih delova Marijupolja, grada koji je mesecima bio pod opsadom ruskih snaga.

Mnogi stanovnici lučkog grada na jugoistoku Ukrajine ostali su bez struje, vode i komunikacije.

Ogromna zgrada iz sovjetskog doba u parku u centru grada bila je i mesto okupljanja ljudi koji su tražili informacije o tome kako da napuste grad u humanitarnim konvojima.

A view shows the building of a destroyed theatre in Mariupol
Reuters
Ruska reč deca bila je ispisana ispred pozorišta

Stotine civila je bilo u pozorištu i u njegovoj blizini kada se napad dogodio oko 10 sati po lokalnom vremenu 16. marta, navodi Amnesti, iako tačan broj ljudi nije mogao da bude utvrđen.

Brojke koje su dali svedoci i preživeli varirali su od 300 ili 400 do 1.000, većinom žena, dece i starijih ljudi.

Amnesti je procenio da je najmanje desetina ljudi ubijeno, dok su „mnogi drugi smrtni slučajevi" ostali neprijavljeni.

Međutim, navodi se da je verovatno da je tačan broj mrtvih „mnogo manji" nego što se ranije mislilo kada su, nekoliko dana posle napada, gradski čelnici procenili da je stradalo 300 ljudi.

Taj broj je zasnovana na evidenciji ko je bio u pozorištu i neposrednim intervjuima sa preživelima.


Pogledajte video: Šta je ratni zločin


Grigorij Golovnjiov, jedan od svedoka koje je intervjuisao Amnesti, rekao je da je bio na oko 200 metara od pozorišta kada se napad dogodio.

Rekao je da je „mogao da čuje buku aviona", ali da nije „zaista obraćao pažnju jer su [avioni] stalno nadletali".

„Onda sam video eksploziju, delovi krova zgrade su odleteli 20 metara i zgrada se potom srušila", citira se svedok u izveštaju.

„Bilo je mnogo dima, šuta... Nisam mogao da verujem očima jer je pozorište bilo sklonište".

Marijupolj
Reuters
Čitava naselja su uništena u Marijupolju posle višenedeljnih napada ruskih snaga

Slike pokazuju da su na dve lokacije ispred pozorišta velikim slovima bila ispisana reč deca na ruskom jeziku najmanje dva dana pre nego što je pogođena.

Amnesti je saopštio da zgrada "nije bila legitiman vojni cilj" i da u blizini uopšte nije bilo takve mete.

Istraga grupe, zasnovana na intervjuima 52 preživela i svedoka, kao i fotografijama, video snimcima i satelitskim snimcima, potvrđuje izveštaje koje je objavio BBC posle napada.

Svedoci su rekli da je pozorište bilo dobro poznato civilno sklonište i prijavili su da su tog jutra čuli ili videli ruske vojne avione kako nadleću.

Rekli su i da su zgradu koristili samo civili i da nije bila baza ukrajinske vojske.

Rusija je negirala da je napala pozorište, a u saopštenju Ministarstva odbrane navodi se da je napad izveo puk Azov, jedinice koja je počela kao milicija povezana sa krajnjom desnicom da bi bila pripoijena regularnoj ukrajinskoj vojsci.

Ruski predsednik Vladimir Putin je još početkom invazije govorio da je puk Azov jedan od razloga za pokretanje napada u cilju „denacifikacije" Ukrajine.

Ruska vojska je nedeljama napadala Marijupolj, grad je potpuno razoren, a ukrajinski zvaničnici tvrde da je ubijeno najmanje 20.000 ljudi.

Taj broj ne može da bude nezavisno proveren.

Ujedinjene nacije su pre nedelju dana saopštile da je od 24. februara do danas poginulo nešto više od 4.000 civila u Ukrajini.

Početkom maja, ruske snage su zauzele Marijupolj posle predaje ukrajinskih boraca koji su se skrivali u ogromnoj industrijskoj zoni Azovstal.

Među njima su bili i pripadnici kontroverznog puka Azov.


Pogledajte video: Ovako je Marijupolj izgledao krajem marta


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Vladimir

    30.06.2022 14:00
    False Flag
    Ovo je false flag operacija od Ukrajine ... mnogo njih su Ukropi uradili do sad ...
    Gledao sam nekoliko svedočanstava iz Mariupolja gde lokalni meštani govore o tome kako su Azovci zatvorili ljude u pozorište i minirali ga ...
  • Nenad

    30.06.2022 13:50
    Retardno zaključivanje
    Do koje mere prave budale od sebe i svojih građana:
    Zaključili smo] da je udar jasan ratni zločin koji su počinile ruske snage", rekla je Anjes Kalamar, generalni sekretar Amnesti internešenela.
    "Prema nalazima organizacije, ruske snage su „najverovatnije" koristile dve bombe od 500 kilograma koje su udarile jedna u drugu i detonirale istovremeno."

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC